Пређи на садржај

Физичка хемија — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Ред 1: Ред 1:
'''Физикална кемија''' или '''физичка хемија''' је настала обједињавањем знања из [[физика|физике]], [[хемија|хемије]], [[термодинамика|термодинамике]] и [[квантна механика|квантне механике]] да би се опажене макроскопске појаве описале на атомском и молекулском нивоу, дакле, физикална кемија се бави везом између микроскопских и макроскопских особина материје. Нпр., величина [[молекул]]а у текућини се може одредити на основу мјерења њеног индекса преламања и густоће, или на основу топлинског капацитета и површинског напона.<ref>{{Cite book |ref= harv|last1=Atkins|first1= P.W.|publisher=Oxford University Press|isbn= 0-19-879285-9| title=Physical Chemistry}}</ref>
'''Физикална кемија''' или '''физичка хемија''' је настала обједињавањем знања из [[физика|физике]], [[хемија|хемије]], [[термодинамика|термодинамике]] и [[квантна механика|квантне механике]] да би се опажене макроскопске појаве описале на атомском и молекулском нивоу, дакле, физикална кемија се бави везом између микроскопских и макроскопских особина материје. Нпр., величина [[молекул]]а у текућини се може одредити на основу мјерења њеног индекса преламања и густоће, или на основу топлинског капацитета и површинског напона.<ref>{{Cite book |ref= harv|last=Atkins|first= P.W.|publisher=Oxford University Press|id=ISBN 0-19-879285-9| title=Physical Chemistry}}</ref>


Физичка хемија, за разлику од [[хемијска физика|хемијске физике]], је предоминантно (мада не увек) макроскопска или супра-молекуларна наука. Већина принципа на којима је физичка хемија заснована су концепти везани за масе, пре него за саме молекуларне/атомске структуре. На пример, [[хемијска равнотежа]], и [[колоид]]и.
Физичка хемија, за разлику од [[хемијска физика|хемијске физике]], је предоминантно (мада не увек) макроскопска или супра-молекуларна наука. Већина принципа на којима је физичка хемија заснована су концепти везани за масе, пре него за саме молекуларне/атомске структуре. На пример, [[хемијска равнотежа]], и [[колоид]]и.
Ред 8: Ред 8:
L. M. Kachanov, Fundamentals of the Theory of Plasticity, Dover Books</br>
L. M. Kachanov, Fundamentals of the Theory of Plasticity, Dover Books</br>
A.S. Khan and S. Huang, Continuum Theory of Plasticity, Wiley (1995)</br>
A.S. Khan and S. Huang, Continuum Theory of Plasticity, Wiley (1995)</br>
J. C. Simo, T. J. Hughes, Computational Inelasticity, Sprinɡ</ref> [[затезна чврстоћа]]<ref name="riteh.uniri.hr">[http://www.riteh.uniri.hr/zav_katd_sluz/zvd_kons_stroj/katedre/konstruiranje/kolegiji/ke1/ke1_materijali_vj/1.UvodOsnove.pdf] "Konstrukcijski elementi I", Tehnički fakultet Rijeka, Božidar Križan i Saša Zelenika, 2011.</ref>, [[површински напон]]<ref>{{Cite book |ref= harv|last=White|first=Harvey E.|title=Modern College Physics|publisher=van Nostrand|year=1948|isbn=0442294018|pages=}}</ref> у [[течност]]има).
J. C. Simo, T. J. Hughes, Computational Inelasticity, Sprinɡ</ref> [[затезна чврстоћа]]<ref name="riteh.uniri.hr">[http://www.riteh.uniri.hr/zav_katd_sluz/zvd_kons_stroj/katedre/konstruiranje/kolegiji/ke1/ke1_materijali_vj/1.UvodOsnove.pdf] "Konstrukcijski elementi I", Tehnički fakultet Rijeka, Božidar Križan i Saša Zelenika, 2011.</ref>, [[површински напон]]<ref>{{Cite book |ref= harv|last=White|first=Harvey E.|title=Modern College Physics|publisher=van Nostrand|year=1948|id=ISBN 0442294018|pages=}}</ref> у [[течност]]има).


* [[Хемијска кинетика|Реакционе кинетике]] на [[Брзина хемијске реакције|брзину реакције]].<ref>{{Cite book | ref = harv | last=Dondur| first = dr. Vera | authorlink = | title = Hemijska kinetika |url=| access-date = | edition = | date = 1982 | publisher = Univerzitet u Beogradu, Prirodnomatematički fakulteti, Fakultet za fizičku hemiju| location = Beograd| language = |id=ISBN 86-87139-04-9| doi =|pages=| chapter = | chapterurl = |quote =}}</ref><ref>{{Cite book |last=Dragojević| first = Milosav | authorlink = | author2 = M. Popović | author3 = S. Stević | author4 = V. Šćepanović | title = Opšta hemija |url= | edition = 2. |year=1999| publisher = Univerzitet u Beogradu, Tehnološko-metalurški fakultet | location = Beograd| language = | id = {{COBISS|ID=76815884}} | doi =|pages=| chapter = | chapterurl = |quote = }}</ref>
* [[Хемијска кинетика|Реакционе кинетике]] на [[Брзина хемијске реакције|брзину реакције]].<ref>{{Cite book | ref = harv | last=Dondur| first = dr. Vera | authorlink = | title = Hemijska kinetika |url=| access-date = | edition = |year=1982| publisher = Univerzitet u Beogradu, Prirodnomatematički fakulteti, Fakultet za fizičku hemiju| location = Beograd| language = |id=ISBN 86-87139-04-9| doi =|pages=| chapter = | chapterurl = |quote =}}</ref><ref>{{Cite book |last=Dragojević| first = Milosav | authorlink = | author2 = M. Popović | author3 = S. Stević | author4 = V. Šćepanović | title = Opšta hemija |url= | edition = 2. |year=1999| publisher = Univerzitet u Beogradu, Tehnološko-metalurški fakultet | location = Beograd| language = | id = {{COBISS|ID=76815884}} | doi =|pages=| chapter = | chapterurl = |quote = }}</ref>


* Идентитета јона и електричне проводности на материјале.
* Идентитета јона и електричне проводности на материјале.


* [[Површинска хемија|Површинске хемије]] и [[електрохемија|електрохемије]] [[Ћелијска мембрана|мембрана]].<ref>{{cite book|url=http://books.google.co.in/books?id=v1oU13xAl6AC&pg=RA1-PA134|page=134|title=Surface chemistry and electrochemistry of membranes|author=Torben Smith Sørensen|publisher=CRC Press|year=1999|isbn=0-8247-1922-0|pages=}}</ref>
* [[Површинска хемија|Површинске хемије]] и [[електрохемија|електрохемије]] [[Ћелијска мембрана|мембрана]].<ref>{{Cite book|url=http://books.google.co.in/books?id=v1oU13xAl6AC&pg=RA1-PA134|title=Surface chemistry and electrochemistry of membranes|author=Torben Smith Sørensen|publisher=CRC Press|year=1999|id=ISBN 0-8247-1922-0|pages=|pages=134}}</ref>


* Интеракције једног тела са другим у смислу количине [[топлота|топлоте]] и [[рад (физика)|рада]], што је област [[термодинамика|термодинамике]].<ref>Arnold Sommerfeld (1952/1956). ''Thermodynamics and Statistical Mechanics'', Academic Press, New York.</ref>
* Интеракције једног тела са другим у смислу количине [[топлота|топлоте]] и [[рад (физика)|рада]], што је област [[термодинамика|термодинамике]].<ref>Arnold Sommerfeld (1952/1956). ''Thermodynamics and Statistical Mechanics'', Academic Press, New York.</ref>


* Трансфера топлоте између хемијског система и његовог окружења током промене [[фаза (термодинамика)|фазе]], или током [[хемијска реакција|хемијске реакције]], то је област [[термохемија|термохемије]]<ref>{{cite book | author=Perrot, Pierre | title=A to Z of Thermodynamics | publisher=Oxford University Press | year=1998 | isbn=0-19-856552-6|pages=}}</ref>
* Трансфера топлоте између хемијског система и његовог окружења током промене [[фаза (термодинамика)|фазе]], или током [[хемијска реакција|хемијске реакције]], то је област [[термохемија|термохемије]]<ref>{{cite book|last=Perrot|first=Pierre| title=A to Z of Thermodynamics | publisher=Oxford University Press |year=1998|id=ISBN 0-19-856552-6|pages=}}</ref>


* Изучавање [[колигативна својствараствора|колигативних својства]] броја врста присутних у раствору.<ref>McQuarrie, Donald, et al. ''Colligative properties of Solutions" General Chemistry Mill Valley: Library of Congress, 2011.</ref>
* Изучавање [[колигативна својствараствора|колигативних својства]] броја врста присутних у раствору.<ref>McQuarrie, Donald, et al. ''Colligative properties of Solutions" General Chemistry Mill Valley: Library of Congress, 2011.</ref>


* Успостављање корелација између броја фаза, броја компоненти и броја степена слободе уз помоћ [[правило фаза|правила фаза]].<ref>{{cite book|last=Predel|first=Bruno |author2=Hoch, Michael J. R |author3=Pool, Monte |title=Phase Diagrams and Heterogeneous Equilibria : A Practical Introduction|publisher=Springer|isbn=3-540-14011-5|pages=}}</ref>
* Успостављање корелација између броја фаза, броја компоненти и броја степена слободе уз помоћ [[правило фаза|правила фаза]].<ref>{{cite book|last=Predel|first=Bruno |author2=Hoch, Michael J. R |last3=Pool|first3=Monte|title=Phase Diagrams and Heterogeneous Equilibria : A Practical Introduction|publisher=Springer|id=ISBN 3-540-14011-5|pages=}}</ref>


* Реакције [[електрохемијска ћелија|електрохемијских ћелија]].
* Реакције [[електрохемијска ћелија|електрохемијских ћелија]].
Ред 29: Ред 29:
Кључни концепти физичке хемије се тичу начина на који се чиста физика примењује на хемијске проблеме.
Кључни концепти физичке хемије се тичу начина на који се чиста физика примењује на хемијске проблеме.


Један од кључних концепата класичне хемије је да се сва [[хемијско једињење|хемијска једињења]] могу описати као групе [[атом]]а [[хемијска веза|везаних]] заједно, а [[хемијска реакција|хемијске реакције]] се могу описати као формирање и раскидање тих веза. Предвиђање својстава хемијских једињења полазећи од описа атома и начина на који су они везани, један је од главних циљева физичке хемије. Да би се прецизно описали атоми и везе, неопходно је да се зна где су [[атомско језгро|нуклеуси]], и како су електрони распоређени око њих.<ref name=Atkins249>Atkins, Peter and Friedman, Ronald (2005). ''Molecular Quantum Mechanics'', p. 249. Oxford University Press, New York. ISBN 0-19-927498-3.</ref>
Један од кључних концепата класичне хемије је да се сва [[хемијско једињење|хемијска једињења]] могу описати као групе [[атом]]а [[хемијска веза|везаних]] заједно, а [[хемијска реакција|хемијске реакције]] се могу описати као формирање и раскидање тих веза. Предвиђање својстава хемијских једињења полазећи од описа атома и начина на који су они везани, један је од главних циљева физичке хемије. Да би се прецизно описали атоми и везе, неопходно је да се зна где су [[атомско језгро|нуклеуси]], и како су електрони распоређени око њих.<ref name=Atkins249>Atkins, Peter and Friedman, Ronald . ''Molecular Quantum Mechanics''. стр. 249. Oxford University Press, New York. {{page|year=2005|id=ISBN 0-19-927498-3|pages=}}</ref>
[[Квантна хемија]], која је потпоље физичке хемије се бави применом [[квантна механика|квантне механике]] на хемијске проблеме. Она пружа оруђа за одређивање јачине и облика веза,<ref name=Atkins249 /> начина кретања нуклеуса, и начина на који хемијска једињења апсорбују или емитују светлост.<ref>Atkins, Peter and Friedman, Ronald (2005). ''Molecular Quantum Mechanics'', p. 342. Oxford University Press, New York. ISBN 0-19-927498-3.</ref> [[Спектроскопија]] је сродна потдисциплина физичке хемије која се специфично бави интеракцијама [[електромагнетна радијација|електромагнетне радијације]] са материјом.
[[Квантна хемија]], која је потпоље физичке хемије се бави применом [[квантна механика|квантне механике]] на хемијске проблеме. Она пружа оруђа за одређивање јачине и облика веза,<ref name=Atkins249 /> начина кретања нуклеуса, и начина на који хемијска једињења апсорбују или емитују светлост.<ref>Atkins, Peter and Friedman, Ronald . ''Molecular Quantum Mechanics''. стр. 342. Oxford University Press, New York. {{page|year=2005|id=ISBN 0-19-927498-3|pages=}}</ref> [[Спектроскопија]] је сродна потдисциплина физичке хемије која се специфично бави интеракцијама [[електромагнетна радијација|електромагнетне радијације]] са материјом.


