Ото Хан — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Исправљене словне грешке
.
Ред 19: Ред 19:
| напомене =
| напомене =
}}
}}

'''Ото Хан''' ({{јез-нем|Otto Hahn}}; [[Франкфурт на Мајни]], [[8. март]] [[1879]] — [[Гетинген]], [[28. јул]] [[1968]]) је био немачки [[физичка хемија|физикохемичар]], пионир [[Радиохемија|радиохемије]]<ref>Енциклопедија Физике - Интерпрес Београд 1972</ref>. Од 1906. год. професор Универзитета у Берлину а затим у Гетингену. Открио је и изоловао више радиоактивних елемената: [[мезоторијум]] (228Ra), [[радиоторијум]] (228Th), [[уран]] II (234U), а са [[Лиза Мајтнер|Лизом Мајтнер]] (Meitner) открио је 1917 г. елемент [[протактинијум]]. 1938. г. показао је да је један од [[рубидијум]]ових [[изотоп]]а природно радиоактиван.
'''Ото Хан''' ({{јез-нем|Otto Hahn}}; [[Франкфурт на Мајни]], [[8. март]] [[1879]] — [[Гетинген]], [[28. јул]] [[1968]]) је био немачки [[физичка хемија|физикохемичар]], пионир [[Радиохемија|радиохемије]]<ref>Енциклопедија Физике - Интерпрес Београд 1972</ref>. Од 1906. год. професор Универзитета у Берлину а затим у Гетингену. Открио је и изоловао више радиоактивних елемената: [[мезоторијум]] (228Ra), [[радиоторијум]] (228Th), [[уран]] II (234U), а са [[Лиза Мајтнер|Лизом Мајтнер]] (Meitner) открио је 1917 г. елемент [[протактинијум]]. 1938. г. показао је да је један од [[рубидијум]]ових [[изотоп]]а природно радиоактиван.


Ред 25: Ред 26:
Добитник је [[Нобелова награда за хемију|Нобелове награде за хемију]] [[1944]]. за „''откриће цепања ([[nuklearna fisija|фисије]]) тешких атомских језгара''“. Многи научни ауторитети га сматрају „Оцем атомског доба“.
Добитник је [[Нобелова награда за хемију|Нобелове награде за хемију]] [[1944]]. за „''откриће цепања ([[nuklearna fisija|фисије]]) тешких атомских језгара''“. Многи научни ауторитети га сматрају „Оцем атомског доба“.


== Нуклеарна фисија ==
{{рут}}
{{главни|Нуклеарна фисија}}
[[датотека:Fission chain reaction.svg|250px|мини|лево|Jedna od mogućih [[Nuklearna fisija|nuklearnih fisijskih lančanih reakcija]]: 1. Atom [[uranij]]a-235 hvata spori [[neutron]] i raspada se na dva nova [[atom]]a (fisioni fragmenti – [[barij]]-141 i [[kripton]]-92), oslobađajući 3 nova neutrona i ogromnu količinu [[Nuklearna energija vezanja|energije vezanja]] (200 M[[eV]]). 2. Jedan od tih neutrona bude uhvaćen od atoma uranija-238 i ne nastavlja [[nuklearna reakcija|nuklearnu reakciju]]. Drugi neutron napušta sustav bez da bude uhvaćen. Ipak, jedan od neutrona se sudara s novim atomom uranija-235, koji se raspada na dva nova atoma (fisioni fragmenti), oslobađajući 3 nova neutrona i ogromnu količinu energije vezanja (200 MeV). 3. Dva se neutrona sudaraju s dva atoma uranija-235 i svaki se raspada i nastavlja reakciju.]]


Kada se [[neutron]]om gađa atom [[litij]]a, dolazi do pojedinačne [[Transmutacija|transmutacije]] (pretvorbe) i na tome se sve prekida. Proces sam sebe ne podržava. Da izazovemo iduće pretvaranja, moramo ponovo gađati. Želimo li dakle praktično iskoristiti reakciju razbijanja jezgre i pri tom osloboditi [[nuklearna energija|nuklearnu energiju]], mora se naći takav proces koji će sam sebe podržavati. Takav je na primjer slučaj kad hoćemo iskoristiti reakciju [[gorenje|gorenja]] drveta. Komad drveta se zapali na jednom mjestu, i pošto je proces gorenja započeo, ne treba više držati šibicu jer se od zagrijavanja drveta na jednom mjestu pale i susjedni dijelovi. Proces gorenja se prenosi i širi sve dalje i dalje i podržava sam sebe. Jasno je da ne bismo mogli iskoristiti reakciju gorenja ako bismo svaki komadić drveta morali paliti posebnom šibicom.

