Криптон

Из Википедије, слободне енциклопедије
Криптон (36Kr)
Br - Kr
 
Ar
Kr
Xe  
 
 
Kr-TableImage.png

Krypton-glow.jpg

Општи подаци
Припадност скупу племенити гасови
група, периода VIIIA, 4
густина, тврдоћа 3,708 kg/m3, без података
боја безбојан
Особине атома
атомска маса 83,798 u
атомски радијус bd (88) pm
ковалентни радијус 110 pm
ван дер Валсов радијус 202 pm
електронска конфигурација [Ar]3d104s24p6
e- на енергетским нивоима 2, 8, 18, 8
оксидациони број 0
Особине оксида непознате
Кристална структура регуларна зидно
центрирана
Физичке особине
агрегатно стање гасовито
температура топљења 115,79 K
(-157,36 °C)
температура кључања 119,93 K
(-153,22 °C)
молска запремина 27,99×10-3 m³/mol
топлота испаравања 9,029 kJ/mol
топлота топљења 1,638 kJ/mol
брзина звука 1.120 m/s (293,15 K)
Остале особине
Електронегативност 3,00 (Паулинг)
без података (Алред)
специфична топлота 248 J/(kg*K)
специфична проводљивост без података
топлотна проводљивост 0,00949 W/(m*K)
I енергија јонизације 1350,8 kJ/mol
II енергија јонизације 2350,4 kJ/mol
III енергија јонизације 3.565 kJ/mol
IV енергија јонизације 5.070 kJ/mol
V енергија јонизације 6.240 kJ/mol
VI енергија јонизације 7.570 kJ/mol
VII енергија јонизације 10.710 kJ/mol
VIII енергија јонизације 12.138 kJ/mol
Најстабилнији изотопи

Криптон (Kr, лат. krypton)је племенити гас VIIIА групе.[1] Има неколико изотопа чије се атомске масе налазе између 72-94. Постојани изотопи су: 78, 80, 82, 83, 84 i 86.[2]

Заступљена је у земљиној атмосфери у количини од око 1,14 ppm (енг. parts per million), такође је заступљен и као један од продуката распада уранијума и плутонијума Откривен је 1898. године од стране William Ramsaya и Morris William Traversa.

Криптон је нереактиван племенити гас, а познат је веома мали број његових једињења.

Биолошки значај - нема.

Криптон је безбојан. Реагује са гасовитим флуором под високим притиском градећи флуориде. Једини практични значај је његова детекција која омогућава проналажење руда уранијума.

Извори[уреди]

  1. ^ Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd ed.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536. 
  2. ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Криптон