Аеродром
Аеродром је одређена површина са полетно-слетним стазама и другим стазама, површинама, објектима и постројењима намењеним за смештај, вожење, полетање и слетање ваздухоплова.
Аеродроми су намењени за војни и цивилни ваздушни саобраћај, (пријем и отпрему авиона, путника, пртљага, робе, ствари, поште, борбена дејства војних авиона и обуку и школовање пилота).
Аеродроми према намени могу бити војни, војно-цивилни (мешовити) и цивилни. Према намени и уређењу аеродроми се деле на категорије.
Инфраструктура аеродрома[уреди | уреди извор]
Инфраструктура аеродрома се састоји од: маневарских површина, прелазних и бочних појасева сигурности, претпоља и прилазних појасева сигурности, прилазних (одлазни) сектора, места за смештај ваздухоплова, објеката, уређај и опреме за руковођење летењем, места и објеката за специјалне потребе.
Маневарске површине[уреди | уреди извор]
Маневарска површина је део аеродрома одређен за полетање и слетање, вожење ваздухоплова на земљи, искључујући хангарску стајанку и део аеродромских површина намењених за техничко одржавање ваздухоплова.
Полетно-слетна стаза[уреди | уреди извор]
Полетно-слетна стаза (ПСС) је правоугаона површина на земљи или води намењена за полетање и слетање ваздухоплова. Њена ширина и дужина зависи од намене аеродрома и врсте авиона који на њу слећу и са ње полећу и регулисана је међународним прописима. Обележена је за дневне и ноћне услове летења.
У грађевинском погледу полетно-слетне стазе се деле на;
ПСС са вештачком подлогом, бетонске, асфалтне, или од челичних или бетонских плоча,
ПСС са природном подлогома; травнате, земљане, водене (на рекама, језерима, мору)или са леденом и снежном подлогом (на северном или јужном полу и неким зимским центрима).
Мањи аеродроми обично имају једну ПСС са вештачком подлогом и једну ПСС са природном подлогома, а већи две и више ПСС са вештачком подлогом.
- Обележавање ПСС за дневне услове;
.jpg)
Обележавање ПСС служи као помоћ у завршној фази прилаза авиона при слетању дању и при добрј видљивости. Ознаке се састоје од линија, бројева и слова. Најчешће су беле боје, прописаног су облика и величине.
Ознаке стазе налазе се на праговима полетно-слетних стаза у облику двоцифреног броја који представља смер стазе у степенима.
Оса стазе (централна линија) је уздужна испрекидана линија између ознака прага.
Праг стазе су уздужне линије паралелне на осу стазе.
Руб стазе пуна линија уздуж оба руба на целој дужини између прагова.
Зоне слетања обележавају се на стазама за прецизно прилажење. Састоје се од парова линија симетрично постављених у односу на осу стазе.
Тачка слетања је место на стази на коме би ваздухоплов требало да дотакне стазу. Ознака је пар правоугаоника симетричних у односу на осу стазе.
- Обележавање ПСС за ноћне услове;
Ово обележавање служи као помоћ у завршној фази прилаза ваздухоплова при слетању ноћу или у условима лошије видљивости дању.[1]
Прилазна светла зависе од категорије аеродрома и могу бити:.
- Једноставна прилазна светла сачињава праволинијски низ светиљки дужине најмање 420 m у продужетку осе стазе и један попречни низ на 300 m од прага и црвене су боје.
- Светла за прецизни прилаз категорије I сачињава осна линија светиљки дужине 900 m и више попречних низова светала који су равномерно краћи према прагу стазе. Систем се допуњује бљескајућим светлом беле боје (тзв. „муња”), с тим да бљесак почиње на најудаљенијој светиљки и равномерно се креће према прагу стазе.
- Светла за прецизни прилаз категорије II и III сачињавају праволинијски низ светиљки дужине 900 m у продужетку осе стазе, две бочне линије светиљки паралелних оси на 270 m од прага и попречни систем светала. Светла осе и попречна светла система емитују белу светлост високог интензитета, а светла бочних низова исто такву али црвену светлост.