1939. su njemački [[fizičar]]i O. Hahn i [[Fritz Strassmann|F. Strassmann]], te [[Irène Joliot-Curie|I. Joliot-Curie]] i [[Pavle Savić|P. Savić]] u Francuskoj našli proces koji je sposoban održavati sam sebe i koji se razvija i teče kao lavina. Takav proces se zove [[nuklearna lančana reakcija]].

Bombardiranjem izotopa [[uranij]]a-235 neutronima zbiva se ova pojava. [[Neutron]] koji je pogodio [[atomska jezgra|atomsku jezgru]] uranija ujedno je od jezgre apsorbiran i dolazi do procesa raspadanja kao u biologiji, to jest do diobe stanice. Takva je jezgra sada nestabilna i raspada se na dva jednaka dijela koji su potpuno drugi [[kemijski element|kemijski elementi]], na primjer [[barij]] i [[kripton]]. '''Ovo cijepanje atomske jezgre na dva dijela zove se nuklearna fisija.''' Kod te lančane reakcije emitira se još nekoliko neutrona, od kojih svaki može ponovo izazvati diobu atomske jezgre na dva dijela. To nastaje kod svake diobe, te novi neutroni učestvuju u daljem procesu raspadanja (dezintegracije). Time se sam proces dalje razvija kao kod gorenja, odnosno [[eksplozija|eksplozije]] [[dinamit]]a. Kod svakog tog raspadanja masa dobivenih produkata manja je od prijašnje mase zajedno s apsorbiranim neutronom. '''Dakle lančana reakcija je niz fisija, kod kojih jedna izaziva drugu.'''

No to se događa samo kod uranija [[atomska masa|atomske mase]] 235. Teškoća je i u tome što samo spori neutroni izazivaju [[lančana reakcija|lančanu reakciju]]. Da bismo usporili neutrone, puštemo ih kroz tvari male atomske mase koje ne upijaju neutrone. Atomi male atomske mase usporavaju neutrone zato što im neutroni predaju jedan dio svoje [[kinetička energija|kinetičke energije]], a ne odbijaju se od njih istom brzinom kao od atoma velike atomske mase. U tu svrhu služi [[teška voda]] i čisti [[grafit]]. Teška voda je spoj teškog vodika ([[deuterij]]) i [[kisik]]a, a razlikuje se od obične vode u tome što [[vrenje|vri]] kod 101,4 °C, a [[Ledište|smrzava]] se kod 3,8 °C. '''Te tvari koje usporavaju neutrone zovu se moderatori ili [[Usporivač neutrona|usporivači neutrona]]'''.

Osim toga za dobivanje lančanog procesa nije svejedno koliki će se komad uranija uzeti. Uzme li se manji komad, neutroni mogu izletjeti u vanjski prostor, a da na svojem putu ne sretnu druge uranijeve atomske jezgre. Da bi proces bio eksplozivan, to jest da bi nastala lavina, komad uranija ne smije biti manji od neke određene veličine. '''Ta najmanja masa kod koje se još zbiva lančani proces zove se [[kritična masa]].''' <ref> Velimir Kruz: "Tehnička fizika za tehničke škole", "Školska knjiga" Zagreb, 1969.</ref>

== Радови ==
{{refbegin|}}
*{{cite book |last=Hahn |first=Otto |year=1936 |title=Applied Radiochemistry |publisher=Cornell University Press |location=Ithaca, New York |ref=none}}
*{{cite book |last=Hahn |first=Otto |year=1950 |title=New Atoms: Progress and Some Memories |publisher=Elsevier Inc. |location=New York-Amsterdam-London-Brussels |ref=none}}
*{{cite book |last=Hahn |first=Otto |year=1966 |title=Otto Hahn: A Scientific Autobiography |translator-first=Willy |translator-last=Ley |publisher=Charles Scribner's Sons |location=New York |ref=none}}
*{{cite book |last=Hahn |first=Otto |year=1970 |title=My Life |translator-first=Ernst |translator-last=Kaiser |translator-first2=Eithne |translator-last2=Wilkins |publisher=Herder and Herder |location=New York |ref=none}}
{{refend}}


