Психологија

Психологија је наука која проучава психу, психичке процесе и психичке особине у њиховом настанку, развоју и објективним појављивањима код човека и животиња. Сазнања психологије почивају на две врсте података. На подацима добијеним посматрањем понашања (тзв. објективни подаци) и подацима непосредног искуства (тзв. субјективни подаци) добијеним самопосматрањем (интроспекцијом).

Психологија проучава индивидуална и групна понашања. Сама реч психологија потиче од грчких речи psyha и logos и дословно значи „наука о души”. Током историје, још од античког доба, психологија је била грана филозофије, да би у XVIII и 19. веку, започела свој „властити пут” као независна научна дисциплина. Психологија се као научна дисциплина званично почела рачунати 1879. када је немачки филозоф и психолог Вилхелм Вунт у Лајпцигу основао Прву психолошку лабораторију, тзв. Прва лабораторија људске душе. Ипак, данас је психологија врло везана за биологију и друштвене науке.

Психологија проучава две тачке психичког, односно душевног живота људи, које чине две врсте психичких појава, а то су:

1. Психички процеси
2. Психичке особине

Као широка област, психологија понекад оставља утисак неуједињености, распршености. Дели се на примењене и експерименталне или теоретске огранке. Неке од примењених огранака психологије чине: клиничка психологија, која се бави дијагнозом и терапијом менталних поремећаја; индустријска психологија се користи приликом одабира радника и генерално у пословању; педагошка психологија која се бави психолошком страном васпитања и образовања. Експериментална или теоретска психологија се састоји од дечје, образовне, социјалне, развојне, физиолошке и компаративне психологије.

Дечја психологија примењује психолошке теорије и истраживачке методе ради проучавања деце; образовна психологија се бави проблемима везаним за процесе учења; социјална психологија се бави групном динамиком и другим аспектима људског понашања у друштвеном и културном окружењу; и компаративна психологија се бави разликама у понашању различитих врста живих бића, на пример, људи и животиња.

Ствари које проучавају психолози покривају широк спектар, почев од схватања приликом процеса учења, опажања, интелигенције, мотивације, емоција, перцепције, карактера, менталних поремећаја и студије разлика и утицаја околине на формирање карактера и личности.

Психологију многи људи сматрају друштвеном науком, али она представља мешавину природних и друштвених наука. За њено разумевање потребно је знати како функционишу поједини органи у људском телу, првенствено они који су везени за мозак и стварање и лучење хормона.

Етимологија

Реч психологија потиче од грчке речи психа, за дух или душу. Последњи део речи „психологија“ потиче од -λογια -логија, што се односи на „проучавање“ или „истраживање“. Латинску реч psychologia први је употребио хрватски хуманиста и латиниста Марко Марулић у својој књизи Psichiologia de ratione animae humanae (Психологија, о природи људске душе) крајем 15. или почетком 16. века. Најраније познато помињање речи психологија на енглеском дао је Стивен Бланкарт 1694. године у The Physical Dictionary. Речник се односи на „Анатомију која третира тело и психологију која третира душу.“

Године 1890. Вилијам Џејмс је дефинисао психологију као „науку о менталном животу, о његовим феноменима и њиховим условима.“ Ова дефиниција је деценијама била широко распрострањена. Међутим, ово значење су оспоравали, посебно радикални бихевиористи као што је Џон Б. Вотсон, који је 1913. године тврдио да је дисциплина „природна наука“, чији је теоријски циљ „предвиђање и контрола понашања“. Пошто је Џејмс дефинисао „психологију“, тај термин јаче имплицира научно експериментисање. Народна (лаичка) психологија се односи на разумевање обичних људи, за разлику од професионалаца у психологији, у погледу менталних стања и понашања људи.

Задаци психологије

Сазнавање и овладавање психичком стварношћу.

1. Теоријски - описати и објаснити свеукупни психички живот и понашање људи и животиња.
2. Практични - применом научних знања помоћи појединцу или целој заједници за унапређење психичког живота.