Рубна светла стазе постављена су уздуж оба руба на удаљености најмање 60 m и беле су боје.
Светла прага стазе постављена су у попречном низу, означавају почетак стазе и зелене су боје. Видљива су једино из правца прилажења.
Светла краја стазе постављена су у попречном низу, означавају крај стазе и црвене су боје. Видљива су једино из правца прилажења.
Светла осе стазе обавезна су за категорије II и III. Простиру се по уздужној оси стазе.
Светла зоне додира постављена су у паралелним редовима симетрично са осом стазе и простиру се 900 m од њеног прага.
Стаза за вожење[уреди | уреди извор]
- Стазе за вожење (СВ)
То су уређена површина или прилазни путеви по којима се ваздухоплови крећу; од полетно-слетне стазе (ПСС) до стајанке за авионе и обратно од стајанке за авионе до линије полетања на ПСС. Ради лакше оријентације пилота, оне су по средини означене линијом за кретање, „СТОП” -линијом за контролу кочница и ваздуха и позицијом за чекање пре изласка на ПСС.
- Обележавање СВ за дневне услове;
Целом дужином, по средини стаза за вожење је обележена пуном линијом жуте боје. Удаљеност средине стазе за вожење и њених крајева мора увек бити једнака. Позиција за чекање обележена је окомитом линијом на линију стазе за вожење и налази се пре изласка на ПСС. На почетном делу, стазе за вожење обележена је линијом и ознаком „СТОП”, на којој се авиони по изласка са стајанке за авионе, а пре наставка кретања стазом за вожење, заустављају ради провере ваздуха и кочница.
- Обележавање СВ за ноћне услове;
У ноћним и условима лоше видљивости, стазе за вожење су означене по рубним ивицама плавим а по средини зеленим светлима. Линија позиције за чекање у случају забране пролаза светли црвено, а када је улаз на ПСС слободан светли зелено.
Прелазни и бочни појас сигурности[уреди | уреди извор]
- Прелазни појас сигурности је поравнато и ојачано земљиште дуж обе стране ПСС ширине 5-7.
- Бочни појас сигурности је поравнато и стабилизовано земљиште дуж спољних страна прелазног појаса сигурности, ширине 50-70 m.
Претпоља и прилазни појасеви сигурности[уреди | уреди извор]
- Претпље је поравнато и стабилизовано земљиште у продужетку оба краја ПСС дужине 25 m и ширине до бочних појасева сигурности
- Прилазни појас сигурности је поравнато и стабилизовано земљиште које се протеже 100—500 m у спољну страну претпоља
Прилазни (одлазни) сектор[уреди | уреди извор]
- Прилазни (одлазни) сектор је део ваздушног простора са оба краја ПСС почев од прилазног појаса сигурности, дуж продужене осе ПСС, у коме ваздухоплов планира ради слетања на ПСС, односно у коме је ваздухоплов у фази полета.
- Прилазни (одлазни) сектор је одоздо ограничен земљишном косом равни изнад које се не сме налазити никакава природна или вештачка препрека. Нагиб прилазне косе равни је угао који прилазна коса раван заклапа са земишљеном хоризонталном продуженом равни ПСС. Изражава се у виду односа висине и удаљености од прага ПСС и за визуелно летење мора да буде највише 1:20, а за инструментално 1:50.
Стајанка за ваздухоплове[уреди | уреди извор]
Стајанка за ваздухоплове је уређена и прописно означена површина на аеродрому намењена за смјештаја ваздухоплова, ради утовара и истовара путника, поште и робе, пуњења горива, паркирања и одржавања авиона.
По стајанци за ваздухоплове могу се кретати само возила и опрема која је технички исправна. У прихвату и отпреми ваздухоплова учествују разне службе са задатком да у одређеном, често врло кратком временском раздобљу обаве низ радњи, сигурно и квалитетно.