Још једна група важних питања у хемији се тиче врста реакција које се могу спонтано одвијати, као и могућих својстава дате хемијске смеше. Та питања су у области изучавања [[хемијска термодинамика|хемијске термодинамике]], која одређује границе квантитета као што је степен до којег се реакција може одвијати, или количина енергије која се може конвертовати у рад у [[Мотор са унутрашњим сагоревањем|машини са унутрашњим сагоревањем]], и која пружа везе између својстава као што су [[Термичка дилатација|коефицијент термалне експанзије]] и брзина промене [[ентропија|ентропије]] са [[притисак|притиском]] за [[гас]] или [[течност]].<ref>Landau, L. D. and Lifshitz, E. M. (1980). ''Statistical Physics'', 3rd Ed. p. 52. Elsevier Butterworth Heinemann, New York. ISBN 0-7506-3372-7.</ref> То се често може користити за процену изводивости дизајна реактора или машине, или за проверу валидности експерименталних података. У извесној мери, [[Квазистатички процес|квази-еквилибријумска]] и [[неравнотежна термодинамика]] могу да опишу иреверзибилне промене.<ref name=Hill1>Hill, Terrell L. (1986). ''Introduction to Statistical Thermodynamics'', p. 1. Dover Publications, New York. ISBN 0-486-65242-4.</ref> Међутим, класична термодинамика се углавном бави системима у [[Термодинамичка равнотежа|еквилибријуму]] и [[реверзибилни процес (термодинамика)|реверзибилним променама]], а не тиме шта се заправо догоди, или колико брзо, далеко од еквилибријума.
Још једна група важних питања у хемији се тиче врста реакција које се могу спонтано одвијати, као и могућих својстава дате хемијске смеше. Та питања су у области изучавања [[хемијска термодинамика|хемијске термодинамике]], која одређује границе квантитета као што је степен до којег се реакција може одвијати, или количина енергије која се може конвертовати у рад у [[Мотор са унутрашњим сагоревањем|машини са унутрашњим сагоревањем]], и која пружа везе између својстава као што су [[Термичка дилатација|коефицијент термалне експанзије]] и брзина промене [[ентропија|ентропије]] са [[притисак|притиском]] за [[гас]] или [[течност]].<ref>Landau, L. D. and Lifshitz, E. M. . ''Statistical Physics'', 3rd Ed. стр. 52. Elsevier Butterworth Heinemann, New York. {{page|year=1980|id=ISBN 0-7506-3372-7|pages=}}</ref> То се често може користити за процену изводивости дизајна реактора или машине, или за проверу валидности експерименталних података. У извесној мери, [[Квазистатички процес|квази-еквилибријумска]] и [[неравнотежна термодинамика]] могу да опишу иреверзибилне промене.<ref name=Hill1>Hill, Terrell L. . ''Introduction to Statistical Thermodynamics''. стр. 1. Dover Publications, New York. {{page|year=1986|id=ISBN 0-486-65242-4|pages=}}</ref> Међутим, класична термодинамика се углавном бави системима у [[Термодинамичка равнотежа|еквилибријуму]] и [[реверзибилни процес (термодинамика)|реверзибилним променама]], а не тиме шта се заправо догоди, или колико брзо, далеко од еквилибријума.


Које реакције се одвијају и којом брзином је предмет [[хемијска кинетика|хемијске кинетике]], још једне гране физичке хемије. Кључна идеја у хемијској кинетици је да би [[реагенс]]и реаговали и формирали [[Продукт (хемија)|продукте]], већина хемијских врста мора да прође кроз [[прелазно стање|прелазна стања]] која имају вишу [[Термодинамичка слободна енергија|енергију]] него било реактанти или продукти и служе као реакционе баријере.<ref>Schmidt, Lanny D. (2005). ''The Engineering of Chemical Reactions'', 2nd Ed. p. 30. Oxford University Press, New York. ISBN 0-19-516925-5.</ref> У општем случају, што је виша баријера, то је спорија реакција. Друга идеја је да се већина хемијских реакција одвија као секвенца [[елементарна реакција|елементарних реакција]],<ref>Schmidt, Lanny D. (2005). ''The Engineering of Chemical Reactions'', 2nd Ed. p. 25, 32. Oxford University Press, New York. ISBN 0-19-516925-5.</ref> свака од којих са својим сопственим прелазним стањем. Кључна питања у кинетици су како брзина хемијске реакције зависи од температуре и концентрације реактаната и [[Катализа|катализатора]] у реакционој смеши, као и како се катализатори и реакциони услови могу подесити да се оптимизује брзина реакције.
Које реакције се одвијају и којом брзином је предмет [[хемијска кинетика|хемијске кинетике]], још једне гране физичке хемије. Кључна идеја у хемијској кинетици је да би [[реагенс]]и реаговали и формирали [[Продукт (хемија)|продукте]], већина хемијских врста мора да прође кроз [[прелазно стање|прелазна стања]] која имају вишу [[Термодинамичка слободна енергија|енергију]] него било реактанти или продукти и служе као реакционе баријере.<ref>Schmidt, Lanny D. . ''The Engineering of Chemical Reactions'', 2nd Ed. стр. 30. Oxford University Press, New York. {{page|year=2005|id=ISBN 0-19-516925-5|pages=}}</ref> У општем случају, што је виша баријера, то је спорија реакција. Друга идеја је да се већина хемијских реакција одвија као секвенца [[елементарна реакција|елементарних реакција]],<ref>Schmidt, Lanny D. . ''The Engineering of Chemical Reactions'', 2nd Ed. стр. 25, 32. Oxford University Press, New York. {{page|year=2005|id=ISBN 0-19-516925-5|pages=}}</ref> свака од којих са својим сопственим прелазним стањем. Кључна питања у кинетици су како брзина хемијске реакције зависи од температуре и концентрације реактаната и [[Катализа|катализатора]] у реакционој смеши, као и како се катализатори и реакциони услови могу подесити да се оптимизује брзина реакције.


Чињеница да се брзина одвијања хемијске реакције често може специфицирати са само неколико концентрација и температура, без потребе за познавањем свих позиција и брзина молекула у смеши, је специјални случај још једног кључног концепта физичке хемије. То је да у мери у којој инжињер то треба да зна, све што се догађа у смеши са великим бројем честица (можда реда величине [[Авогадрова константа|Авогадрове констанце]], 6 x 10<sup>23</sup>) се често може описати са само неколико променљивих као што су притисак, температура, и концентрација. Прецизни разлози за то су описани у [[статистичка механика|статистичкох механици]],<ref name=Chandler>Chandler, David (1987). ''Introduction to Modern Statistical Mechanics'', p. 54. Oxford University Press, New York. ISBN 978-0-19-504277-1.</ref> специјализованој области физичке хемије која се такође сматра и делом физике. Статистичка механика такође пружа начине да се предвиде својства која се могу уочити у свакодневном животу полазећи од молекуларних својстава без зависности од емпиријских корелација базираних на хемијским сличностима.<ref name=Hill1 />
Чињеница да се брзина одвијања хемијске реакције често може специфицирати са само неколико концентрација и температура, без потребе за познавањем свих позиција и брзина молекула у смеши, је специјални случај још једног кључног концепта физичке хемије. То је да у мери у којој инжињер то треба да зна, све што се догађа у смеши са великим бројем честица (можда реда величине [[Авогадрова константа|Авогадрове констанце]], 6 x 10<sup>23</sup>) се често може описати са само неколико променљивих као што су притисак, температура, и концентрација. Прецизни разлози за то су описани у [[статистичка механика|статистичкох механици]],<ref name=Chandler>Chandler, David . ''Introduction to Modern Statistical Mechanics''. стр. 54. Oxford University Press, New York. {{page|year=1987|isbn=978-0-19-504277-1|pages=}}</ref> специјализованој области физичке хемије која се такође сматра и делом физике. Статистичка механика такође пружа начине да се предвиде својства која се могу уочити у свакодневном животу полазећи од молекуларних својстава без зависности од емпиријских корелација базираних на хемијским сличностима.<ref name=Hill1 />


== Историја ==
== Историја ==
Ред 45: Ред 45:
Према легенди, први физички хемичар је био [[Архимед]] када је мерењем густине утврдио да [[круна]] његовог владара није од чистог [[Злато|злата]].
Према легенди, први физички хемичар је био [[Архимед]] када је мерењем густине утврдио да [[круна]] његовог владара није од чистог [[Злато|злата]].


Темеље модерној физичкој хемији поставили су [[Сванте Аренијус|Аренијус]], [[Јакобус ван Хоф|ван Хоф]], [[Вилхелм Оствалд|Оствалд]] и [[Валтер Нернст|Нернст]] 1890. године. У енглеском говорном подручју пионирским радовима истакао се [[Вилард Гибс|Гибс]] који је 1867. објавио чувени чланак „О равнотежи хетерогених сусптанци“ ("On the Equilibrium of Heterogeneous Substances") у којем је увео појмове слободне енергије, хемијског потенцијала, правила фаза, основне концепте модерне физичке хемије.<ref name="Wedler">G. Wedler: ''Lehrbuch der Physikalischen Chemie'', Wiley-VCH, 2004, ISBN 3-527-31066-5, S. 977ff.</ref>
Темеље модерној физичкој хемији поставили су [[Сванте Аренијус|Аренијус]], [[Јакобус ван Хоф|ван Хоф]], [[Вилхелм Оствалд|Оствалд]] и [[Валтер Нернст|Нернст]] 1890. године. У енглеском говорном подручју пионирским радовима истакао се [[Вилард Гибс|Гибс]] који је 1867. објавио чувени чланак „О равнотежи хетерогених сусптанци“ ("On the Equilibrium of Heterogeneous Substances") у којем је увео појмове слободне енергије, хемијског потенцијала, правила фаза, основне концепте модерне физичке хемије.<ref name="Wedler">G. Wedler: ''Lehrbuch der Physikalischen Chemie'', Wiley-VCH. {{page|year=2004|id=ISBN 3-527-31066-5||pages=977}}ff.</ref>


Термин „физичка хемија“ је сковао [[Михаил Васиљевич Ломоносов|Михаил Ломоносов]] 1752. године кад је дао предавање на курсу са насловом "Курс истинске физичке хемије" (руски: „''Курс истинной физической химии''“) студентима на [[Петроградски државни универзитет|Петроградском универзитету]].<ref>{{cite book|url=http://books.google.com/books?id=YoE1wsA6USQC&pg=PA388|page=388|title=Science in Russian culture|author=Alexander Vucinich|publisher=Stanford University Press|year=1963|isbn=0-8047-0738-3|pages=}}</ref> У предговору ових предавања он је дао дефиницију: "Физичка хемија је наука која мора да објасни уз помоћ физичких експеримената разлог за оно што се догађа у комплексним телима путем хемијских операција".
Термин „физичка хемија“ је сковао [[Михаил Васиљевич Ломоносов|Михаил Ломоносов]] 1752. године кад је дао предавање на курсу са насловом "Курс истинске физичке хемије" (руски: „''Курс истинной физической химии''“) студентима на [[Петроградски државни универзитет|Петроградском универзитету]].<ref>{{cite book|url=http://books.google.com/books?id=YoE1wsA6USQC&pg=PA388|title=Science in Russian culture|last=Vucinich|first=Alexander|publisher=Stanford University Press|year=1963|id=ISBN 0-8047-0738-3|pages=|pages=388}}</ref> У предговору ових предавања он је дао дефиницију: "Физичка хемија је наука која мора да објасни уз помоћ физичких експеримената разлог за оно што се догађа у комплексним телима путем хемијских операција".