Психолошке дисциплине

Под јединственим именом психологија можемо наћи мноштво повезаних дисциплина. Можемо их поделити на теоријске и примењене дисциплине. То су:

Теоријске:

• општа психологија - проучава изоловано опште функције, процесе и способности нормалног одраслог човека
• психологија личности - проучава личност као целовит и непоновљив склоп особина појединца
• физиолошка психологија - истражује органску основу (чула, нервни систем, ендокрини систем) психичких способности и процеса
• психологија животиња - проучава психички живот и понашање животиња, део је етологије
• психопатологија - проучава абнормални психички живот, бави се одступањима од нормалних процеса и служи као темељ психијатрији и клиничкој психологији
• социјална психологија - проучава људе и њихово понашање у међузависности са њиховом (људском) околином, све облике међуљудских односа, као и понашање групе као целине
• експериментална психологија - бави се проучавањем реакција човека на намерно индуциране подражаје, било физичке, било социјалне
• биолошка психологија – истражује органске основе психичких процеса и понашања
• психоисторија – наука о психолошким мотивима историјских догађања

Примењене:

• ергономија - проучава однос човека према раду и настоји пронаћи начине што бољег прилагођавања рада човеку
• педагошка психологија - проучава психолошке проблеме процеса образовања и васпитања
• клиничка психологија - проучава, дијагностикује и тражи лек за патолошке облике понашања психички поремећених људи
• психологија рада - проучава и решава психолошке проблеме човека на послу, за циљ има повећање продуктивности и задовољства на послу.
• психометрија – која се бави разним облицима мерења психичких особина, карактеристика појединца и групе, помоћу разних психолошких техника (нпр. тестова)
• психологија спорта
• организацијска психологија – истражује процесе повезане с психичким животом у организацијама
• психологија комуникације
• форензичка психологија
• војна психологија
• психодинамичка психологија – која на човека гледа као на биће под утицајем несвесних процеса над којима нема или тешко остварује контролу
• когнитивна психологија – проучава спознајне и интелектуалне функције и њихов утицај на човеково понашање.
• неуропсихологија – гранична дисциплина између психологије и неурологије, а бави се проучавањем биолошке подлоге различитих психичких функција (пажња, памћење, и слично).
• дечја психологија
• развојна психологија
• психологија одгоја и образовања
• психологија продаје

Системи и правци психологије

Системи

• Бихевиоризам
• Психоанализа
• Хуманистичка психологија

Правци

• Структуралистичка психологија
• Гешталт психологија
• Функционалистичка психологија
• Културно-историјски правац

Методологија психологије

За више информација погледајте: Методологија у психологији

Методи психологије су најопштији, устаљени и проверени начини организовања научног истраживања психичке стварности. Метода је целокупан начин организовања једног истраживања.

Главне методе које се користе за истраживања човека као појединца или целог колективима чине посматрања унутар и ван лабораторије, интервјуи, психолошки тестови тј. психометрија, лабораторијски експерименти, статистичке анализе, као и интроспекција. Интроспекција је метод посматрања и описивања сопствених свесних психичких доживљаја. У почетку, у Вунтовој психологији, интроспекција се сматрала за једнини извор података. Међутим, недостаци интроспекције су то да испитаници понекад дају лажне, непотпуне или социјално-прихватљиве одговоре, или једноставно нису свесни одговора. Иако је интроспекција наишла на многе критике, и данас се користи за неке видове истраживања, јер само на тај начин се могу описати снови, сећања или фантазије.

Три општа психолошка метода организовања истраживања у којима се користе субјективни подаци (лично искуство) или објективни (о чињеницама понашања) су:

1. Студија случаја
2. Посматрање
3. Експеримент

Студија случаја је метод интензивног, дубинског и свеобухватног проучавања личности. Потекла је из психоанализе и представља темељно и обухватно истраживање животне историје појединца да би се разумела ситуација и проблем у којој се појединац налази. Подаци се добијају из низа тестова, интервјуа, слободних асоцијација, тумачењу снова и упитника. Крајњи циљ јесте реконструисање "комплетне биографије", као и објашњење целокупне структуре и динамике конкретне личности. Познат је случај Сергеја Панкејева где је у Фројдовој студији описана инфантилна неуроза. Наиме, књига се базира на једном страшном сну који је пацијент сањао у раном детињству. Он је уснио како је у страху угледао пар белих вукова на ораховом стаблу са огромним белим реповима. На основу детаљног тумачењу и анализе сна, Фројд је дошао до важних теоријских сазнања.

Посматрање је неекспериментална метода помоћу које се долази до података о психичком животу људи. Састоји се у планском, систематском и објективном регистровању и анализирању извесних појава у природном окружењу. Боља је од интроспекције по томе што се њоме могу открити мотиви неке делатности посматрањем онога што човек заиста ради од онога што он каже да жели да уради. Недостаци посматрања су ограниченост на видљиво понашање без скривених мотива и немогућност мењања појединих услова. Такође, немогуће је направити емоционалну дистанцу, тако да су увиди често субјективни. Фазе посматрања су посматрање са циљем, систематско и контролисано посматрање, одабир технике, спровођење посматрања, обрада података и извођење закључка.