Због сигурности и брзине опслуживања забрањује се приступ авиону свим оним возилима која нису у вези са прихватом ваздухоплова. Брзине кретања опреме по стајанци, положај опреме око ваздухоплова и право првенства строго су одређени. Возила се смеју кретати искључиво по сервисним путевима те управно према позицији на којој је паркиран авион. Апсолутну предност над свим осталим возилима има ваздухоплов у кретању, затим вангабаритна и специјална возила (специјална возила ватрогасне службе, аутобуси за превоз путника, цистерне за гориво, платформе за истовар и утовар терета, самоходне степенице). Возила се по сервисним путевима могу кретати брзином до 40 km/h. Брзина кретања возила и опреме у прилазу ваздухоплову не смије бити већа од 15 km/h а брзина око самог ваздухоплова ограничена је на 5 km/h.
Објекти, уређаји и опрема за руковођење летењем[уреди | уреди извор]
Објекти, уређаји и опрема за руковођење летењем размештају се на аеродрому на начин који обезбеђује организовано и безбедно летење и рукоовођење летењем. Врста објеката и уређаја зависи од намене и категорије аеродрома.
Места и објекти за специјалне потребе[уреди | уреди извор]
Места и објекти за специјалне потребе могу бити;
- Места за специјалне потребе
- места за подизање и спуштање спољњег терета,
- место (круг) за компензацију магнетног и радио компаса,
- место за принудно слетање ваздухоплова,
- место за принудни смештај ваздухоплова у ванредним ситуацијама (пожар, зараза, тероризам)
- Објекти за специјалне потребе
- Објекти за прихват и сервисирање ваздухоплова (хангари),
- Објекти за прихват и отпрему путника и робе,
- Скалдишта горива и робе, радарске станице, радио фарови итд,
Галерија — објекти и места за специјалне потребе[уреди | уреди извор]
-
Аеродромска контрола летења -
Унутрашњост објекта за прихват путника -
Објекти и средства за прихват и сервисирање ваздухоплова -
Хангари-за сервисирање ваздухоплова -
Највећи аеродром на свету у Кини. -
Резервоари за гориво на Минхенском аеродрому
Намена аеродрома[уреди | уреди извор]
На основу критеријума Међународне организације за цивилни ваздушни саобраћај ИЦАО-у, (Анекс 14-I Чикашке конвенције) аеродроми се према намени деле на:
Аеродроме за јавни ваздушни саобраћај (разврставају се у 5 категорија),
Аеродроме за обучавање летачког особља и спортске аеродроме (разврставају се у 3 категорије),
Аеродроме за потребе појединих структура управа и организација (аеродроми за властите потребе).
Хидродроме — аеродроме, намењене за слетање и полетање хидроавиона(авиона који полећу с водене површине), који се разврставају у 3 категорије: А, Б, и C и додаје им се број од 1 до 3 који означава дубину канала за слетање и полетање.
Хелидроме — аеродроме, намењене за слетање и полетање хеликоптера, који се означавају ознакама А, Б и C.
Кодне ознаке аеродрома[уреди | уреди извор]
Међународна организација ICAO примењује, кодну ознаку за географско разврставање аеродрома у свету, која се састоји од четири слова. Ови кодови су одређени од стране Организација медјународног цивилног ваздухопловства (енгл. International Civil Aviation Organization).[2]
ICAO кодови се користе у ваздушном собраћају и процедурама у току летења, као што су планови летења. Ови кодови нису исти као IATA ознаке познате и видљиве за јавност (путнике) које се користе у авио саобраћају. (ICAO) такође издаје и своје посебне ознаке за аеродроме и авио-компаније.
IATA издаје трословне ознаке за аеродроме (на пример за аеродром „Никола Тесла”, Београд: BEG) и двословне ознаке за авио-компаније (на пример за Јат ервејз: JU), које су најчешће коришћене ознаке ове врсте у свету, а које служе за означавање резервација карата и пртљага, полазака авиона итд.
Прва два слова су регионални префикси. Прво слово кода означава регију у свету — континент, део континента (нпр., «Е» — Северна Европа, «L» — средња и јужна Европа), или код великих земаља («K» — USA, „C” — Канада , «Y» — Аустралија). У другом делу кодна ознака означава земљу у регији којој одговара прво слово. Преостала два (три за веће земље) одређују аеродром у тој земљи.