Модерна физичка хемија потиче из период између 1860-тих и 1880-тих са радом на [[хемијска термодинамика|хемијској термодинамици]], [[електролит]]има у растворима, [[хемијска кинетика|хемијској кинетици]] и другим предметима. Једна од прекретница је објављивање [[Јосиах Wиллард Гиббс|Гибсове]] публикације: ''[[On the Equilibrium of Heterogeneous Substances]]'' 1876. године. Тај рад је увео неколико темељних концепта у физичкој хемији, као што су [[Гибсова слободна енергија|Гибсова енергија]], [[хемијски потенцијал]]и, [[Гибсово правило фаза]].<ref>Josiah Willard Gibbs, 1876, "On the Equilibrium of Heterogeneous Substances", ''Transactions of the Connecticut Academy of Sciences''</ref> Oстале прекретнице обухватају накнадно именовање и акредитација [[енталпија|енталпије]] научнику [[Heike Kamerlingh Onnes|Хејке Камерлинг Онес]] и [[Макромолекула|макромолекуларних]] процеса.
Модерна физичка хемија потиче из период између 1860-тих и 1880-тих са радом на [[хемијска термодинамика|хемијској термодинамици]], [[електролит]]има у растворима, [[хемијска кинетика|хемијској кинетици]] и другим предметима. Једна од прекретница је објављивање [[Јосиах Wиллард Гиббс|Гибсове]] публикације: ''[[On the Equilibrium of Heterogeneous Substances]]'' 1876. године. Тај рад је увео неколико темељних концепта у физичкој хемији, као што су [[Гибсова слободна енергија|Гибсова енергија]], [[хемијски потенцијал]]и, [[Гибсово правило фаза]].<ref>Josiah Willard Gibbs, 1876, "On the Equilibrium of Heterogeneous Substances", ''Transactions of the Connecticut Academy of Sciences''</ref> Остале прекретнице обухватају накнадно именовање и акредитација [[енталпија|енталпије]] научнику [[Heike Kamerlingh Onnes|Хејке Камерлинг Онес]] и [[Макромолекула|макромолекуларних]] процеса.


Први [[научни журнал]] са специфичним фокусом на пољу физичке хемије је био немачки журнал, -{''[[Zeitschrift für Physikalische Chemie]]''}-, који су 1887. основали [[Вилхелм Оствалд]] и [[Јакобус Хенрикус ван ’т Хоф]]. Заједно са [[Сванте Август Аренијус]]om,<ref>{{Cite book|last = Laidler|first = Keith |authorlink = | title = The World of Physical Chemistry|publisher = Oxford University Press|year = 1993| location = Oxford|pages = 48|isbn = 0-19-855919-4}}</ref> oни су били водеће фигуре у физичкој хемији током касног 19. и почетком 20. века. Сва тројица су награђена [[Нобелова награда за хемију|Нобеловом наградом за хемију]] у периоду 1901-1909.
Први [[научни журнал]] са специфичним фокусом на пољу физичке хемије је био немачки журнал, -{''[[Zeitschrift für Physikalische Chemie]]''}-, који су 1887. основали [[Вилхелм Оствалд]] и [[Јакобус Хенрикус ван ’т Хоф]]. Заједно са [[Сванте Август Аренијус]]om,<ref>{{Cite book|last = Laidler|first = Keith |authorlink = | title = The World of Physical Chemistry|publisher = Oxford University Press|year=1993| location = Oxford|id=ISBN 0-19-855919-4|pages=48}}</ref> они су били водеће фигуре у физичкој хемији током касног 19. и почетком 20. века. Сва тројица су награђена [[Нобелова награда за хемију|Нобеловом наградом за хемију]] у периоду 1901-1909.


Развоји у накнадним декадама обухватају примену [[статистичка механика|статистичке механике]] на хемијске системе и рад на [[колоид]]има и [[површинска хемија|површинској хемији]], где је [[Ирвинг Лангмуир]] направио многобројне доприносе. Још један важан корак је био развој [[квантна механика|квантне механике]] у облику [[квантна хемија|квантне хемије]] из 1930-тих, где је [[Лајнус Полинг]] био једно од водећих имена. Теоретски развоји су ишли руку уз руку са развојем експерименталних метода, где су употребе разних форми [[спектроскопија|спектроскопије]], као што су [[инфрацрвена спектроскопија]], [[Ротациона спектроскопија|микроталасна спектроскопија]], [[Електронска парамагнетна резонанца|ЕПР спектроскопија]] и [[Нуклеарно магнетно резонантна спектроскопија|НМР спектроскопија]], вероватно најважнији развоји током [[20. век]]а.
Развоји у накнадним декадама обухватају примену [[статистичка механика|статистичке механике]] на хемијске системе и рад на [[колоид]]има и [[површинска хемија|површинској хемији]], где је [[Ирвинг Лангмуир]] направио многобројне доприносе. Још један важан корак је био развој [[квантна механика|квантне механике]] у облику [[квантна хемија|квантне хемије]] из 1930-тих, где је [[Лајнус Полинг]] био једно од водећих имена. Теоретски развоји су ишли руку уз руку са развојем експерименталних метода, где су употребе разних форми [[спектроскопија|спектроскопије]], као што су [[инфрацрвена спектроскопија]], [[Ротациона спектроскопија|микроталасна спектроскопија]], [[Електронска парамагнетна резонанца|ЕПР спектроскопија]] и [[Нуклеарно магнетно резонантна спектроскопија|НМР спектроскопија]], вероватно најважнији развоји током [[20. век]]а.


Даљи развој у физичкој хемији се може приписати открићима у [[нуклеарна хемија|нуклеарној хемији]], посебно у сепарацији изотопа (пре и током Другог светског рата), недавним открићима у [[астрохемија|астрохемији]],<ref>{{cite journal|author = Herbst, Eric|title = Chemistry of Star-Forming Regions|journal = Journal of Physical Chemistry A|date = 12. 5. 2005|volume = 109|number = 18|pages = 4017–4029 | doi = 10.1021/jp050461c|pmid=16833724}}</ref> као и развојем алгоритама за прорачуне у пољу „адитивних физикохемијских особина“ (практично свих физикохемијских особина, као што су тачка кључања, критична тачка, површински напон, водени напон, итд. - више од 20 особина - може се прецизно израчунати из саме хемијске структуре, независно од тога да ли је молекул синтетисан), и у тој области је концентрисан практични значај савремене физичке хемије.
Даљи развој у физичкој хемији се може приписати открићима у [[нуклеарна хемија|нуклеарној хемији]], посебно у сепарацији изотопа (пре и током Другог светског рата), недавним открићима у [[астрохемија|астрохемији]],<ref>{{cite journal|last=Herbst|first=Eric|title = Chemistry of Star-Forming Regions|journal = Journal of Physical Chemistry A|date = 12. 5. 2005|volume = 109|number = 18| doi = 10.1021/jp050461c|pmid=16833724|pages=4017–4029}}</ref> као и развојем алгоритама за прорачуне у пољу „адитивних физикохемијских особина“ (практично свих физикохемијских особина, као што су тачка кључања, критична тачка, површински напон, водени напон, итд. - више од 20 особина - може се прецизно израчунати из саме хемијске структуре, независно од тога да ли је молекул синтетисан), и у тој области је концентрисан практични значај савремене физичке хемије.


== Феноменолошка кинетика ==
== Феноменолошка кинетика ==
Феноменолошка кинетика је експериментално изучавање [[Брзина хемијске реакције|брзина реакција]].<ref name=Raff >{{cite book |author = Lionel M. Raff |title = Principles of Physical Chemistry |publisher = Prentice Hall |location = Upper Saddle River, NJ 07458 |edition = 1st |isbn = 9780130278050 |pages = 1084 - 1085 |url = http://pubs.acs.org/doi/abs/10.1021/ed078p1337 }}</ref><ref>{{cite book|authorlink1=Keith J. Laidler|last1=Laidler |first1=K. J.|last2=Meiser|first2=J.H. |title=Physical Chemistry |publisher=Benjamin/Cummings |date=1982 |page=349 |isbn = 061815292X |url =https://books.google.com/books/about/Physical_Chemistry.html?id=n3jnAAAACAAJ }}</ref> Термодинамика даје увид у спонтаност реакције под датим условима, али не пружа информације о брзини којом се реакција одвија. У многим областима премене, реакциона брзина је важан фактор, а не равнотежна својства система. Један интерасантан пример је:
Феноменолошка кинетика је експериментално изучавање [[Брзина хемијске реакције|брзина реакција]].<ref name=Raff >{{cite book|last=Raff|first=Lionel M. |title = Principles of Physical Chemistry |publisher = Prentice Hall |location = Upper Saddle River, NJ 07458 |edition = 1st |isbn=9780130278050|pages=1084—1085. |url = http://pubs.acs.org/doi/abs/10.1021/ed078p1337 }}</ref><ref>{{cite book|authorlink=Keith J. Laidler|last=Laidler|first=K. J.|last2=Meiser|first2=J.H. |title=Physical Chemistry |publisher=Benjamin/Cummings |year=1982|id=061815292X |url =https://books.google.com/books/about/Physical_Chemistry.html?id=n3jnAAAACAAJ |pages=349}}</ref> Термодинамика даје увид у спонтаност реакције под датим условима, али не пружа информације о брзини којом се реакција одвија. У многим областима премене, реакциона брзина је важан фактор, а не равнотежна својства система. Један интерасантан пример је:
: -{C}-<sub>дијамант</sub> <math> \rightarrow </math> -{C}-<sub>графит</sub>
: -{C}-<sub>дијамант</sub> <math> \rightarrow </math> -{C}-<sub>графит</sub>