Експеримент је систематско мењање услова у којима се дешава нека појава. У експерименту појава је зависна варијабла, а услови су независна. Фазе експеримента су формулисање проблема, израда плана истраживања, одабир технике, спровођење истраживања, обрада резултата и извођење закључка. Добре стране експеримента су појаву изазивамо и мењамо по својој вољи у контролисаним условима, оглед можемо поновити било када и било где што омогућава проверу резултата и поуздано открива каузалне односе. Лоше стране експеримента су да неке ствари не можемо или из етичких разлога нећемо да мењамо и ситуација је вештачка, тј. испитаници се не понашају природно.

Експериментални рад са људима као субјектима повлачи легална и морална ограничења, због чега се најзначајнији део истраживања обавља са животињама са надом да је стекнуто сазнање о психофизиолошким функцијама и понашањима могуће пренети на искуства са људима.

Психолошке технике

Технике су посебни поступци за прикупљање и обраду података. Неке од техника су:

1. Интервју
2. Упитник
3. Скале процене
4. Анкета
5. Пројективне технике
6. Тест

Психотерапија и технике психолошке анализе

Психоанализа

Психоанализа је теорија и метода дубинске психологије коју је почетком 20. века утемељио Сигмунд Фројд како би објаснио душевне процесе као и настајање и лечење психолошких поремећаја. Она представља свеобухватан теоријски скуп који се између осталог темељи на следећим поступцима:

• 1. Психоаналитичка теорија личност:

Психа човека према Фројду је подељена је у три подручја: Ид, Его и Суперего. Ид представља исконске биолошке анималистичке нагоне човека који нестају после њиховог задовољавања. Суперего представља моралне и етичке вредности и норме друштва, такорећи представља функцију савести особности. Его је посредник између Ида и Суперега. Оно је средишња инстанца одлучивања која покушава ускладити потребе Ида с предусловима Суперега.

• 2. Психоаналитична развојна психологија:

Основа развоја психоаналитичне развојне психологије је развој либида (сексуалног нагона). Према Фројдовом концепту раздобља живота зависно од добног нивоа либидо обележава различите регије тела детета:

• орална фаза (прва година живота) – током тог раздобља уста су центар телесног узбуђења или напетости,
• анална фаза (друга до трећа година живота)- изражава фиксацију на аналну фазу и односи се према свету путем жеље за управљањем и моћи,
• фалусна фаза (четврта до шеста година) – током те фазе постоји привлачност према родитељу супротнога пола, а узбуђења и напетости су усредоточене на гениталије,
• латентна фаза (седма до десета година) – настаје смањење сексуалних нагона и интереса,
• генитална фаза (од једанаесте године) – фаза повезана с почетком пубертета.

Као могуће кризе или проблеми унутар психосексуалног одгоја (фиксације) могу се јавити Едипов комплекс, Електрин комплекс или завист на пенису.

Теорија лечења

Према Сигмунду Фројду несвесни психички процеси (пре свега они који потичу из дјетињства) могу знатно утицати на појаву психичких поремећаја као што су на пример неурозе. Процеси који потичу из дјетињства подлежу механизму потискивања и недељно, током трајања психоаналитичке терапије, требало би их изазвати и поновно проживјети, како би се у одраслом добу могли свладати. Пацијент током сеансе треба да исприча све што му падне на памет (слободна асоцијација).

Важни елементи психоанализе су преношење и тумачење снова. Класично психоаналитичко лечење траје неколико година. Психоаналитичке школе које и данас још постоје делимично се разликују једна од друге. Тако постоје облици лечења као што је скраћена психоаналитичка терапија или фокална терапија.

Начела дечје анализе Ане Фројд и Мелани Клејн су посебно прилагођена лечењу деде и младих особа. Дечја психоанализа се примењује на пример код депресије и опсесивне неурозе.