Посебна кодна ознака »ZZZZ« је резервисанс за случајеве израде плана лета на аеродромима, који немају кодну ознаку ICAO.
| 1 слово | Регија Света | 2 слово | Земља у регији | 3 и 4 слово | Аеродром у тој земљи |
| L | L (јужна Европа) | Y | Y (Србија) | NI | NI (а. Ниш) |
| Назив | Локација | Ознака |
|---|---|---|
| Аеродром Батајница | Батајница | LYBT |
| Аеродром Никола Тесла | Београд | LYBE |
| Аеродром Морава | Краљево | LYKV |
| Аеродром Константин Велики | Ниш | LYNI |
| Аеродром Слатина | Приштина | LYPR |
| Аеродром Поникве | Ужице | LYUE |
Категоризација аеродрома[уреди | уреди извор]
Основни елементи на основу којих се одређује категорија аеродрома су: дужина главне ПСС (односно њеног главног прилаза за полетање и слетање), врста ваздухоплова које могу прихватити, намена аеродрома, капацитети инфраструктуре аеродрома и опрема за навигацију (услови за дневно и слетање при слабој видљивости и ноћу), број путника и обим промета робе.
Категоризација према врсти ваздухоплова[уреди | уреди извор]
Према врсти ваздухоплова које могу прихватити, аеродроми се деле на:
1. ЦТОЛ аеродроме (енгл. Conventional Take off and Landing), намењене за стандардне или конвенционалне типове ваздухоплова, с дужином ПСС већом од 1.800m;
2. РТОЛ аеродроме (енгл. Reduced Take off and Landing) код којих се смањује (редукује) потребна дужина ПСС на 1.200 до 1.800 m за нове савремене типове турбо проп и турбофан ваздухоплова;
3. СТОЛ аеродроме (енгл. Short Take off and Landing) с дужином ПСС од 800 до 1.200 m;
4. ВТОЛ аеродроме (енгл. Vertical Take off and Landing) са кратком (тзв. ултракратком) ПСС мањом од 800 m. У ову групу спадају хидродроми и хелидроми.
Категоризација према кодним ознакама[уреди | уреди извор]
У складу с документима ИЦАО разврставање — категоризација аеродрома врши се кодним ознакама.
Кодна ознака за категоризацију аеродрома се састоји од два елемента (бројчане и словне ознаке);
Кодна ознака 1 — (бројчана ознака); која се темељи на дужини ПСС и означава се бројчаним ознакама 1, 2, 3 и 4…;
| Кодни број | Дужина ПСС |
|---|---|
| 1 | < 800 m |
| 2 | 800 — 1.200 m |
| 3 | 1.200 — 1.800 m |
| 4 | > 1.800 m |
Кодна ознака 2 — (словна ознака) која се темељи на основу распона крила ваздухоплова и растојања између спољних наплатака главних точкова стајног трапа и означава се словним ознакама А, Б, C, D и Е…;
| Кодна ознака | Распон крила | Распон стајног трапа |
|---|---|---|
| А | 15 м | < 4,5 m |
| Б | 15 — 24 м | 4,5 — 6 m |
| C | 24 — 36 м | 6 — 9 m |
| D | 36 — 52 м | 9 — 14 m |
| Е | 52 — 60 м | 9 — 14 m |
Пример: авион ИЛ-62 M, са процењеном дужином полетања при стандардним атмосферским условима од 3.280 m, и распоном крила од 43,2 m, и растојањем између спољних наплатака главног стајног трапа од 8,0 m одговара класификацији 4Д полетно-слетне стазе.