== Референце ==
== Референце ==
{{reflist}}
{{reflist}}

== Литература ==
{{refbegin|30em}}
* {{cite book |last=Badash |first=Lawrence |contribution=Otto Hahn, Science, and Social Responsibility |pages=167–180 |editor-last=Shea |editor-first=William R. |title=Otto Hahn and the Rise of Nuclear Physics |year=1983 |volume=Volume 22 |series=The University of Western Ontario Series in the Philosophy of Science |publisher=D. Reidel Publishing Company |location=Dordrecht / Boston / Lancaster |isbn=90-277-1584-X |oclc=797094010}}
* {{cite book |last=Berninger |first=Ernst |contribution=The Discovery of Uranoium Z by Otto Hahn: The First Example of Nuclear Isomerism |pages=213–220 |editor-last=Shea |editor-first=William R. |title=Otto Hahn and the Rise of Nuclear Physics |year=1983 |volume=Volume 22 |series=The University of Western Ontario Series in the Philosophy of Science |publisher=D. Reidel Publishing Company |location=Dordrecht / Boston / Lancaster |isbn=90-277-1584-X |oclc=797094010}}
*{{cite book |last=Bernstein |first= Jeremy |author-link=Jeremy Bernstein |year= 2001 |title= Hitler's Uranium Club: The Secret recordings at Farm Hall |edition= 2nd |place= New York |publisher= Springer-Verlag |isbn= 978-0-387-95089-1 |oclc=7324621011 |url= https://archive.org/details/hitlersuraniumcl00bern}}
* {{cite book |last=Bowen |first=Robert |title=Isotopes in the Earth Sciences |publisher=Chapman and Hall |location=London |year=1994 |isbn=978-0-412-53710-3}}
* {{cite journal |last1=Crawford |first1=Elisabeth |first2=Ruth Lewin |last2=Sime |author-link2=Ruth Lewin Sime |first3=Mark |last3=Walker |title=A Nobel Tale of Postwar Injustice |journal=Physics Today |issn=0031-9228 |volume=50 |issue=9 |pages=26–32 |date=1997 |doi=10.1063/1.881933 |bibcode = 1997PhT....50i..26C}}
* {{cite journal |last=Crawford |first=Elisabeth |title=German Scientists and Hitler's Vendetta against the Nobel Prizes |journal=Historical Studies in the Physical and Biological Sciences |issn=0890-9997 |year=2000 |volume=31 |issue=1 |pages=37–53 |doi=10.2307/27757845 |jstor=27757845}}
* {{cite book |last=Frisch |first=Otto |author-link=Otto Robert Frisch |title=What Little I Remember |publisher=Cambridge University Press |location=Cambridge |year=1979 |isbn=0-521-40583-1 |oclc=861058137}}
* {{cite book |last1=Gerlach |first1=Walther |author-link=Walther Gerlach |last2=Hahn |first2=Dietrich |title=Otto Hahn – Ein Forscherleben unserer Zeit |language=de |publisher=Wissenschaftliche Verlagsgesellschaft (WVG) |location=Stuttgart |year=1984 |isbn=978-3-8047-0757-3 |oclc=473315990}}
* {{cite book |editor-last=Hahn |editor-first=Dietrich |title=Otto Hahn - Leben und Werk in Texten und Bildern |language=de |publisher=Suhrkamp-Insel Publishers |location=Frankfurt am Main |year=1988 |isbn=3-458-32789-4 |oclc=42847178}}
* {{cite book |last=Hahn |first=Otto |translator-first=Willy |translator-last=Ley |title=Otto Hahn: A Scientific Autobiography |year=1966 |publisher=Charles Scribner's Sons |location=New York |oclc=646422716}}
* {{cite book |last1=Hoffmann |first1=Klaus |translator-last=Cole |translator-first=J. Michael |title=Otto Hahn: Achievement and Responsibility |date=2001 |publisher=Springer |isbn=0-387-95057-5 |oclc=468996162}}
* {{cite book |last=Macrakis |first=Kristie |title=Surviving the Swastika: Scientific Research in Nazi Germany |publisher=Oxford University Press |year=1993 |oclc=538154456 |isbn=978-0-19-507010-1}}
* {{cite book |last = Norris |first = Robert S. |title = Racing for the Bomb: General Leslie R. Groves, the Manhattan Project's Indispensable Man |year = 2002 |publisher = Steerforth Press |location = South Royalton, Vermont |isbn = 1-58642-039-9 |oclc = 48544060|url-access = registration |url = https://archive.org/details/racingforbombgen00norr }}
* {{cite book |last=Rhodes |first=Richard |author-link=Richard Rhodes |title=The Making of the Atomic Bomb |title-link=The Making of the Atomic Bomb |date=1986 |publisher=Simon and Schuster |location=New York |isbn=0-671-65719-4 |oclc=224864936}}