Познати психолози

• Сигмунд Фројд
• Карл Густав Јунг
• Алфред Адлер
• Хауард Гарднер
• Леополд Сонди
• Абрахам Маслов
• Сабина Шпилрајн
• Ерих Фром
• Ханс Јурген Ајзенк
• Чарлс Спирман

• Вилхелм Вунт
• Ерик Берн

Познати српски психолози

• Брана Петронијевић
• Борислав Стевановић
• Живорад Жижа Васић
• Никола Рот
• Славољуб Радоњић
• Љубомир Стојић
• Предраг Огњеновић
• Јосип Бергер
• Бошко Поповић
• Владимир Петровић
• Ксенија Кондић
• Иван Ивић
• Жарко Кораћ
• Жарко Требјешанин
• Бора Кузмановић
• Тамара Штајнер Поповић
• Небојша Јовановић
• Миклош Биро
• Борис Тадић
• Радован Караџић
• Љубомир Касагић

Види још

• Школска психологија
• Ваздухопловна психологија
• Клиничка психологија
• Историја психологије

Литература

• Fernald, Dodge (2007). Psychology: Six Perspectives. SAGE Publications. стр. 12—15. ISBN 978-1-4129-3867-9. 
• Petz, Boris (2008). Uvod u psihologiju. Jastrebarsko: Naklada slap. ISBN 978-953-191-149-8. 
• Baker, David B. (ed.) (2012). The Oxford Handbook of the History of Psychology. Oxford University Press (Oxford Library of Psychology). ISBN 9780195366556. CS1 одржавање: Текст вишка: списак аутора (веза)
• Brock, Adrian C. (ed.) (2006). Internationalizing the History of Psychology. New York University Press. ISBN 978081479944. CS1 одржавање: Текст вишка: списак аутора (веза)4
• Chin, Robert, and Ai-li S. Chin (1969). Psychological Research in Communist China: 1949–1966. Cambridge: M.I.T. Press. ISBN 978-0-262-03032-8. CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)
• Cina, Carol. "Social Science for Whom? A Structural History of Social Psychology." Doctoral dissertation, accepted by the State University of New York at Stony Brook, 1981.
• Cocks, Geoffrey (1997). Psychotherapy in the Third Reich: The Göring Institute. second edition. New Brunswick, NJ: Transaction Publishers. ISBN 978-1-56000-904-7. 
• Forgas, Joseph P., Kipling D. Williams, & Simon M. Laham (2005). Social Motivation: Conscious and Unconscious Processes. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-83254-0. CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)
• Gregory, Robert J. (2011). Psychological Testing: History, Principles, and Applications. Sixth edition. Boston: Allyn & Bacon (Pearson). ISBN 978-0-205-78214-7. 
• Guthrie, Robert (1998). Even the Rat was White: A Historical View of Psychology. Second edition. Boston, Allyn and Bacon (Viacon). ISBN 978-0-205-14993-3. 
• Leahey, A History of Modern Psychology. Third Edition. Upper Saddle River, NJ: Prentice Hall (Pearson), 2001.
• Luria, A. R.. The Working Brain: An Introduction to Neuropsychology. Translated by Basil Haigh. . Basic Books. 1973. ISBN 9780-465-09208-6. .
• Herman, Ellen. "Psychology as Politics: How Psychological Experts Transformed Public Life in the United States 1940–1970." Doctoral dissertation accepted by Brandeis University, 1993.
• Hock, Roger R. (2002). Forty Studies That Changed Psychology: Explorations Into the History of Psychological Research. Fourth edition. Upper Saddle River, NJ: Prentice Hall. ISBN 978-0-13-032263-0. 
• Kozulin, Alex (1984). Psychology in Utopia: Toward a Social History of Soviet Psychology. Cambridge: MIT Press. ISBN 978-0-262-11087-7. 
• Morgan, Robert D., Tara L. Kuther, & Corey J. Habben (2005). Life After Graduate School in Psychology: Insider's Advice from New Psychologists. New York: Psychology Press (Taylor & Francis Group). ISBN 978-1-84169-410-8. CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)
• Severin, Frank T. (ed.). Humanistic Viewpoints in Psychology: A Book of Readings. New York: McGraw Hill, 1965. ISBN