Категоризација према опремљености за слетање[уреди | уреди извор]
Према степену опремљености за слетање ПСС се разврставају на:
Аеродроми за слетање помоћу инструмената (ИФР) морају имати:
- ПСС за слетање помоћу инструмената морају бити опремљене помоћним средствима и уређајима који нису визуелни а који омогућавају вођење минимално у одговарајућем правцу ради праволинијског прилажења;
- ПСС за прецизно прилажење, категорије I. Ове ПСС опремљене су уређајима за прецизан прилаз и визуелним средствима који омогућавају прилажење до висине доношења одлуке од најмање 60 m и при хоризонталној видљивости најмање 800 m или уздуж ПСС најмање 550 m;
- ПСС за прецизно прилажење, категорије II. Ове ПСС опремљене су уређајима за прецизан прилаз и визуелним средствима који омогућавају прилаз до висине доношења одлуке од најмаnjе 30 m при хоризонталној видљивости уздуж ПСС најмање 350 m;
- ПСС за прецизно прилажење, категорије III. ПСС у III категорији деле се у три поткатегорије:
- категорија III-А: с висином доношења одлуке испод 30 m или без висине одлуке при хоризонталној видљивости уздуж ПСС најмање 200 m;
- категорија III-Б: с висином доношења одлуке испод 15 m или без висине одлуке при хоризонталној видљивости уздуж ПСС најмање 50 m;
- категорија III-C: без висине одлуке и без ограничеnjа видљивости уздуж ПСС стазе
| Категорија | Висина одлуке | Уздужна видљивост |
|---|---|---|
| I | ≥ 60 м | ≥ 550 m |
| II | < 60 m, ≥ 30 м | ≥ 350 m |
| III-А | < 30 м | ≥ 200 m |
| III-Б | < 15 м | ≥ 50 m |
| III-C | 0 | 0 |
Класа аеродрома[уреди | уреди извор]
Класу аеродрома одређује годишњи обим путничког саобраћаја, или збир броја свих долазака и одлазака путника, укључујући и транзитне путнике.
Класа аеродрома зависи од годишњег обима путничког саобраћаја и може бити од I до V класе:
| Класа аеродрома | Број путника у хиљадама |
|---|---|
| I | 10.000 — 7.000 |
| II | 7.000 — 4.000 |
| III | 4.000 — 2.000 |
| IV | 2.000 — 500 |
| V | 500 — 100 |
Организација рада на аеродрому[уреди | уреди извор]
За организацију прихвата и отпрему ваздухоплова, путника и робе одржавање уређаја и опреме и снабдевање свим потребним материјалом, на аеродому постоје следеће службе;
- Управа аеродрома на челу с директором аеродрома и свим пратећим органима.
- Служба за контролу летења, вођење ваздухоплова и обезбеђење летења.
- Служба за одржавање и руковање средствима везе и радиофреквенцијским уређајима и светлима на маневарским површинама аеродрома.
- Метеоролошка служба
- Медицинска служба.
- Противпожарна служба.
- Служба за прихват и отпремање ваздухоплова и депонажна служба
- Служба за прихват путника робе и специјалних пошиљки.
- Служба за физичко обезбеђење аеродрома и безбедносну проверу путника и робе.
- Служба царине и пасошке контроле (на међународним аеродромима)
- Служба за одржавање маневарских површина у летњим и зимским условима.
- Орнитолошка служба.
- Остале пратеће службе зависно од врсте аеродрома и његове намене (банке, туристичке агенције, услужне делатности, пошта, такси служба итд.)
Прихват и отпрема ваздухоплова[уреди | уреди извор]
Ни једна активност ваздухоплова на аеродромима укључујући и полетање и слетање ваздухоплова не може се обавити без одобрења, Аеродромске контроле летења (АКЛ).
Све процедуре за прихват и отпрему ваздухоплова јасно су дефинисане;
- међународним прописима за летење ваздухоплова,
- међународним прописима за аеродроме у складу са њиховом категоризацијом,
- локалним прописима земаља на чијој територији су аеродроми,
- прописима сваког појединачног аеродрома, према његовој намени и задацима, који су усклађени са међународним или локалним прописима земље у зависности од врсте саобраћаја који се обавља на њему (међународни или локални).