* {{cite book |last=Sime |first=Ruth Lewin |author-link=Ruth Lewin Sime |year=1996 |title=Lise Meitner: A Life in Physics |publisher=University of California Press |location=Berkeley |isbn=978-0-520-08906-8 |oclc=32893857|url=https://archive.org/details/lisemeitnerlifei00sime}}
* {{cite book |last=Sime |first=Ruth Lewin |author-link=Ruth Lewin Sime |date=2004 |title=Otto Hahn und die Max-Planck-Gesellschaft Zwischen Vergangenheit und Erinnerung |language=de |publisher=Max-Planck-Gesellschaft |location=Berlin |url=https://www.mpiwg-berlin.mpg.de/KWG/Ergebnisse/Ergebnisse14.pdf |access-date=28 June 2020}}
* {{cite journal |last=Sime |first=Ruth Lewin |author-link=Ruth Lewin Sime |date=March 2006 |title=The Politics of Memory: Otto Hahn and the Third Reich |journal=Physics in Perspective |volume=8 |issue=1 |pages=3–51 |issn=1422-6944 |doi=10.1007/s00016-004-0248-5 |bibcode=2006PhP.....8....3S |s2cid=119479637}}
* {{cite journal |last=Spence |first=Robert |year=1970 |title=Otto Hahn 1879–1968 |journal=Biographical Memoirs of Fellows of the Royal Society |volume=16 |pages=279–313 |doi=10.1098/rsbm.1970.0010 |doi-access=free}}
* {{cite book |last=Stolz|first=Werner |title=Otto Hahn, Lise Meitner |date=1989 |doi=10.1007/978-3-322-82223-9_3 |series=Biographien hervorragender Naturwissenschaftler, Techniker und Mediziner |language=de |publisher=Vieweg+Teubner Verlag |isbn=978-3-322-00685-1 |oclc=263971970}}
* {{cite journal |last=Walker |first=Mark |title=Otto Hahn: Responsibility and Repression |date=May 2006 |journal=Physics in Perspective |volume=8 |issue=2 |pages=116–163 |issn=1422-6944 |doi=10.1007/s00016-006-0277-3 |bibcode=2006PhP.....8..116W |s2cid=120992662}}
* {{cite book |last=Walker |first=Mark |title=German National Socialism and the Quest for Nuclear Power |year=1993 |publisher=Cambridge University Press |isbn=0-521-36413-2 |oclc=722061969}}
* {{cite thesis |last=Yruma |first=Jeris Stueland |title=How Experiments Are Remembered: The Discovery of Nuclear Fission, 1938–1968 |publisher=Princeton University |degree=PhD |date=November 2008|ref=none }}
* {{cite book |last=Berninger |first= Ernst H. |title= Otto Hahn 1879–1968 |publisher= Inter Nationes |location= Bonn |year= 1970 |oclc=168069 |ref=none}}
* {{cite book |last=Beyerchen |first= Alan D. |title= Scientists under Hitler |url= https://archive.org/details/scientistsunderh00alan |url-access= registration |publisher= Yale University Press |location= New Haven and London |year= 1977 |isbn= 9780300018301 |oclc=970896098 |ref=none}}
* {{cite book |last1=Feldman |first1=Anthony |first2=Peter |last2=Ford |year=1979 |title=Otto Hahn – in: Scientists and Inventors |publisher=Aldus Books |location=London |ref=none }}
* {{cite book |last1=Graetzer |first1=Hans D. |first2=David L. |last2=Anderson |year=1971 |title=The Discovery of Nuclear Fission: A Documentary History |publisher=Van Nostrand-Reinhold |location=New York |oclc=1130319295 |ref=none}}
* {{cite book |last=Hahn |first=Otto |year=1970 |title=My Life |translator-first1=Ernst |translator-last1=Kaiser |translator-first2=Eithne |translator-last2=Wilkins |publisher= Herder and Herder |location=New York |oclc=317354004 |ref=none }}
* {{cite book |last=Kant |first=Horst |year=2002 |title=Werner Heisenberg and the German Uranium Project. Otto Hahn and the declarations of Mainau and Göttingen |publisher=Max-Planck-Insitut für Wissenschaftsgeschichte |location=Berlin |ref=none}}
* {{cite book |last=Reid |first=Robert William |year=1969 |title=Tongues of Conscience: War and the Scientist's Dilemma |publisher=Constable & Co. |location=London |oclc=638683343 |ref=none}}
* {{cite book |last=Whiting |first=Jim |year=2004 |title=Otto Hahn and the Discovery of Nuclear Fission |series=Unlocking the Secrets of Science |publisher=Mitchell Lane |location=Bear, Delaware |isbn=978-1-58415-204-0 |oclc=52312062 |ref=none}}
{{refend}}


== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==
⚫
{{портал|Биографија}}
{{Commonscat|Otto Hahn}}
{{Commonscat|Otto Hahn}}
* [https://web.archive.org/web/20070927190203/http://www.hmi.de/hmi/biographie_otto_hahn_125.pdf Биографија]
* [https://web.archive.org/web/20070927190203/http://www.hmi.de/hmi/biographie_otto_hahn_125.pdf Биографија]
* [http://science.energy.gov/fermi/award-laureates/1960s/hahn/ Otto Hahn – winner of the Enrico Fermi Award 1966] U.S Government, Department of Energy
{{-}}
* {{Nobelprize}} including the Nobel Lecture on 13 December 1946 ''From the Natural Transmutations of Uranium to Its Artificial Fission''

* [http://nobelprize.org/nobel_prizes/chemistry/laureates/1944/press.html Award Ceremony Speech honoring Otto Hahn] by Professor Arne Westgren, Stockholm.
⚫
{{Нобелова награда за хемију‎}}
* [http://br.de/fernsehen/br-alpha/sendungen/schulfernsehen/meilensteine-otto-hahn-kernspaltung100.html Otto Hahn and the Discovery of Nuclear Fission] BR, 2008
* [https://web.archive.org/web/20130615064023/http://www.pro-physik.de/details/news/1123417/Otto_Hahn_-_Entdecker_der_Kernspaltung.html Otto Hahn – Discoverer of Nuclear Fission] Author: Dr. Anne Hardy (Pro-Physik, 2004)
* [https://web.archive.org/web/20120727060649/http://www.visitberlin.de/en/article/otto-hahn Otto Hahn (1879–1968) – The discovery of fission] Visit Berlin, 2011.
* [https://web.archive.org/web/20130606173121/http://www.humantouchofchemistry.com/otto-hahn.htm Otto Hahn – Discoverer of nuclear fission]
* [https://web.archive.org/web/20140219163724/http://www.ohg-marktredwitz.de/schule/ottohahn.html Otto Hahn – Founder of the Atomic Age] Author: Dr Edmund Neubauer (Translation: Brigitte Hippmann) – Website of the Otto Hahn Gymnasium (OHG), 2007.
* [http://www.mpg.de/295774/Otto_Hahn_Groups Otto Hahn Award]
* [https://web.archive.org/web/20141027095222/http://www.dgvn-berlin.de/index.php/veranstaltungen/otto-hahn-friedensmedaille Otto Hahn Peace Medal in Gold] Website of the United Nations Association of Germany (DGVN) in Berlin
* [http://www.mpg.de/290879/Otto_Hahn_Medal Otto Hahn Medal]
* [https://web.archive.org/web/20130417140002/http://www.helmholtz-berlin.de/zentrum/historie/lise-meitner-campus/index_en.html The history of the Hahn Meitner Institute (HMI)] Helmholtz-Zentrum, Berlin 2011.
* [http://www.mpg.de/957419/person4 Otto Hahn heads a delegation to Israel 1959] Website of the Max Planck Society, 2011.
* [http://www.biographyonline.net/scientists/otto-hahn.html Biography Otto Hahn 1879–1968]
* [http://www.hiroshima-u.ac.jp/news/show/lang/en/id/1271/dir_id/0 Otto Hahn – A Life for Science, Humanity and Peace] Hiroshima University Peace Lecture, held by Dietrich Hahn, 2 October 2013.
* [https://web.archive.org/web/20140122074347/http://www.gmx.ch/themen/wissen/mensch/26az93y-otto-hahn-entdecker-kernspaltung-grossvater-atombombe Otto Hahn – Discoverer of nuclear fission, grandfather of the Atombomb] GMX, Switzerland, 17 December 2013. Author: Marinus Brandl.