• Shah, James Y., and Wendi L. Gardner (2008). Handbook of Motivation Science. New York: The Guilford Press. ISBN 978-1-59385-568-0. CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)
• Teo, Thomas (2005). The Critique of Psychology: From Kant to Postcolonial Theory. New York: Springer. ISBN 978-0-387-25355-8. 
• Wallace, Edwin R., IV, & John Gach (eds.), History of Psychiatry and Medical Psychology; New York:. . Springer. 2008. ISBN 9780-387-34708-0. 
• Weiner, Bernard (2013). Human Motivation. Hoboken, NJ: Taylor and Francis. ISBN 9780805807110. 
• Weiner, Irving B. (2003). Handbook of Psychology. Hoboken, NJ: John Wiley & Sons. ISBN 978-0-471-17669-5. 
  • Volume 1: History of Psychology. Donald K. Freedheim, ed. ISBN 9780-471-38320-8.
  • Volume 2: Research Methods in Psychology. John A. Schinka & Wayne F. Velicer, eds. ISBN 9780-471-38513-4.
  • Volume 3: Biological Psychology. Michela Gallagher & Randy J. Nelson, eds. ISBN 9780-471-38403-8.
  • Volume 4: Experimental Psychology. Alice F. Healy & Robert W. Proctor, eds. ISBN 9780-471-39262-0.
  • Volume 8: Clinical Psychology. George Stricker, Thomas A. Widiger, eds. ISBN 9780-471-39263-7.
• Badcock, Christopher R. (2015). „Nature-Nurture Controversy, History of”. Ур.: Wright, James D. International Encyclopedia of the Social & Behavioral Sciences (Second изд.). Elsevier. стр. 340—344. ISBN 978-0-08-097087-5. doi:10.1016/B978-0-08-097086-8.03136-6. Приступљено 9. 4. 2015. Генерални сажетак – Penn Libraries News Center (8. 4. 2015). 
• Cascio, Wayne F. (2015). „Industrial–Organizational Psychology: Science and Practice”. Ур.: Wright, James D. International Encyclopedia of the Social & Behavioral Sciences (Second изд.). Elsevier. стр. 879—884. ISBN 978-0-08-097087-5. doi:10.1016/B978-0-08-097086-8.22007-2. Приступљено 9. 4. 2015. Генерални сажетак – Penn Libraries News Center (8. 4. 2015). 
• Chryssochoou, Xenia (2015). „Social Psychology”. Ур.: Wright, James D. International Encyclopedia of the Social & Behavioral Sciences (Second изд.). Elsevier. стр. 532—537. ISBN 978-0-08-097087-5. doi:10.1016/B978-0-08-097086-8.24095-6. Приступљено 9. 4. 2015. Генерални сажетак – Penn Libraries News Center (8. 4. 2015). 
• Deakin, Nicholas (2015). „Philosophy, Psychiatry, and Psychology”. Ур.: Wright, James D. International Encyclopedia of the Social & Behavioral Sciences (Second изд.). Elsevier. стр. 31—36. ISBN 978-0-08-097087-5. doi:10.1016/B978-0-08-097086-8.27049-9. Приступљено 9. 4. 2015. Генерални сажетак – Penn Libraries News Center (8. 4. 2015). 
• Demetriou, Andreas (2015). „Intelligence in Cultural, Social and Educational Context”. Ур.: Wright, James D. International Encyclopedia of the Social & Behavioral Sciences (Second изд.). Elsevier. стр. 313—322. ISBN 978-0-08-097087-5. doi:10.1016/B978-0-08-097086-8.92147-0. Приступљено 9. 4. 2015. Генерални сажетак – Penn Libraries News Center (8. 4. 2015). 
• Gelso, Charles J. (2015). „Counseling Psychology”. Ур.: Wright, James D. International Encyclopedia of the Social & Behavioral Sciences (Second изд.). Elsevier. стр. 69—72. ISBN 978-0-08-097087-5. doi:10.1016/B978-0-08-097086-8.21073-8. Приступљено 9. 4. 2015. Генерални сажетак – Penn Libraries News Center (8. 4. 2015). 
• Henley, Tracy B. (2015). „Psychology, History of (Early Period)”. Ур.: Wright, James D. International Encyclopedia of the Social & Behavioral Sciences (Second изд.). Elsevier. стр. 406—411. ISBN 978-0-08-097087-5. doi:10.1016/B978-0-08-097086-8.03235-9. Приступљено 9. 4. 2015. Генерални сажетак – Penn Libraries News Center (8. 4. 2015). 