Ред 68: Ред 68:
* -{[[Journal of Physical Chemistry A]]}- (од 1896 као -{''Journal of Physical Chemistry''}-, а преименован је 1997.)
* -{[[Journal of Physical Chemistry A]]}- (од 1896 као -{''Journal of Physical Chemistry''}-, а преименован је 1997.)
* -{[[Physical Chemistry Chemical Physics]]}- (од 1999, док се раније звао -{[[Faraday Transactions]]}- са историјом објављивања која датира од 1905.)
* -{[[Physical Chemistry Chemical Physics]]}- (од 1999, док се раније звао -{[[Faraday Transactions]]}- са историјом објављивања која датира од 1905.)
* -{[[Macromolecular Chemistry and Physics]]}-<ref name=access>{{cite web |url=http://onlinelibrary.wiley.com/journal/10.1002/(ISSN)1521-3935/issues |title=All Issues |publisher=[[Wiley-VCH]] |work=Macromolecular Chemistry and Physics |accessdate = 20. 07. 2013.}}</ref> (1947)
* -{[[Macromolecular Chemistry and Physics]]}-<ref name=access>{{cite web |url=http://onlinelibrary.wiley.com/journal/10.1002/(ISSN)1521-3935/issues |title=All Issues |publisher=[[Wiley-VCH]] |work=Macromolecular Chemistry and Physics |accessdate = 20. 7. 2013.}}</ref> (1947)
* -{[[Annual Review of Physical Chemistry]]}-<ref>{{cite web | work = Annual Reviews journals | title = Editorial Committee Members for Annual Reviews of Physical Chemistry | publisher = Annual Reviews Inc. | url = http://www.annualreviews.org/action/doSearch?startPage=0&pageSize=800&target=database&pubCode=directory&dbSearchType=staffDir&RefSeriesKey=physchem&categoryCode=edcom | format = | accessdate = 04. 09. 2013. | archiveurl = | archivedate = }}</ref> (1950)
* -{[[Annual Review of Physical Chemistry]]}-<ref>{{cite web | work = Annual Reviews journals | title = Editorial Committee Members for Annual Reviews of Physical Chemistry | publisher = Annual Reviews Inc. | url = http://www.annualreviews.org/action/doSearch?startPage=0&pageSize=800&target=database&pubCode=directory&dbSearchType=staffDir&RefSeriesKey=physchem&categoryCode=edcom | format = | accessdate = 4. 9. 2013. | archiveurl = | archivedate = }}</ref> (1950)
* [[Molecular Physics (journal)|-{Molecular Physics}-]]<ref>{{cite journal |title = Editorial |journal=Molecular Physics |volume=106 |issue=16-18 |pages=1959–2253 |publisher=Taylor & Francis |year=2008|bibcode = 2008MolPh.106.1959. |doi = 10.1080/00268970802509787 }}</ref> (1957)
* [[Molecular Physics (journal)|-{Molecular Physics}-]]<ref>{{cite journal |title = Editorial |journal=Molecular Physics |volume=106 |issue=16-18 |publisher=Taylor & Francis |year=2008|bibcode = 2008MolPh.106.1959. |doi = 10.1080/00268970802509787 |pages=1959–2253}}</ref> (1957)
* -{[[Journal of Physical Organic Chemistry]]}-<ref name="onlinelibrary">[http://onlinelibrary.wiley.com/journal/10.1002/(ISSN)1099-1395/homepage/EditorialBoard.html ''Journal of Physical Organic Chemistry'', Editorial Board, Wiley Online Library]</ref> (1988)
* -{[[Journal of Physical Organic Chemistry]]}-<ref name="onlinelibrary">[http://onlinelibrary.wiley.com/journal/10.1002/(ISSN)1099-1395/homepage/EditorialBoard.html ''Journal of Physical Organic Chemistry'', Editorial Board, Wiley Online Library]</ref> (1988)
* [[Journal of Physical Chemistry B]] (1997)
* [[Journal of Physical Chemistry B]] (1997)
Ред 81: Ред 81:
== Гране физичке хемије и сродне теме ==
== Гране физичке хемије и сродне теме ==
{{colbegin|3}}
{{colbegin|3}}
* [[Термохемија]]<ref>{{cite book |title = Thermochemistry and Advances in Chemistry Research |last= Mirskiy|first=Anton G.|publisher = Nova Science Pub Inc |year=2009 |isbn = 1606923765}}</ref>
* [[Термохемија]]<ref>{{cite book|title = Thermochemistry and Advances in Chemistry Research |last= Mirskiy|first=Anton G.|publisher = Nova Science Pub Inc |year=2009|id=ISBN 1606923765}}</ref>
* [[Хемијска кинетика]]<ref>{{Cite book | ref = harv | title=Principles of Chemical Kinetics |edition = Second |last= House |first=James E. |publisher = Academic Press |date = 13. 9. 2007 |isbn=978-0-12-356787-1|pages=}}</ref><ref>{{Cite book |title=Chemical Kinetics and Dynamics |edition=2nd |author=Jeffrey I. Steinfeld | author2 = Joseph S. Francisco | author3 = William L. Hase |publisher=Prentice Hall |year= 20. 8. 1998 |isbn = 0-13-737123-3}}</ref>
* [[Хемијска кинетика]]<ref>{{Cite book | ref = harv | title=Principles of Chemical Kinetics |edition = Second |last=House|first=James E. |publisher = Academic Press |year=2007|isbn=978-0-12-356787-1|pages=}}</ref><ref>{{Cite book |title=Chemical Kinetics and Dynamics |edition=2nd |last=Steinfeld|first=Jeffrey I. |last2=Francisco|first2=Joseph S. |last3=Hase|first3=William L. |publisher=Prentice Hall |year= 20. 8. 1998 |id=ISBN 0-13-737123-3}}</ref>
* [[Квантна хемија]]<ref>{{Cite book |ref= harv|last1=Atkins|first1= P.W.|last2= Friedman|first2= R. |year=2005 | title=Molecular Quantum Mechanics |publisher=Oxford University Press | edition= 4th |isbn= 978-0-19-927498-7}}</ref>
* [[Квантна хемија]]<ref>{{Cite book |ref= harv|last=Atkins|first= P.W.|last2= Friedman|first2= R. |year=2005| title=Molecular Quantum Mechanics |publisher=Oxford University Press | edition= 4th |isbn= 978-0-19-927498-7}}</ref>
* [[Електрохемија]]<ref>William L. Masterton, Cecile N. Hurley [http://books.google.com/books?id=teubNK-b2bsC&pg=PT379 Chemistry: Principles and Reactions], Cengage Learning (2008) ISBN 0-495-12671-3 p. 379</ref>
* [[Електрохемија]]<ref>William L. Masterton, Cecile N. Hurley [http://books.google.com/books?id=teubNK-b2bsC&pg=PT379 Chemistry: Principles and Reactions], Cengage Learning (2008) ISBN 0-495-12671-3 pp. 379</ref>
* [[Фотохемија]]<ref>Wayne, C. E.; Wayne, R. P. Photochemistry, 1st ed.; Oxford University Press: Oxford, United Kingdom, reprinted 2005. ISBN 0-19-855886-4.</ref>
* [[Фотохемија]]<ref>Wayne, C. E.; Wayne, R. P. Photochemistry, 1st ed.; Oxford University Press: Oxford, United Kingdom, reprinted. {{page|year=2005|id=ISBN 0-19-855886-4|pages=}}</ref>
* [[Површинска хемија]]<ref>{{cite book | last=Prutton | first=Martin | title=Introduction to Surface Physics | publisher=Oxford University Press | date=1994 | isbn=0-19-853476-0 }}</ref>
* [[Површинска хемија]]<ref>{{cite book|last=Prutton| first=Martin | title=Introduction to Surface Physics | publisher=Oxford University Press |year=1994|id=ISBN 0-19-853476-0 }}</ref>
* [[Хемија чврстог стања]]<ref>[http://ocw.mit.edu/courses/materials-science-and-engineering/3-091sc-introduction-to-solid-state-chemistry-fall-2010/index.htm], Sadoway, Donald. 3.091SC; Introduction to Solid State Chemistry, Fall 2010. (Massachusetts Institute of Technology: MIT OpenCourseWare)</ref>
* [[Хемија чврстог стања]]<ref>[http://ocw.mit.edu/courses/materials-science-and-engineering/3-091sc-introduction-to-solid-state-chemistry-fall-2010/index.htm], Sadoway, Donald. 3.091SC; Introduction to Solid State Chemistry, Fall 2010. (Massachusetts Institute of Technology: MIT OpenCourseWare)</ref>
* [[Спектроскопија]]<ref name="em-spec">{{cite book |author=Crouch, Stanley |author2=Skoog, Douglas A. |title=Principles of instrumental analysis |publisher=Thomson Brooks/Cole |location=Australia |date=2007 |isbn=0-495-01201-7 }}</ref><ref>{{cite journal|last=Herrmann|first=R.|author2=C. Onkelinx |title=Quantities and units in clinical chemistry: Nebulizer and flame properties in flame emission and absorption spectrometry (Recommendations 1986)|journal=Pure and Applied Chemistry|date=1986|volume=58|issue=12|pages=1737–1742|doi=10.1351/pac198658121737}}</ref>
* [[Спектроскопија]]<ref name="em-spec">{{cite book|last=Crouch|first=Stanley|last2=Skoog|first2=Douglas A.|title=Principles of instrumental analysis |publisher=Thomson Brooks/Cole |location=Australia |year=2007|id=ISBN 0-495-01201-7 }}</ref><ref>{{cite journal|last=Herrmann|first=R.|last2=Onkelinx|first=C.|title=Quantities and units in clinical chemistry: Nebulizer and flame properties in flame emission and absorption spectrometry (Recommendations 1986)|journal=Pure and Applied Chemistry|year=1986|volume=58|issue=12|doi=10.1351/pac198658121737|pages=1737–1742}}</ref>
* [[Биофизичка хемија]]<ref name="Walla2014">{{cite book|author=Peter Jomo Walla|title=Modern Biophysical Chemistry: Detection and Analysis of Biomolecules|url=http://books.google.com/books?id=ej__AwAAQBAJ&pg=PA1|date = 8. 7. 2014|publisher=Wiley|isbn=978-3-527-68354-3|pages=1–}}</ref>
* [[Биофизичка хемија]]<ref name="Walla2014">{{cite book|author=Peter Jomo Walla|title=Modern Biophysical Chemistry: Detection and Analysis of Biomolecules|url=http://books.google.com/books?id=ej__AwAAQBAJ&pg=PA1|year=2014|publisher=Wiley|isbn=978-3-527-68354-3|pages=1}}</ref>
* [[Наука о материјалима]]<ref>{{cite book
* [[Наука о материјалима]]<ref>{{cite book
|last = Ashby
| last = Ashby
|first = Michael
| first = Michael
|author2 = Hugh Shercliff
| author2 = Hugh Shercliff
|author3 = David Cebon
| author3 = David Cebon
|date = 2007
| date = 2007
|title = Materials: engineering, science, processing and design
| title = Materials: engineering, science, processing and design
|edition = 1st
| edition = 1st
|publisher = Butterworth-Heinemann
| publisher = Butterworth-Heinemann
|isbn = 978-0-7506-8391-3
|isbn=978-0-7506-8391-3
}}</ref>
}}</ref>
* [[Физичка органска хемија]]<ref>Hammett, Louis P. (1940) ''Physical Organic Chemistry'' New York: McGraw Hill.</ref><ref name=IUPAC>{{cite journal|last=Hammond|first=George S.|title=Physical organic chemistry after 50 years: It has changed, but is it still there?|journal=Pure and Applied Chemistry|year=1997|volume=69|issue=9|pages=1919–22|doi=10.1351/pac199769091919}}</ref>
* [[Физичка органска хемија]]<ref>Hammett, Louis P. (1940) ''Physical Organic Chemistry'' New York: McGraw Hill.</ref><ref name=IUPAC>{{cite journal|last=Hammond|first=George S.|title=Physical organic chemistry after 50 years: It has changed, but is it still there?|journal=Pure and Applied Chemistry|year=1997|volume=69|issue=9|doi=10.1351/pac199769091919|pages=1919–22}}</ref>
* [[Микромеритика]]<ref name=Brittain1995>{{cite book |author=Brittain, H. G. |title=Physical characterization of pharmaceutical solids |publisher=M. Dekker |location=New York |year=1995 |page=254 |isbn=0-8247-9372-2|pages=}}</ref><ref name="isbn0-87762-955-2">{{cite book |author=Carstensen, Jens Thurø |title=Pharmaceutical principles of solid dosage forms |publisher=Technomic Pub |location=Lancaster, Pa |year=1993 |page=211 |isbn=0-87762-955-2|pages=}}</ref><ref name="isbn0-7817-5027-X">{{cite book |author=Martin, Alfred N. | author2 = Patrick J Sinko |title=Martin's physical pharmacy and pharmaceutical sciences: physical chemical and biopharmaceutical principles in the pharmaceutical sciences |publisher=Lippincott Williams and Wilkins |location=Phila |year=2006 |pages=533–560 |isbn=0-7817-5027-X|pages=}}</ref><ref name="isbn096567830x">{{cite book |author=Orr, Clyde |author2= Webb, Paul W. |title=Analytical methods in fine particle technology |publisher=Micromeritics Instrument Corp |location=Norcross, Ga |year=1997 |isbn=0-9656783-0-X |url=http://micromeritics.com/Library.aspx}}</ref>
* [[Микромеритика]]<ref name=Brittain1995>{{cite book|author=Brittain, H. G. |title=Physical characterization of pharmaceutical solids |publisher=M. Dekker |location=New York |year=1995|id=ISBN 0-8247-9372-2|pages=|pages=254}}</ref><ref name="isbn0-87762-955-2">{{cite book|author=Carstensen, Jens Thurø |title=Pharmaceutical principles of solid dosage forms |publisher=Technomic Pub |location=Lancaster, Pa |year=1993|id=ISBN 0-87762-955-2|pages=|pages=211}}</ref><ref name="isbn0-7817-5027-X">{{cite book|last=Martin|first=Alfred N.| author2 = Patrick J Sinko |title=Martin's physical pharmacy and pharmaceutical sciences: physical chemical and biopharmaceutical principles in the pharmaceutical sciences |publisher=Lippincott Williams and Wilkins |location=Phila |year=2006|id=ISBN 0-7817-5027-X|pages=|pages=533–560}}</ref><ref name="isbn096567830x">{{cite book|last=Orr|first=Clyde|last2=Webb|first2=Paul W.|title=Analytical methods in fine particle technology |publisher=Micromeritics Instrument Corp |location=Norcross, Ga |year=1997|id=ISBN 0-9656783-0-X |url=http://micromeritics.com/Library.aspx}}</ref>
{{colend}}
{{colend}}