Прихват и отпрема путника[уреди | уреди извор]
- Долазак на аеродром путник мора прилагодити времену полетања ваздухоплова којим путује како би могао правовремено обавити све потребне формалности пре уласка у ваздухоплов (регистрација путника, безбедносна контрола, пасошка и царинска контрола).[3]
- Према одредишту путовања путници деле на;
- путнике у домаћем саобраћају, који путују на линијама унутар једне земље и
- путнике у међународном саобраћају, који путују у или из иностранства.
- Према доласку и одласку путници се деле на;
- путнике у доласку,
- путнике у одласку и
- путнике у транзиту кроз аеродром.
Домаћи саобраћај[уреди | уреди извор]
- Одлазак
На домаћим летовима путник се мора пријавити најкасније 20 минута пре предвиђеног времена узлетања ваздухоплова, како би биле обављање све потребне формалности за улазак у ваздухоплов.
Доласком на шалтер за регистрацију путника путник предаје авио-карту и пртљаг. Службеник регистрације путнику из карте откида купон за лет (енгл. flihgt coupon) у који уписује тежину и број пртљага. Путнику се уместо купона за лет издаје купон за улазак у авион (енгл. Boarding pass). На пртљаг се ставља привезак на коме је уписан број лета и одредиште а на авио-карти се лепе исти бројеви који се налазе на привеску. Путник се затим упућује, након безбедносне контроле, према месту излаза.
На позив за укрцавање путник предаје купон за улаз у ваздухоплов контролном службенику на излазу. Након проласка свих путника за одређени лет службеник проверава и усклађује бројно стање пријављених путника са стварним бројем путника који су ушли у ваздухоплов.
Зависно од опремљености појединог аеродрома, путници до ваздухоплова могу ићи пешице (уз пратњу), аутобусом или кроз авио-мост.
- Долазак
Након изласка из ваздухоплова путник се превози и упућује у аеродромску зграду на место за издавање пртљага. Путник пртљаг преузима након истовара са покретне траке у холу аеродромске зграде.
Уредним издавањем и преузимањем пртљага од стране путника ваздушни певоз сматра се завршеним.
Међународни саобраћај[уреди | уреди извор]
- Одлазак
- Поступак на шалтеру за регистрацију путника исти је као и на домаћим летовима једино је време за пријаву на лет дуже. Време зависи од врсте лета (континентални, интерконтинентални лет) и прописа појединих компанија. Након обављених формалности на шалтеру за регистрацију путника путник се упућује на контролу пасоша, царинску и безедоносну контролу. У међународном делу аеродромске путник затим чека на позив за укрцавање у ваздухоплов. Поступак позива и уласка у ваздухоплов исти је као и у домаћем саобраћају.
- Долазак
- Након изласка из ваздухоплова путник се превози и упућује у аеродромску зграду на пасошку и царинску контролу. У истом делу зграде налази се и служба за издавање виза странцима.
Након обављене контроле пасоша путник у царинском делу са покретне траке преузима свој пртљаг и пролази царинску контролу. Након обављених царинских формалности и напуштања царинског дела зграде путник је прешао државну границу.
Транзитни саобраћај[уреди | уреди извор]
Транзитни путници су путници који се налазе у ваздухоплову или у путничкој згради за време припреме (прихвата и отпреме) ваздухоплова за наставак лета под истим бројем. Ако путници напуштају ваздухоплов добијају транзитни купон са видно означеним бројем лета за поновни улазак у ваздухоплов ради каснијег усклађивања броја путника који су напустили ваздухоплов и поновно у њега ушли.
Трансферни саобраћај[уреди | уреди извор]
Трансферни путници су путници који настављајући путовање ваздухопловом мењају број лета.
- Разликујемо;
- путнике који са домаћих летова прелазе на међународне летове,
- путнике који с међународних летова прелазе на домаће летове.
Трансферним путницима, при доласку у аеродромску зграду, овлашћена особа узима купон за лет којим путник наставља путовање и издаје купон за улазак у ваздухоплов. Након тога путници обављају потребне формалности зависно од врсте лета са којим настављају путовање (домаћи или међународни летови).