⚫
{{Нобелова награда за хемију}}
{{клица-научник}}
{{Authority control}}
⚫
{{портал бар|Биографија}}


{{DEFAULTSORT:Хан, Ото}}
{{DEFAULTSORT:Хан, Ото}}

Верзија на датум 12. јул 2021. у 14:46

Ото Хан
Ото Хан, 1938.
Лични подаци
Датум рођења(1879-03-08)8. март 1879.
Место рођењаФранкфурт на Мајни, Немачко царство
Датум смрти28. јул 1968.(1968-07-28) (89 год.)
Место смртиГетинген, Западна Немачка
ОбразовањеУниверзитет у Марбургу
Научни рад
Пољехемија
Награде Нобелова награда за хемију

Ото Хан (нем. Otto Hahn; Франкфурт на Мајни, 8. март 1879 — Гетинген, 28. јул 1968) је био немачки физикохемичар, пионир радиохемије[1]. Од 1906. год. професор Универзитета у Берлину а затим у Гетингену. Открио је и изоловао више радиоактивних елемената: мезоторијум (228Ra), радиоторијум (228Th), уран II (234U), а са Лизом Мајтнер (Meitner) открио је 1917 г. елемент протактинијум. 1938. г. показао је да је један од рубидијумових изотопа природно радиоактиван.

Најзначајније његово откриће је појава фисије урана, коју је пронашао и објаснио 1939. г. у заједници са немачким физичаром Фридрихом Штрасманом (Strassrnann). Енергија која се ослобађа приликом нуклеарне реакције фисије практично је искоришћена само неколико година после Хан-Штрасмановог открића у нуклеарним реакторима и атомској бомби. За откриће фисије тешких језгара Хан је добио

Добитник је Нобелове награде за хемију 1944. за „откриће цепања (фисије) тешких атомских језгара“. Многи научни ауторитети га сматрају „Оцем атомског доба“.

Нуклеарна фисија

Главни чланак: Нуклеарна фисија
Jedna od mogućih nuklearnih fisijskih lančanih reakcija: 1. Atom uranija-235 hvata spori neutron i raspada se na dva nova atoma (fisioni fragmenti – barij-141 i kripton-92), oslobađajući 3 nova neutrona i ogromnu količinu energije vezanja (200 MeV). 2. Jedan od tih neutrona bude uhvaćen od atoma uranija-238 i ne nastavlja nuklearnu reakciju. Drugi neutron napušta sustav bez da bude uhvaćen. Ipak, jedan od neutrona se sudara s novim atomom uranija-235, koji se raspada na dva nova atoma (fisioni fragmenti), oslobađajući 3 nova neutrona i ogromnu količinu energije vezanja (200 MeV). 3. Dva se neutrona sudaraju s dva atoma uranija-235 i svaki se raspada i nastavlja reakciju.