Ред 112: Ред 112:


== Литература ==
== Литература ==
* {{Cite book|url=http://books.google.co.in/books?id=v1oU13xAl6AC&pg=RA1-PA134|title=Surface chemistry and electrochemistry of membranes|author=Torben Smith Sørensen|publisher=CRC Press|year=1999|id=ISBN 0-8247-1922-0|pages=|pages=134}}
{{refbegin|2}}
{{refbegin|2}}
* {{cite journal | author = P. Atkins | author2 = J. de Paula | title = Physikalische Chemie | volume = 5. | publisher =Wiley-VCH | location = Weinheim | year =2013 | isbn = 3-527-33247-2 | Seiten= }}
* {{cite journal | author = P. Atkins | author2 = J. de Paula | title = Physikalische Chemie | volume = 5. | publisher =Wiley-VCH | location = Weinheim |year=2013|id=ISBN 3-527-33247-2 | Seiten= }}
* Gerd Wedler: ''Lehrbuch der Physikalischen Chemie''. Wiley-VCH, 2004, ISBN 3-527-31066-5.
* Gerd Wedler: ''Lehrbuch der Physikalischen Chemie''. Wiley-VCH. {{page|year=2004|id=ISBN 3-527-31066-5|pages=}}
* T. Engel, P. Reid: ''Physikalische Chemie''. Pearson Studium, 2006, ISBN 978-3-8273-7200-0
* T. Engel, P. Reid: ''Physikalische Chemie''. Pearson Studium, {{page|year=2006|isbn=978-3-8273-7200-0|pages=}}
* W. Bechmann, J. Schmidt: ''Einstieg in die physikalische Chemie für Nebenfächler''. Teubner, 2005, ISBN 3-8351-0035-1
* W. Bechmann, J. Schmidt: ''Einstieg in die physikalische Chemie für Nebenfächler''. Teubner, {{page|year=2005|id=ISBN 3-8351-0035-1|pages=}}
* W. J. Moore, D. O. Hummel, G. Trafara, K. Holland-Moritz: ''Physikalische Chemie''. Walter de Gruyter, 1999, ISBN 3-11-010979-4.
* W. J. Moore, D. O. Hummel, G. Trafara, K. Holland-Moritz: ''Physikalische Chemie''. Walter de Gruyter. {{page|year=1999|id=ISBN 3-11-010979-4|pages=}}
* Kurt Schwabe: ''Physikalische Chemie''. Band 1. Akademie Verlag|Akademie-Verlag, Berlin 1973.
* Kurt Schwabe: ''Physikalische Chemie''. Band 1. Akademie Verlag|Akademie-Verlag, Berlin 1973.
* [http://www.bunsen.de/Wir+%C3%BCber+uns/Publikationen/Bunsen_Magazin.html ''Bunsen-Magazin''] der Deutschen Bunsen-Gesellschaft für Physikalische Chemie
* [http://www.bunsen.de/Wir+%C3%BCber+uns/Publikationen/Bunsen_Magazin.html ''Bunsen-Magazin''] der Deutschen Bunsen-Gesellschaft für Physikalische Chemie
* [http://www.elsevier.com/wps/locate/cplett ''Chemical Physics / Chemical Physics Letters''] (engl.) {{ISSN|0009-2614}}
* [http://www.elsevier.com/wps/locate/cplett ''Chemical Physics / Chemical Physics Letters''] (engl.) {{ISSN|0009-2614}}
* [http://www3.interscience.wiley.com/cgi-bin/jhome/72514732 ''ChemPhysChem''] (engl.) – A European Journal of Chemical Physics and Physical Chemistry {{ISSN|1439-4235}}
* [http://www3.interscience.wiley.com/cgi-bin/jhome/72514732 ''ChemPhysChem''] (engl.) – A European Journal of Chemical Physics and Physical Chemistry {{ISSN|1439-4235}}
* {{cite book|author=Peter Jomo Walla|title=Modern Biophysical Chemistry: Detection and Analysis of Biomolecules|url=http://books.google.com/books?id=ej__AwAAQBAJ&pg=PA1|date = 8. 7. 2014|publisher=Wiley|isbn=978-3-527-68354-3|pages=1–}}
* {{Cite book|ref= harv|author=Peter Jomo Walla|title=Modern Biophysical Chemistry: Detection and Analysis of Biomolecules|url=http://books.google.com/books?id=ej__AwAAQBAJ&pg=PA1|year=2014|publisher=Wiley|isbn=978-3-527-68354-3|pages=1}}
* {{Cite book |ref= harv|last1=Atkins|first1= P.W.| last2= Friedman|first2= R. |year=2008|title=Quanta, Matter and Change: A Molecular Approach to Physical Change| isbn= 978-0-7167-6117-4}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Atkins|first= P.W.| last2= Friedman|first2= R. |year=2008|title=Quanta, Matter and Change: A Molecular Approach to Physical Change|isbn= 978-0-7167-6117-4}}
* {{Cite book |ref= harv|first1=Bernard |last1=Pullman |first2= Alberte |last2=Pullman|year=1963|title=Quantum Biochemistry|location=New York and London| publisher=Academic Press| isbn=90-277-1830-X}}
* {{Cite book |ref= harv|first1=Bernard |last1=Pullman|first2= Alberte |last2=Pullman|year=1963|title=Quantum Biochemistry|location=New York and London| publisher=Academic Press|id=ISBN 90-277-1830-X}}
* {{Cite book |ref= harv|first=Eric R.|last= Scerri| title= The Periodic Table: Its Story and Its Significance|publisher= Oxford University Press|year= 2006| isbn =0-19-530573-6}} Considers the extent to which chemistry and especially the periodic system has been reduced to quantum mechanics.
* {{Cite book |ref= harv|first=Eric R.|last= Scerri| title= The Periodic Table: Its Story and Its Significance|publisher= Oxford University Press|year=2006| isbn =0-19-530573-6}} Considers the extent to which chemistry and especially the periodic system has been reduced to quantum mechanics.
* Kostas Gavroglu, Ana Simões: ''NEITHER PHYSICS NOR CHEMISTRY.A History of Quantum Chemistry'', MIT Press, 2011, ISBN 0-262-01618-4
* Kostas Gavroglu, Ana Simões: ''NEITHER PHYSICS NOR CHEMISTRY.A History of Quantum Chemistry'', MIT Press. {{page|year=2011|id=ISBN 0-262-01618-4|pages=}}
* {{Cite book |ref= harv|last=McWeeny| first= R. |title=Coulson's Valence|publisher=Oxford Science Publications|isbn= 0-19-855144-4}}
* {{Cite book |ref= harv|last=McWeeny| first= R. |title=Coulson's Valence|publisher=Oxford Science Publications|id=ISBN 0-19-855144-4}}
* Karplus M., Porter R.N. (1971). ''Atoms and Molecules. An introduction for students of physical chemistry'', Benjamin–Cummings Publishing Company, ISBN 978-0-8053-5218-4
* Karplus M., Porter R.N. (1971). ''Atoms and Molecules. An introduction for students of physical chemistry'', Benjamin–Cummings Publishing Company. {{page|year=|isbn=978-0-8053-5218-4|pages=}}
* {{Cite book |ref= harv|first1=Attila |last1=Szabo|first2=Neil S.|last2= Ostlund|year=1996|title=Modern Quantum Chemistry: Introduction to Advanced Electronic Structure Theory|publisher= Dover| ISBN= 0-486-69186-1}}
* {{Cite book |ref= harv|first1=Attila |last1=Szabo|first2=Neil S.|last2= Ostlund|year=1996|title=Modern Quantum Chemistry: Introduction to Advanced Electronic Structure Theory|publisher= Dover| ISBN 0-486-69186-1}}
* {{Cite book |ref= harv|last1=Landau| first1= L.D. |last2= Lifshitz|first2=E.M. |title=Quantum Mechanics:Non-relativistic Theory| series=Course of Theoretical Physic|volume= 3 |publisher=Pergamon Press| isbn=0-08-019012-X}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Landau|first= L.D. |last2= Lifshitz|first2=E.M. |title=Quantum Mechanics:Non-relativistic Theory| series=Course of Theoretical Physic|volume= 3 |publisher=Pergamon Press|id=ISBN 0-08-019012-X}}
* {{cite book
* {{Cite book|ref= harv| last = Askeland
| first = Donald R.
|last = Askeland
|last2=Phulé|first2=Pradeep P.
|first = Donald R.
| date = 2005
|author2 = Pradeep P. Phulé
| title = The Science & Engineering of Materials
|date = 2005
| edition = 5th
|title = The Science & Engineering of Materials
| publisher = Thomson-Engineering
|edition = 5th
|id={{page|year=|id=ISBN 0-534-55396-6|pages=}}
|publisher = Thomson-Engineering
|isbn = 0-534-55396-6
}}
}}
* {{Cite book|ref= harv| last = Callister, Jr.
* {{cite book
|last = Callister, Jr.
| first = William D.
| date = 2000
|first = William D.
| title = Materials Science and Engineering – An Introduction
|date = 2000
| edition = 5th
|title = Materials Science and Engineering – An Introduction
| publisher = John Wiley and Sons
|edition = 5th
|id={{page|year=|id=ISBN 0-471-32013-7|pages=}}
|publisher = John Wiley and Sons
|isbn = 0-471-32013-7
}}
}}
* {{cite book
* {{Cite book|ref= harv| last = Eberhart
|last = Eberhart
| first = Mark
|first = Mark
| date = 2003
| title = Why Things Break: Understanding the World by the Way It Comes Apart
|date = 2003
| publisher = Harmony
|title = Why Things Break: Understanding the World by the Way It Comes Apart
|id={{page|year=|id=ISBN 1-4000-4760-9|pages=}}
|publisher = Harmony
|isbn = 1-4000-4760-9
}}
}}
* {{cite book
* {{Cite book|ref= harv| last = Gaskell
|last = Gaskell
| first = David R.
| date = 1995
|first = David R.
| title = Introduction to the Thermodynamics of Materials
|date = 1995
| edition = 4th
|title = Introduction to the Thermodynamics of Materials
| publisher = Taylor and Francis Publishing
|edition = 4th
|id={{page|year=|id=ISBN 1-56032-992-0|pages=}}
|publisher = Taylor and Francis Publishing
|isbn = 1-56032-992-0
}}
}}
* {{cite book
* {{Cite book|ref= harv| last = Gordon
| first = James Edward
|last = Gordon
| authorlink =
|first = James Edward
| date = 1984
|authorlink =
| title = The New Science of Strong Materials or Why You Don't Fall Through the Floor
|date = 1984
| edition = eissue
|title = The New Science of Strong Materials or Why You Don't Fall Through the Floor
| publisher = Princeton University Press
|edition = eissue
|id={{page|year=|id=ISBN 0-691-02380-8|pages=}}
|publisher = Princeton University Press
|isbn = 0-691-02380-8
}}
}}
* {{Cite book|ref= harv| author = Mathews, F.L.|author2 = Rawlings, R.D.|last-author-amp = yes
* {{cite book
| date = 1999
|author = Mathews, F.L.|author2 = Rawlings, R.D.|last-author-amp = yes
| title = Composite Materials: Engineering and Science
|date = 1999
| location = Boca Raton
|title = Composite Materials: Engineering and Science
| publisher = CRC Press
|location = Boca Raton
|id={{page|year=|id=ISBN 0-8493-0621-3|pages=}}
|publisher = CRC Press
|isbn = 0-8493-0621-3
}}
}}
* {{Cite book|ref= harv| author = Lewis, P.R.|author2 = Reynolds, K.|author3 = Gagg, C.|last-author-amp = yes
* {{cite book
| date = 2003
|author = Lewis, P.R.|author2 = Reynolds, K.|author3 = Gagg, C.|last-author-amp = yes
| title = Forensic Materials Engineering: Case Studies
|date = 2003
| location = Boca Raton
|title = Forensic Materials Engineering: Case Studies
| publisher = CRC Press
|location = Boca Raton
|publisher = CRC Press
}}
}}
* {{cite book
* {{Cite book|ref= harv| last = Wachtman
|last = Wachtman
| first = John B.
| date = 1996
|first = John B.
| title = Mechanical Properties of Ceramics
|date = 1996
| publisher = Wiley-Interscience, John Wiley & Son's
|title = Mechanical Properties of Ceramics
| location = New York
|publisher = Wiley-Interscience, John Wiley & Son's
|id={{page|year=|id=ISBN 0-471-13316-7|pages=}}
|location = New York
|isbn = 0-471-13316-7
}}
}}
* {{cite book
* {{Cite book|ref= harv| editor = Walker, P.
| date = 1993
|editor = Walker, P.
| title = Chambers Dictionary of Materials Science and Technology
|date = 1993
| publisher = Chambers Publishing
|title = Chambers Dictionary of Materials Science and Technology
|id=ISBN 0-550-13249-X}}
|publisher = Chambers Publishing
|isbn = 0-550-13249-X}}


