2-Бутанол

С Википедије, слободне енциклопедије
2-Бутанол
Скелетал формула оф 2-бутанол
Називи
IUPAC назив
Butan-2-ol[1]
Други називи
сец-Бутанол

сец-Бутил алкохол 2-Бутанол

2-Бутил алкохол
Идентификација
3Д модел (Jmol)
Бајлштајн 773649

1718764 (R)
1718763 (S)

ChEBI
ChemSpider
DrugBank
ECHA InfoCard 100.001.053
EC број 201-158-5
Гмелин Референца 1686

396584 (R)
25655 (S)

МеСХ 2-бутанол
RTECS ЕО1750000
УН број 1120
  • CCC(C)O
Својства
C4H10O
Моларна маса 74,12 g·mol−1
Густина 0,808 g cm−3
Тачка топљења −115 °C; −175 °F; 158 K
290 g dm−3[4]
log P 0.683
Напон паре 1,67 kPa (на 20 °C)
Индекс рефракције (nD) 1,3978 (на 20 °C)
Термохемија
Специфични топлотни капацитет, C 197,1 J K−1 mol−1
Стандардна моларна ентропија So298 213,1 J K-1 mol−1
−343,3–−342,1 kJ mol-1
Стд енталпија
сагоревања
ΔcHо298
−2,6611–−2,6601 MJ mol−1
Opasnosti
Bezbednost prilikom rukovanja inchem.org
GHS grafikoni The flame pictogram in the Globally Harmonized System of Classification and Labelling of Chemicals (GHS) The exclamation-mark pictogram in the Globally Harmonized System of Classification and Labelling of Chemicals (GHS)
GHS signalna reč Upozorenje
H226, H319, H335, H336
P261, P305+351+338
Irritant Xi
R-oznake R10, R36/37, R67
S-oznake (S2), S7/9, S13, S24/25, S26, S46
NFPA 704
NFPA 704 four-colored diamondFlammability code 3: Liquids and solids that can be ignited under almost all ambient temperature conditions. Flash point between 23 and 38 °C (73 and 100 °F). E.g., gasolineHealth code 1: Exposure would cause irritation but only minor residual injury. E.g., turpentineКод реактивности 0: Нормално стабилан, чак и под стањем изложености ватри; није реактиван с водом (нпр. течни азот)Special hazards (white): no code
3
1
0
Tačka paljenja 22 to 27 °C (72 to 81 °F; 295 to 300 K)
405 °C (761 °F; 678 K)
Eksplozivni limiti 1.7–9.8%
Letalna doza ili koncentracija (LD, LC):
LCLo (LCLo)
16,000 ppm (pacov, 4 hr)
10,670 ppm (miš, 3.75 hr)
16,000 ppm (miš, 2.67 hr)[5]
SAD zdravstvene granice izlaganja (NIOSH):
PEL (dozvoljivo)
TWA 150 ppm (450 mg/m3)[5]
REL (preporučeno)
TWA 100 ppm (305 mg/m3) ST 150 ppm (455 mg/m3)[5]
IDLH (neposredna opasnost)
2000 ppm[5]
Srodna jedinjenja
Srodne butanoli
n-Butanol
Izobutanol
tert-Butanol
Srodna jedinjenja
Butanon
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

2-Бутанол (сец-бутанол) је органско једињење са формулом CH3CH(OH)CH2CH3. Овај секундарни алкохол је запаљива, безбојна течност, која је растворна у 12 делова воде и комплетно се меша са поларним органским растварачима, као што су етри и други алкохоли. Он се производи у великим размерама, првенствено као прекурзор индустријског растварача метил етил кетона. 2-Бутанол је хиралан, те постоје два стереоизомера, који се означавају као (R)-(−)-2-бутанол и (S)-(+)-2-бутанол. Он се нормално налази као смеша два стереоизомера – рацемска смеша.

(Р)-(−)-2-бутанол
(С)-(+)-2-бутанол

Производња и примене[уреди | уреди извор]

2-Бутанол се индустријски производи хидратацијом 1-бутена или 2-бутена:

Сумпорна киселина се користи као катализатор овер конверзије.[6]

Мада се део произведеног 2-бутанола користи као растварач, он се углавном конвертује до бутанона ("МЕК"), који је важан индустријски растварач и присутан је у средствима за чишћење и уклањање фарбе. Испарљиви естри 2-бутанола имају пријатне ароме, те се у малим количинама користе у парфемима и вештачким зачинима.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „2-бутанол - Цомпоунд Суммарy”. ПубЦхем Цомпоунд. УСА: Натионал Центер фор Биотецхнологy Информатион. 26. 3. 2005. Идентифицатион анд Релатед Рецордс. Приступљено 12. 10. 2011. 
  2. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  3. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  4. ^ Alger, Donald B. (1991). „The water solubility of 2-butanol: A widespread error”. Journal of Chemical Education. USA: ACS Publications. 68 (11): 939. doi:10.1021/ed068p939.1. Приступљено 12. 10. 2011. 
  5. ^ а б в г NIOSH Џепни водич хемијских хазарда 0077
  6. ^ Уллманн’с Енцyцлопедиа оф Индустриал Цхемистрy. Wеинхеим: Wилеy-ВЦХ. 2005. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]