Kada se neutronom gađa atom litija, dolazi do pojedinačne transmutacije (pretvorbe) i na tome se sve prekida. Proces sam sebe ne podržava. Da izazovemo iduće pretvaranja, moramo ponovo gađati. Želimo li dakle praktično iskoristiti reakciju razbijanja jezgre i pri tom osloboditi nuklearnu energiju, mora se naći takav proces koji će sam sebe podržavati. Takav je na primjer slučaj kad hoćemo iskoristiti reakciju gorenja drveta. Komad drveta se zapali na jednom mjestu, i pošto je proces gorenja započeo, ne treba više držati šibicu jer se od zagrijavanja drveta na jednom mjestu pale i susjedni dijelovi. Proces gorenja se prenosi i širi sve dalje i dalje i podržava sam sebe. Jasno je da ne bismo mogli iskoristiti reakciju gorenja ako bismo svaki komadić drveta morali paliti posebnom šibicom.

1939. su njemački fizičari O. Hahn i F. Strassmann, te I. Joliot-Curie i P. Savić u Francuskoj našli proces koji je sposoban održavati sam sebe i koji se razvija i teče kao lavina. Takav proces se zove nuklearna lančana reakcija.

Bombardiranjem izotopa uranija-235 neutronima zbiva se ova pojava. Neutron koji je pogodio atomsku jezgru uranija ujedno je od jezgre apsorbiran i dolazi do procesa raspadanja kao u biologiji, to jest do diobe stanice. Takva je jezgra sada nestabilna i raspada se na dva jednaka dijela koji su potpuno drugi kemijski elementi, na primjer barij i kripton. Ovo cijepanje atomske jezgre na dva dijela zove se nuklearna fisija. Kod te lančane reakcije emitira se još nekoliko neutrona, od kojih svaki može ponovo izazvati diobu atomske jezgre na dva dijela. To nastaje kod svake diobe, te novi neutroni učestvuju u daljem procesu raspadanja (dezintegracije). Time se sam proces dalje razvija kao kod gorenja, odnosno eksplozije dinamita. Kod svakog tog raspadanja masa dobivenih produkata manja je od prijašnje mase zajedno s apsorbiranim neutronom. Dakle lančana reakcija je niz fisija, kod kojih jedna izaziva drugu.

No to se događa samo kod uranija atomske mase 235. Teškoća je i u tome što samo spori neutroni izazivaju lančanu reakciju. Da bismo usporili neutrone, puštemo ih kroz tvari male atomske mase koje ne upijaju neutrone. Atomi male atomske mase usporavaju neutrone zato što im neutroni predaju jedan dio svoje kinetičke energije, a ne odbijaju se od njih istom brzinom kao od atoma velike atomske mase. U tu svrhu služi teška voda i čisti grafit. Teška voda je spoj teškog vodika (deuterij) i kisika, a razlikuje se od obične vode u tome što vri kod 101,4 °C, a smrzava se kod 3,8 °C. Te tvari koje usporavaju neutrone zovu se moderatori ili usporivači neutrona.

Osim toga za dobivanje lančanog procesa nije svejedno koliki će se komad uranija uzeti. Uzme li se manji komad, neutroni mogu izletjeti u vanjski prostor, a da na svojem putu ne sretnu druge uranijeve atomske jezgre. Da bi proces bio eksplozivan, to jest da bi nastala lavina, komad uranija ne smije biti manji od neke određene veličine. Ta najmanja masa kod koje se još zbiva lančani proces zove se kritična masa. [2]

Радови

  • Hahn, Otto (1936). Applied Radiochemistry. Ithaca, New York: Cornell University Press. 
  • Hahn, Otto (1950). New Atoms: Progress and Some Memories. New York-Amsterdam-London-Brussels: Elsevier Inc. 
  • Hahn, Otto (1966). Otto Hahn: A Scientific Autobiography. Превод: Ley, Willy. New York: Charles Scribner's Sons. 
  • Hahn, Otto (1970). My Life. Превод: Kaiser, Ernst; Wilkins, Eithne. New York: Herder and Herder. 

Референце

  1. ^ Енциклопедија Физике - Интерпрес Београд 1972
  2. ^ Velimir Kruz: "Tehnička fizika za tehničke škole", "Školska knjiga" Zagreb, 1969.

Литература

Спољашње везе

Ото Хан на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ото_Хан&oldid=23937739”