* Adkins, C.J. (1968/1975). ''Equilibrium Thermodynamics'', second edition, McGraw-Hill, London, ISBN 0-07-084057-1.
* {{cite book|author=Adkins, C.J. (1968/1975)|title=Equilibrium Thermodynamics|location=|publisher=second edition, McGraw-Hill, London|year=|id=ISBN 0-07-084057-1|pages=}}
* Bailyn, M. (1994). ''A Survey of Thermodynamics'', American Institute of Physics Press, New York, ISBN 0-88318-797-3.
* {{cite book|author=Bailyn, M. |title=A Survey of Thermodynamics|location=|publisher=American Institute of Physics Press, New York|year=1994|id=ISBN 0-88318-797-3|pages=}}
* Max Born (1949). [https://archive.org/details/naturalphilosoph032159mbp ''Natural Philosophy of Cause and Chance''], Oxford University Press, London.
* Max Born (1949). [https://archive.org/details/naturalphilosoph032159mbp ''Natural Philosophy of Cause and Chance''], Oxford University Press, London.
* George H. Bryan (1907). [https://archive.org/details/ost-physics-thermodynamicsin00bryauoft ''Thermodynamics. An Introductory Treatise dealing mainly with First Principles and their Direct Applications''], B.G. Teubner, Leipzig.
* George H. Bryan (1907). [https://archive.org/details/ost-physics-thermodynamicsin00bryauoft ''Thermodynamics. An Introductory Treatise dealing mainly with First Principles and their Direct Applications''], B.G. Teubner, Leipzig.
* Herbert Callen (1960/1985). ''Thermodynamics and an Introduction to Thermostatistics'', (1st edition 1960) 2nd edition 1985, Wiley, New York, ISBN 0-471-86256-8.
* {{cite book|author=Herbert Callen (1960/1985)|title=Thermodynamics and an Introduction to Thermostatistics|location=|publisher=(1st edition 1960) 2nd edition 1985, Wiley, New York|year=|id=ISBN 0-471-86256-8|pages=}}
* Eu, B.C. (2002). ''Generalized Thermodynamics. The Thermodynamics of Irreversible Processes and Generalized Hydrodynamics'', Kluwer Academic Publishers, Dordrecht, ISBN 1-4020-0788-4.
* {{cite book|author=Eu, B.C. |title=Generalized Thermodynamics. The Thermodynamics of Irreversible Processes and Generalized Hydrodynamics|location=|publisher=Kluwer Academic Publishers, Dordrecht|year=2002|id=ISBN 1-4020-0788-4|pages=}}
* Ralph H. Fowler, Edward A. Guggenheim (1939). ''Statistical Thermodynamics'', Cambridge University Press, Cambridge UK.
* Ralph H. Fowler, Edward A. Guggenheim (1939). ''Statistical Thermodynamics'', Cambridge University Press, Cambridge UK.
* Josiah Willard Gibbs (1875). On the equilibrium of heterogeneous substances, ''Transactions of the Connecticut Academy of Arts and Sciences'', '''3''': 108–248.
* Josiah Willard Gibbs (1875). On the equilibrium of heterogeneous substances, ''Transactions of the Connecticut Academy of Arts and Sciences'', '''3''': 108–248.
* Grandy, W.T., Jr (2008). ''Entropy and the Time Evolution of Macroscopic Systems'', Oxford University Press, Oxford, ISBN 978-0-19-954617-6.
* {{cite book|author=Grandy, W.T., Jr |title=Entropy and the Time Evolution of Macroscopic Systems|location=|publisher=Oxford University Press, Oxford|year=2008|isbn=978-0-19-954617-6|pages=}}
* Edward A. Guggenheim (1949/1967). ''Thermodynamics. An Advanced Treatment for Chemists and Physicists'', (1st edition 1949) 5th edition 1967, North-Holland, Amsterdam.
* Edward A. Guggenheim (1949/1967). ''Thermodynamics. An Advanced Treatment for Chemists and Physicists'', (1st edition 1949) 5th edition 1967, North-Holland, Amsterdam.
* Haase, R. (1971). Survey of Fundamental Laws, chapter 1 of ''Thermodynamics'', pages 1–97 of volume 1, ed. W. Jost, of ''Physical Chemistry. An Advanced Treatise'', ed. H. Eyring, D. Henderson, W. Jost, Academic Press, New York, lcn 73–117081.
* Haase, R. (1971). Survey of Fundamental Laws, chapter 1 of ''Thermodynamics'', pages 1–97 of volume 1, ed. W. Jost, of ''Physical Chemistry. An Advanced Treatise'', ed. H. Eyring, D. Henderson, W. Jost, Academic Press, New York, lcn 73–117081.
* Kondepudi, D., Ilya Prigogine, I. (1998). ''Modern Thermodynamics. From Heat Engines to Dissipative Structures'', John Wiley & Sons, ISBN 0-471-97393-9.
* {{cite book|author=Kondepudi, D., Ilya Prigogine, I. |title=Modern Thermodynamics. From Heat Engines to Dissipative Structures|location=|publisher=John Wiley & Sons|year=1998|id=ISBN 0-471-97393-9|pages=}}
* Lebon, G., Jou, D., Casas-Vázquez, J. (2008). ''Understanding Non-equilibrium Thermodynamics'', Springer, Berlin, ISBN 978-3-540-74251-7.
* {{cite book|author=Lebon, G., Jou, D., Casas-Vázquez, J. |title=Understanding Non-equilibrium Thermodynamics|location=|publisher=Springer, Berlin|year=2008|isbn=978-3-540-74251-7|pages=}}
* J. R. Partington (1949). ''An Advanced Treatise on Physical Chemistry'', volume 1, ''Fundamental Principles. The Properties of Gases'', Longmans, Green and Co., London.
* J. R. Partington (1949). ''An Advanced Treatise on Physical Chemistry'', volume 1, ''Fundamental Principles. The Properties of Gases'', Longmans, Green and Co., London.
* Brian Pippard (1957). ''The Elements of Classical Thermodynamics'', Cambridge University Press.
* Brian Pippard (1957). ''The Elements of Classical Thermodynamics'', Cambridge University Press.
* Max Planck (1897/1903). [https://ia700200.us.archive.org/15/items/treatiseonthermo00planrich/treatiseonthermo00planrich.pdf ''Treatise on Thermodynamics'', translated by A. Ogg, Longmans, Green & Co., London.]
* Max Planck (1897/1903). [https://ia700200.us.archive.org/15/items/treatiseonthermo00planrich/treatiseonthermo00planrich.pdf ''Treatise on Thermodynamics'', translated by A. Ogg, Longmans, Green & Co., London.]
* Max Planck (1923/1926). ''Treatise on Thermodynamics'', third English edition translated by A. Ogg from the seventh German edition, Longmans, Green & Co., London.
* Max Planck (1923/1926). ''Treatise on Thermodynamics'', third English edition translated by A. Ogg from the seventh German edition, Longmans, Green & Co., London.
* James Serrin (1986). ''New Perspectives in Thermodynamics'', edited by J. Serrin, Springer, Berlin, ISBN 3-540-15931-2.
* {{cite book|last=Serrin|first=James|title=New Perspectives in Thermodynamics|location=|publisher=edited by J. Serrin, Springer, Berlin|year=1986|id=ISBN 3-540-15931-2|pages=}}
* Tschoegl, N.W. (2000). ''Fundamentals of Equilibrium and Steady-State Thermodynamics'', Elsevier, Amsterdam, ISBN 0-444-50426-5.
* {{cite book|author=Tschoegl, N.W. |title=Fundamentals of Equilibrium and Steady-State Thermodynamics|location=|publisher=Elsevier, Amsterdam|year=2000|id=ISBN 0-444-50426-5|pages=}}
* László Tisza (1966). ''Generalized Thermodynamics'', M.I.T Press, Cambridge MA.
* László Tisza (1966). ''Generalized Thermodynamics'', M.I.T Press, Cambridge MA.
* Clifford Truesdell (1980). ''The Tragicomical History of Thermodynamics, 1822–1854'', Springer, New York, ISBN 0-387-90403-4.
* {{cite book|last=Truesdell|first=Clifford|title=The Tragicomical History of Thermodynamics, 1822–1854|location=|publisher=Springer, New York|year=1980|id=ISBN 0-387-90403-4|pages=}}


* Химическая энциклопедия НИ «Большая российская энциклопедия», М., 1998;
* Химическая энциклопедия НИ «Большая российская энциклопедия», М., 1998;
Ред 253: Ред 245:
* [http://books.google.co.uk/books?id=1UZjU2WfLAoC Physical Chemistry from Ostwald to Pauling] (John W. Servos, 1996)
* [http://books.google.co.uk/books?id=1UZjU2WfLAoC Physical Chemistry from Ostwald to Pauling] (John W. Servos, 1996)
* [http://www.amazon.com/Years-Physical-Chemistry-Royal-Society/dp/0854049878/ 100 Years of Physical Chemistry] (Royal Society of Chemistry, 2004)
* [http://www.amazon.com/Years-Physical-Chemistry-Royal-Society/dp/0854049878/ 100 Years of Physical Chemistry] (Royal Society of Chemistry, 2004)
* [http://www.joachimschummer.net/jslit/physchem.htm Physical Chemistry: neither Fish nor Fowl?] (Joachim Schummer, ''The Autonomy of Chemistry'', Würzburg, Königshausen & Neumann, 1998, pp.&nbsp;135–148)
* [http://www.joachimschummer.net/jslit/physchem.htm Physical Chemistry: neither Fish nor Fowl?] (Joachim Schummer, ''The Autonomy of Chemistry'', Würzburg, Königshausen & Neumann, (1998). стр. 135–148)
* [http://www.oup.com/us/catalog/general/subject/Chemistry/?view=usa&ci=9780195321340 Cathedrals of Science] (Patrick Coffey, 2008)
* [http://www.oup.com/us/catalog/general/subject/Chemistry/?view=usa&ci=9780195321340 Cathedrals of Science] (Patrick Coffey, 2008)
* [http://books.google.co.uk/books?id=B3WvWhJTTX8C The Cambridge History of Science: The modern physical and mathematical sciences] (Mary Jo Nye, 2003)
* [http://books.google.co.uk/books?id=B3WvWhJTTX8C The Cambridge History of Science: The modern physical and mathematical sciences] (Mary Jo Nye, 2003)

Верзија на датум 8. март 2018. у 22:21

Физикална кемија или физичка хемија је настала обједињавањем знања из физике, хемије, термодинамике и квантне механике да би се опажене макроскопске појаве описале на атомском и молекулском нивоу, дакле, физикална кемија се бави везом између микроскопских и макроскопских особина материје. Нпр., величина молекула у текућини се може одредити на основу мјерења њеног индекса преламања и густоће, или на основу топлинског капацитета и површинског напона.[1]

Физичка хемија, за разлику од хемијске физике, је предоминантно (мада не увек) макроскопска или супра-молекуларна наука. Већина принципа на којима је физичка хемија заснована су концепти везани за масе, пре него за саме молекуларне/атомске структуре. На пример, хемијска равнотежа, и колоиди.

Неки од односа које физичка хемија настоји да риши укључују ефекте:

  • Идентитета јона и електричне проводности на материјале.
  • Успостављање корелација између броја фаза, броја компоненти и броја степена слободе уз помоћ правила фаза.[11]

Кључни концепти

Кључни концепти физичке хемије се тичу начина на који се чиста физика примењује на хемијске проблеме.