• Knowland, Victoria C. P.; Purser, Harry; Thomas, Michael S. C. (2015). „Cross-Sectional Methodologies in Developmental Psychology”. Ур.: Wright, James D. International Encyclopedia of the Social & Behavioral Sciences (Second изд.). Elsevier. стр. 354—360. ISBN 978-0-08-097087-5. doi:10.1016/B978-0-08-097086-8.23235-2. Приступљено 9. 4. 2015. Генерални сажетак – Penn Libraries News Center (8. 4. 2015). 
• Louw, Dap (2015). „Forensic Psychology”. Ур.: Wright, James D. International Encyclopedia of the Social & Behavioral Sciences (Second изд.). Elsevier. стр. 351—356. ISBN 978-0-08-097087-5. doi:10.1016/B978-0-08-097086-8.21074-X. Приступљено 9. 4. 2015. Генерални сажетак – Penn Libraries News Center (8. 4. 2015). 
• McWilliams, Spencer A. (2015). „Psychology, History of (Twentieth Century)”. Ур.: Wright, James D. International Encyclopedia of the Social & Behavioral Sciences (Second изд.). Elsevier. стр. 412—417. ISBN 978-0-08-097087-5. doi:10.1016/B978-0-08-097086-8.03046-4. Приступљено 8. 4. 2015. Генерални сажетак – Penn Libraries News Center (8. 4. 2015). 
• Pe-Pua, Rogelia (2015). „Indigenous Psychology”. Ур.: Wright, James D. International Encyclopedia of the Social & Behavioral Sciences (Second изд.). Elsevier. стр. 788—794. ISBN 978-0-08-097087-5. doi:10.1016/B978-0-08-097086-8.24067-1. Приступљено 9. 4. 2015. Генерални сажетак – Penn Libraries News Center (8. 4. 2015). 
• Peterson, Roger L.; Peterson, Donald R.; Abrams, Jules C.; Stricker, George; Ducheny, Kelly (2015). „Training in Clinical Psychology in the United States: Practitioner Model”. Ур.: Wright, James D. International Encyclopedia of the Social & Behavioral Sciences (Second изд.). Elsevier. стр. 517—523. ISBN 978-0-08-097087-5. doi:10.1016/B978-0-08-097086-8.21086-6. Приступљено 9. 4. 2015. Генерални сажетак – Penn Libraries News Center (8. 4. 2015). 
• Poortinga, Ype H. (2015). „Cross-Cultural Psychology”. Ур.: Wright, James D. International Encyclopedia of the Social & Behavioral Sciences (Second изд.). Elsevier. стр. 311—317. ISBN 978-0-08-097087-5. doi:10.1016/B978-0-08-097086-8.24011-7. Приступљено 9. 4. 2015. Генерални сажетак – Penn Libraries News Center (8. 4. 2015). 
• Spinath, Frank M.; Spinath, Birgit; Borkenau, Peter (2015). „Developmental Behavioral Genetics and Education”. Ур.: Wright, James D. International Encyclopedia of the Social & Behavioral Sciences (Second изд.). Elsevier. стр. 320—325. ISBN 978-0-08-097087-5. doi:10.1016/B978-0-08-097086-8.92009-9. Приступљено 9. 4. 2015. Генерални сажетак – Penn Libraries News Center (8. 4. 2015). 
• Smith, Edward E. (2015). „Cognitive Psychology: History”. Ур.: Wright, James D. International Encyclopedia of the Social & Behavioral Sciences (Second изд.). Elsevier. стр. 103—109. ISBN 978-0-08-097087-5. doi:10.1016/B978-0-08-097086-8.03028-2. Приступљено 9. 4. 2015. Генерални сажетак – Penn Libraries News Center (8. 4. 2015). 
• Staerklé, Christian (2015). „Political Psychology”. Ур.: Wright, James D. International Encyclopedia of the Social & Behavioral Sciences (Second изд.). Elsevier. стр. 427—433. ISBN 978-0-08-097087-5. doi:10.1016/B978-0-08-097086-8.24079-8. Приступљено 9. 4. 2015. Генерални сажетак – Penn Libraries News Center (8. 4. 2015). 
• Gelder, Mayou & Geddes (2005). Psychiatry. New York, NY: Oxford University Press Inc.

Спољашње везе

• Америчка психолошка асоцијација
• Друштво психолога Србије
• Енциклопедија психологије
• Центар за психотерапију и психологију
• Департман за психологију Филозофског факултета у Београду
• Департман за психологију Филозофског факултета у Новом Саду
• Департман за психологију Филозофског факултета у Нишу
• ЦРПП - Центар за развој психодраме и психотерапије Ниш
• Психолошко саветовалиште Комуникације Београд
• О. Л. И. Психолошко едукативни центар