Један од кључних концепата класичне хемије је да се сва хемијска једињења могу описати као групе атома везаних заједно, а хемијске реакције се могу описати као формирање и раскидање тих веза. Предвиђање својстава хемијских једињења полазећи од описа атома и начина на који су они везани, један је од главних циљева физичке хемије. Да би се прецизно описали атоми и везе, неопходно је да се зна где су нуклеуси, и како су електрони распоређени око њих.[12]

Квантна хемија, која је потпоље физичке хемије се бави применом квантне механике на хемијске проблеме. Она пружа оруђа за одређивање јачине и облика веза,[12] начина кретања нуклеуса, и начина на који хемијска једињења апсорбују или емитују светлост.[13] Спектроскопија је сродна потдисциплина физичке хемије која се специфично бави интеракцијама електромагнетне радијације са материјом.

Још једна група важних питања у хемији се тиче врста реакција које се могу спонтано одвијати, као и могућих својстава дате хемијске смеше. Та питања су у области изучавања хемијске термодинамике, која одређује границе квантитета као што је степен до којег се реакција може одвијати, или количина енергије која се може конвертовати у рад у машини са унутрашњим сагоревањем, и која пружа везе између својстава као што су коефицијент термалне експанзије и брзина промене ентропије са притиском за гас или течност.[14] То се често може користити за процену изводивости дизајна реактора или машине, или за проверу валидности експерименталних података. У извесној мери, квази-еквилибријумска и неравнотежна термодинамика могу да опишу иреверзибилне промене.[15] Међутим, класична термодинамика се углавном бави системима у еквилибријуму и реверзибилним променама, а не тиме шта се заправо догоди, или колико брзо, далеко од еквилибријума.

Које реакције се одвијају и којом брзином је предмет хемијске кинетике, још једне гране физичке хемије. Кључна идеја у хемијској кинетици је да би реагенси реаговали и формирали продукте, већина хемијских врста мора да прође кроз прелазна стања која имају вишу енергију него било реактанти или продукти и служе као реакционе баријере.[16] У општем случају, што је виша баријера, то је спорија реакција. Друга идеја је да се већина хемијских реакција одвија као секвенца елементарних реакција,[17] свака од којих са својим сопственим прелазним стањем. Кључна питања у кинетици су како брзина хемијске реакције зависи од температуре и концентрације реактаната и катализатора у реакционој смеши, као и како се катализатори и реакциони услови могу подесити да се оптимизује брзина реакције.

Чињеница да се брзина одвијања хемијске реакције често може специфицирати са само неколико концентрација и температура, без потребе за познавањем свих позиција и брзина молекула у смеши, је специјални случај још једног кључног концепта физичке хемије. То је да у мери у којој инжињер то треба да зна, све што се догађа у смеши са великим бројем честица (можда реда величине Авогадрове констанце, 6 x 1023) се често може описати са само неколико променљивих као што су притисак, температура, и концентрација. Прецизни разлози за то су описани у статистичкох механици,[18] специјализованој области физичке хемије која се такође сматра и делом физике. Статистичка механика такође пружа начине да се предвиде својства која се могу уочити у свакодневном животу полазећи од молекуларних својстава без зависности од емпиријских корелација базираних на хемијским сличностима.[15]

Историја

Види још: Историја хемије
Фрагмент М. Ломоносововог манускрипта 'Физичка Хемија' (1752)

Према легенди, први физички хемичар је био Архимед када је мерењем густине утврдио да круна његовог владара није од чистог злата.

Темеље модерној физичкој хемији поставили су Аренијус, ван Хоф, Оствалд и Нернст 1890. године. У енглеском говорном подручју пионирским радовима истакао се Гибс који је 1867. објавио чувени чланак „О равнотежи хетерогених сусптанци“ ("On the Equilibrium of Heterogeneous Substances") у којем је увео појмове слободне енергије, хемијског потенцијала, правила фаза, основне концепте модерне физичке хемије.[19]

Термин „физичка хемија“ је сковао Михаил Ломоносов 1752. године кад је дао предавање на курсу са насловом "Курс истинске физичке хемије" (руски: „Курс истинной физической химии“) студентима на Петроградском универзитету.[20] У предговору ових предавања он је дао дефиницију: "Физичка хемија је наука која мора да објасни уз помоћ физичких експеримената разлог за оно што се догађа у комплексним телима путем хемијских операција".

Модерна физичка хемија потиче из период између 1860-тих и 1880-тих са радом на хемијској термодинамици, електролитима у растворима, хемијској кинетици и другим предметима. Једна од прекретница је објављивање Гибсове публикације: On the Equilibrium of Heterogeneous Substances 1876. године. Тај рад је увео неколико темељних концепта у физичкој хемији, као што су Гибсова енергија, хемијски потенцијали, Гибсово правило фаза.[21] Остале прекретнице обухватају накнадно именовање и акредитација енталпије научнику Хејке Камерлинг Онес и макромолекуларних процеса.

Први научни журнал са специфичним фокусом на пољу физичке хемије је био немачки журнал, Zeitschrift für Physikalische Chemie, који су 1887. основали Вилхелм Оствалд и Јакобус Хенрикус ван ’т Хоф. Заједно са Сванте Август Аренијусom,[22] они су били водеће фигуре у физичкој хемији током касног 19. и почетком 20. века. Сва тројица су награђена Нобеловом наградом за хемију у периоду 1901-1909.

Развоји у накнадним декадама обухватају примену статистичке механике на хемијске системе и рад на колоидима и површинској хемији, где је Ирвинг Лангмуир направио многобројне доприносе. Још један важан корак је био развој квантне механике у облику квантне хемије из 1930-тих, где је Лајнус Полинг био једно од водећих имена. Теоретски развоји су ишли руку уз руку са развојем експерименталних метода, где су употребе разних форми спектроскопије, као што су инфрацрвена спектроскопија, микроталасна спектроскопија, ЕПР спектроскопија и НМР спектроскопија, вероватно најважнији развоји током 20. века.

Даљи развој у физичкој хемији се може приписати открићима у нуклеарној хемији, посебно у сепарацији изотопа (пре и током Другог светског рата), недавним открићима у астрохемији,[23] као и развојем алгоритама за прорачуне у пољу „адитивних физикохемијских особина“ (практично свих физикохемијских особина, као што су тачка кључања, критична тачка, површински напон, водени напон, итд. - више од 20 особина - може се прецизно израчунати из саме хемијске структуре, независно од тога да ли је молекул синтетисан), и у тој области је концентрисан практични значај савремене физичке хемије.

Феноменолошка кинетика

Феноменолошка кинетика је експериментално изучавање брзина реакција.[24][25] Термодинамика даје увид у спонтаност реакције под датим условима, али не пружа информације о брзини којом се реакција одвија. У многим областима премене, реакциона брзина је важан фактор, а не равнотежна својства система. Један интерасантан пример је:

Cдијамант Cграфит

На собној температури и атмосферском притиску ова реакција је спонтана, јер је Δμ је негативно. Међутим, брзина реакције на датој термператури и притиску је изузетно мала, тако да се реакција практично не одвија.

Журнали

Неки од журнала кој се баве физичком хемијом су:

Један од старијих журнала који су се бавио хемијом и физиком је Annales de chimie et de physique. Он је жапочет 1789. године, и објављиван је под тим именом током периода 1815–1914.

Гране физичке хемије и сродне теме

Види још

Референце

  1. ^ Atkins, P.W. Physical Chemistry. Oxford University Press. ISBN 0-19-879285-9. 
  2. ^ R. Hill, The Mathematical Theory of Plasticity, Oxford University Press (1998)
    Jacob Lubliner, Plasticity Theory, Macmillan Publishing, New York (1990)
    L. M. Kachanov, Fundamentals of the Theory of Plasticity, Dover Books
    A.S. Khan and S. Huang, Continuum Theory of Plasticity, Wiley (1995)
    J. C. Simo, T. J. Hughes, Computational Inelasticity, Sprinɡ
  3. ^ [1] "Konstrukcijski elementi I", Tehnički fakultet Rijeka, Božidar Križan i Saša Zelenika, 2011.
  4. ^ White, Harvey E. (1948). Modern College Physics. van Nostrand. ISBN 0442294018. 
  5. ^ Dondur, dr. Vera (1982). Hemijska kinetika. Beograd: Univerzitet u Beogradu, Prirodnomatematički fakulteti, Fakultet za fizičku hemiju. ISBN 86-87139-04-9. 
  6. ^ Dragojević, Milosav; M. Popović; S. Stević; V. Šćepanović (1999). Opšta hemija (2. изд.). Beograd: Univerzitet u Beogradu, Tehnološko-metalurški fakultet. COBISS.SR 76815884. 
  7. ^ Torben Smith Sørensen (1999). Surface chemistry and electrochemistry of membranes. CRC Press. стр. 134. ISBN 0-8247-1922-0. 
  8. ^ Arnold Sommerfeld (1952/1956). Thermodynamics and Statistical Mechanics, Academic Press, New York.
  9. ^ Perrot, Pierre (1998). A to Z of Thermodynamics. Oxford University Press. ISBN 0-19-856552-6. 
  10. ^ McQuarrie, Donald, et al. Colligative properties of Solutions" General Chemistry Mill Valley: Library of Congress, 2011.
  11. ^ Predel, Bruno; Hoch, Michael J. R; Pool, Monte. Phase Diagrams and Heterogeneous Equilibria : A Practical Introduction. Springer. ISBN 3-540-14011-5. 
  12. ^ а б Atkins, Peter and Friedman, Ronald . Molecular Quantum Mechanics. стр. 249. Oxford University Press, New York. 2005. ISBN 0-19-927498-3.
  13. ^ Atkins, Peter and Friedman, Ronald . Molecular Quantum Mechanics. стр. 342. Oxford University Press, New York. 2005. ISBN 0-19-927498-3.
  14. ^ Landau, L. D. and Lifshitz, E. M. . Statistical Physics, 3rd Ed. стр. 52. Elsevier Butterworth Heinemann, New York. 1980. ISBN 0-7506-3372-7.
  15. ^ а б Hill, Terrell L. . Introduction to Statistical Thermodynamics. стр. 1. Dover Publications, New York. 1986. ISBN 0-486-65242-4.
  16. ^ Schmidt, Lanny D. . The Engineering of Chemical Reactions, 2nd Ed. стр. 30. Oxford University Press, New York. 2005. ISBN 0-19-516925-5.
  17. ^ Schmidt, Lanny D. . The Engineering of Chemical Reactions, 2nd Ed. стр. 25, 32. Oxford University Press, New York. 2005. ISBN 0-19-516925-5.
  18. ^ Chandler, David . Introduction to Modern Statistical Mechanics. стр. 54. Oxford University Press, New York. 1987. ISBN 978-0-19-504277-1.
  19. ^ G. Wedler: Lehrbuch der Physikalischen Chemie, Wiley-VCH. 2004. ISBN 3-527-31066-5. стр. 977.ff.
  20. ^ Vucinich, Alexander (1963). Science in Russian culture. Stanford University Press. стр. 388. ISBN 0-8047-0738-3. 
  21. ^ Josiah Willard Gibbs, 1876, "On the Equilibrium of Heterogeneous Substances", Transactions of the Connecticut Academy of Sciences
  22. ^ Laidler, Keith (1993). The World of Physical Chemistry. Oxford: Oxford University Press. стр. 48. ISBN 0-19-855919-4. 
  23. ^ Herbst, Eric (12. 5. 2005). „Chemistry of Star-Forming Regions”. Journal of Physical Chemistry A. 109 (18): 4017—4029. PMID 16833724. doi:10.1021/jp050461c. 
  24. ^ Raff, Lionel M. Principles of Physical Chemistry (1st изд.). Upper Saddle River, NJ 07458: Prentice Hall. стр. 1084—1085. ISBN 9780130278050. 
  25. ^ Laidler, K. J.; Meiser, J.H. (1982). Physical Chemistry. Benjamin/Cummings. стр. 349. 061815292X. 
  26. ^ „All Issues”. Macromolecular Chemistry and Physics. Wiley-VCH. Приступљено 20. 7. 2013. 
  27. ^ „Editorial Committee Members for Annual Reviews of Physical Chemistry”. Annual Reviews journals. Annual Reviews Inc. Приступљено 4. 9. 2013. 
  28. ^ „Editorial”. Molecular Physics. Taylor & Francis. 106 (16-18): 1959—2253. 2008. Bibcode:2008MolPh.106.1959.. doi:10.1080/00268970802509787. 
  29. ^ Journal of Physical Organic Chemistry, Editorial Board, Wiley Online Library
  30. ^ Mirskiy, Anton G. (2009). Thermochemistry and Advances in Chemistry Research. Nova Science Pub Inc. ISBN 1606923765. 
  31. ^ House, James E. (2007). Principles of Chemical Kinetics (Second изд.). Academic Press. ISBN 978-0-12-356787-1. 
  32. ^ Steinfeld, Jeffrey I.; Francisco, Joseph S.; Hase, William L. (20. 8. 1998). Chemical Kinetics and Dynamics (2nd изд.). Prentice Hall. ISBN 0-13-737123-3. 
  33. ^ Atkins, P.W.; Friedman, R. (2005). Molecular Quantum Mechanics (4th изд.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-927498-7. 
  34. ^ William L. Masterton, Cecile N. Hurley Chemistry: Principles and Reactions, Cengage Learning (2008) ISBN 0-495-12671-3 pp. 379
  35. ^ Wayne, C. E.; Wayne, R. P. Photochemistry, 1st ed.; Oxford University Press: Oxford, United Kingdom, reprinted. 2005. ISBN 0-19-855886-4.
  36. ^ Prutton, Martin (1994). Introduction to Surface Physics. Oxford University Press. ISBN 0-19-853476-0. 
  37. ^ [2], Sadoway, Donald. 3.091SC; Introduction to Solid State Chemistry, Fall 2010. (Massachusetts Institute of Technology: MIT OpenCourseWare)
  38. ^ Crouch, Stanley; Skoog, Douglas A. (2007). Principles of instrumental analysis. Australia: Thomson Brooks/Cole. ISBN 0-495-01201-7. 
  39. ^ Herrmann, C.; Onkelinx (1986). „Quantities and units in clinical chemistry: Nebulizer and flame properties in flame emission and absorption spectrometry (Recommendations 1986)”. Pure and Applied Chemistry. 58 (12): 1737—1742. doi:10.1351/pac198658121737. 
  40. ^ Peter Jomo Walla (2014). Modern Biophysical Chemistry: Detection and Analysis of Biomolecules. Wiley. стр. 1. ISBN 978-3-527-68354-3. 
  41. ^ Ashby, Michael; Hugh Shercliff; David Cebon (2007). Materials: engineering, science, processing and design (1st изд.). Butterworth-Heinemann. ISBN 978-0-7506-8391-3. 
  42. ^ Hammett, Louis P. (1940) Physical Organic Chemistry New York: McGraw Hill.
  43. ^ Hammond, George S. (1997). „Physical organic chemistry after 50 years: It has changed, but is it still there?”. Pure and Applied Chemistry. 69 (9): 1919—22. doi:10.1351/pac199769091919. 
  44. ^ Brittain, H. G. (1995). Physical characterization of pharmaceutical solids. New York: M. Dekker. стр. 254. ISBN 0-8247-9372-2. 
  45. ^ Carstensen, Jens Thurø (1993). Pharmaceutical principles of solid dosage forms. Lancaster, Pa: Technomic Pub. стр. 211. ISBN 0-87762-955-2. 
  46. ^ Martin, Alfred N.; Patrick J Sinko (2006). Martin's physical pharmacy and pharmaceutical sciences: physical chemical and biopharmaceutical principles in the pharmaceutical sciences. Phila: Lippincott Williams and Wilkins. стр. 533—560. ISBN 0-7817-5027-X. 
  47. ^ Orr, Clyde; Webb, Paul W. (1997). Analytical methods in fine particle technology. Norcross, Ga: Micromeritics Instrument Corp. ISBN 0-9656783-0-X. 

Литература

  • P. Atkins; J. de Paula (2013). „Physikalische Chemie”. 5.. Weinheim: Wiley-VCH. ISBN 3-527-33247-2. 
  • Gerd Wedler: Lehrbuch der Physikalischen Chemie. Wiley-VCH. 2004. ISBN 3-527-31066-5.
  • T. Engel, P. Reid: Physikalische Chemie. Pearson Studium, 2006. ISBN 978-3-8273-7200-0.
  • W. Bechmann, J. Schmidt: Einstieg in die physikalische Chemie für Nebenfächler. Teubner, 2005. ISBN 3-8351-0035-1.
  • W. J. Moore, D. O. Hummel, G. Trafara, K. Holland-Moritz: Physikalische Chemie. Walter de Gruyter. 1999. ISBN 3-11-010979-4.
  • Kurt Schwabe: Physikalische Chemie. Band 1. Akademie Verlag|Akademie-Verlag, Berlin 1973.
  • Bunsen-Magazin der Deutschen Bunsen-Gesellschaft für Physikalische Chemie
  • Chemical Physics / Chemical Physics Letters (engl.) ISSN 0009-2614
  • ChemPhysChem (engl.) – A European Journal of Chemical Physics and Physical Chemistry ISSN 1439-4235
  • Peter Jomo Walla (2014). Modern Biophysical Chemistry: Detection and Analysis of Biomolecules. Wiley. стр. 1. ISBN 978-3-527-68354-3. 
  • Atkins, P.W.; Friedman, R. (2008). Quanta, Matter and Change: A Molecular Approach to Physical Change. ISBN 978-0-7167-6117-4. 
  • Pullman, Bernard; Pullman, Alberte (1963). Quantum Biochemistry. New York and London: Academic Press. ISBN 90-277-1830-X. 
  • Scerri, Eric R. (2006). The Periodic Table: Its Story and Its Significance. Oxford University Press. ISBN 0-19-530573-6.  Considers the extent to which chemistry and especially the periodic system has been reduced to quantum mechanics.
  • Kostas Gavroglu, Ana Simões: NEITHER PHYSICS NOR CHEMISTRY.A History of Quantum Chemistry, MIT Press. 2011. ISBN 0-262-01618-4.
  • McWeeny, R. Coulson's Valence. Oxford Science Publications. ISBN 0-19-855144-4. 
  • Karplus M., Porter R.N. (1971). Atoms and Molecules. An introduction for students of physical chemistry, Benjamin–Cummings Publishing Company. ISBN 978-0-8053-5218-4.
  • Szabo, Attila; Ostlund, Neil S. (1996). Modern Quantum Chemistry: Introduction to Advanced Electronic Structure Theory. Dover.  Текст „ ISBN 0-486-69186-1” игнорисан (помоћ)
  • Landau, L.D.; Lifshitz, E.M. Quantum Mechanics:Non-relativistic Theory. Course of Theoretical Physic. 3. Pergamon Press. ISBN 0-08-019012-X. 
  • Askeland, Donald R.; Phulé, Pradeep P. (2005). The Science & Engineering of Materials (5th изд.). Thomson-Engineering. ISBN 0-534-55396-6.. 
  • Callister, Jr., William D. (2000). Materials Science and Engineering – An Introduction (5th изд.). John Wiley and Sons. ISBN 0-471-32013-7.. 
  • Eberhart, Mark (2003). Why Things Break: Understanding the World by the Way It Comes Apart. Harmony. ISBN 1-4000-4760-9.. 
  • Gaskell, David R. (1995). Introduction to the Thermodynamics of Materials (4th изд.). Taylor and Francis Publishing. ISBN 1-56032-992-0.. 
  • Gordon, James Edward (1984). The New Science of Strong Materials or Why You Don't Fall Through the Floor (eissue изд.). Princeton University Press. ISBN 0-691-02380-8.. 
  • Mathews, F.L. & Rawlings, R.D. (1999). Composite Materials: Engineering and Science. Boca Raton: CRC Press. ISBN 0-8493-0621-3.. 
  • Lewis, P.R.; Reynolds, K. & Gagg, C. (2003). Forensic Materials Engineering: Case Studies. Boca Raton: CRC Press. 
  • Wachtman, John B. (1996). Mechanical Properties of Ceramics. New York: Wiley-Interscience, John Wiley & Son's. ISBN 0-471-13316-7.. 
  • Walker, P., ур. (1993). Chambers Dictionary of Materials Science and Technology. Chambers Publishing. ISBN 0-550-13249-X. 
  • Adkins, C.J. (1968/1975). Equilibrium Thermodynamics. second edition, McGraw-Hill, London. ISBN 0-07-084057-1. 
  • Bailyn, M. (1994). A Survey of Thermodynamics. American Institute of Physics Press, New York. ISBN 0-88318-797-3. 
  • Max Born (1949). Natural Philosophy of Cause and Chance, Oxford University Press, London.
  • George H. Bryan (1907). Thermodynamics. An Introductory Treatise dealing mainly with First Principles and their Direct Applications, B.G. Teubner, Leipzig.
  • Herbert Callen (1960/1985). Thermodynamics and an Introduction to Thermostatistics. (1st edition 1960) 2nd edition 1985, Wiley, New York. ISBN 0-471-86256-8. 
  • Eu, B.C. (2002). Generalized Thermodynamics. The Thermodynamics of Irreversible Processes and Generalized Hydrodynamics. Kluwer Academic Publishers, Dordrecht. ISBN 1-4020-0788-4. 
  • Ralph H. Fowler, Edward A. Guggenheim (1939). Statistical Thermodynamics, Cambridge University Press, Cambridge UK.
  • Josiah Willard Gibbs (1875). On the equilibrium of heterogeneous substances, Transactions of the Connecticut Academy of Arts and Sciences, 3: 108–248.
  • Grandy, W.T., Jr (2008). Entropy and the Time Evolution of Macroscopic Systems. Oxford University Press, Oxford. ISBN 978-0-19-954617-6. 
  • Edward A. Guggenheim (1949/1967). Thermodynamics. An Advanced Treatment for Chemists and Physicists, (1st edition 1949) 5th edition 1967, North-Holland, Amsterdam.
  • Haase, R. (1971). Survey of Fundamental Laws, chapter 1 of Thermodynamics, pages 1–97 of volume 1, ed. W. Jost, of Physical Chemistry. An Advanced Treatise, ed. H. Eyring, D. Henderson, W. Jost, Academic Press, New York, lcn 73–117081.
  • Kondepudi, D., Ilya Prigogine, I. (1998). Modern Thermodynamics. From Heat Engines to Dissipative Structures. John Wiley & Sons. ISBN 0-471-97393-9. 
  • Lebon, G., Jou, D., Casas-Vázquez, J. (2008). Understanding Non-equilibrium Thermodynamics. Springer, Berlin. ISBN 978-3-540-74251-7. 
  • J. R. Partington (1949). An Advanced Treatise on Physical Chemistry, volume 1, Fundamental Principles. The Properties of Gases, Longmans, Green and Co., London.
  • Brian Pippard (1957). The Elements of Classical Thermodynamics, Cambridge University Press.
  • Max Planck (1897/1903). Treatise on Thermodynamics, translated by A. Ogg, Longmans, Green & Co., London.
  • Max Planck (1923/1926). Treatise on Thermodynamics, third English edition translated by A. Ogg from the seventh German edition, Longmans, Green & Co., London.
  • Serrin, James (1986). New Perspectives in Thermodynamics. edited by J. Serrin, Springer, Berlin. ISBN 3-540-15931-2. 
  • Tschoegl, N.W. (2000). Fundamentals of Equilibrium and Steady-State Thermodynamics. Elsevier, Amsterdam. ISBN 0-444-50426-5. 
  • László Tisza (1966). Generalized Thermodynamics, M.I.T Press, Cambridge MA.
  • Truesdell, Clifford (1980). The Tragicomical History of Thermodynamics, 1822–1854. Springer, New York. ISBN 0-387-90403-4. 
  • Химическая энциклопедия НИ «Большая российская энциклопедия», М., 1998;
  • Некрасов, В. В. «Основы общей химии» в 2-х т., том 1, М.: «Химия», 1973. — 656 c.
  • Вайс Е. Ф., Буйкр Е. В., Салмина А. Б. «Физическая химия» 2008

Спољашње везе

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Физичка_хемија&oldid=19169916”