Прихват и отпрема робе[уреди | уреди извор]
За сву робу која се предаје на певоз од стране пошиљаоца или његовог шпедитера превозник врши проверу исправности пратећих докумената и стање пошиљке, број колета и укупну тежину пошиљке. За исправно предану тј. примљену пошиљку издаје се „Авионски товарни лист” (енгл. Air Waybill) који садржи:
- укупну количину по броју и тежини,
- садржај пошиљке,
- место испоруке,
- начин испоруке и
- начин плаћања.
„Авионски товарни лист” уједно је и уговор о превозу робе ваздухопловом. Састоји се од три оригинала и једанаест копија. Његов изглед и начин попуњавања прописан је међународним стандардима (ИЦАО, ИАТА).
Роба прихваћену за превоз ваздухопловом као и пратећи документи морају бити претходно припремљени за утовар. Основни документ неке робе је „Царго манифест” (попис пошиљки које се шаљу ваздухопловом одређене линије, одређеног дана на одређено одредиште. „Царго манифест” је припремна и утоварна листа робних пошиљки, декларација утовара за царину и пратећи документ укупног терета утовареног у ваздухоплов.
Прихват и отпрема специјалног терета[уреди | уреди извор]
У специјални терет спадају пошиљке које су по свом садржају и/или облику неуобичајене за певоз ваздухопловом и захтевају посебне мере при руковању и утовару/истовару.
У специјалне терете спадају;
- -лако кварљива роба (ПЕР), као што су цвеће, воће или поврће,
- -свеже месо (ФРЕСХ МЕАТ),
- -живе животиње (АВИ),
- -посмртни остаци (ХУМ),
- -тешки терет (ХЕА), (тежи од 150 kg),
- -вредносне пошиљке (ВАЛ), новац, злато, сребро и сл.,
- -дипломатске пошиљке (ДИП), пошиљке појединих дипломатских представника који шаљу дипломатски материјал својим владама и обрнуто.
Прихват, отпрема и руковање опасним теретом[уреди | уреди извор]
Безедност у току превоза робе и путника у ваздухопловству је увек на првом мјесту. Како се авионом може превозити већина робе, ради безбедности у току њиховог транспорта морају се примењивати одређене мере безбедности. Одређена врста „ризичне” робе може се превозити ваздухопловима само у ограниченим количинама и у посебним паковањима. Сви опасни терети морају битина прописани начин означени посебним (међународним) налепницама, а њихов транспорт ваздухопловима као и утовар и истовар на аеродрому захтева посебну пажњу како летачког тако и земаљског особља.
У опасне терете спадају:
-
-
Запаљиви гасови -
Гасови под притиском -
Запаљиве течности -
Запаљиве чврсте материје -
Оксиданти -
Органски пероксиди -
-
Заразне материје -
Радиоактивне материје -
Нагризајуће течности -
Остале опасне материје
Прихват и отпрема ваздухоплова[уреди | уреди извор]
- Ваздухоплов на почетку стајанке дочекује специјално возило са ознаком на себи („Follow me”-prati me) и усмерава га до места за паркирање.
- Када се ваздухоплов паркира и угаси моторе испод његових точкова механичари постављају подметачи који спречавају неконтролисано помкретање ваздухоплова по стајанци. Тек сада ваздухоплову може прићи остала опрема.
- На ваздухоплов који нема уграђене степенице за излазак путника прислањају се помоћне путничке степенице и прилази му аутобус за прихват и превоз и путника до аеродромске зграде.
- Истовремено нелетачко особље аеродрома прихвата и превози пртљаг путника и истовариује остали терет из ваздухоплова. Пртљаг се већ приликом истовара разврстава на локални и трансферни пртљаг. Локална пртљага се одвози, зависно да ли је лет међународни или домаћи, на домаће или иностране трансферне линије за сортирнање и даље разврставање. Након истовара пртљага истоварарује се роба и пошта.
- Када се заврши истовар ваздухоплову прилазе сервисна возила: кетеринг, возило са водом за пиће вод, возило за чишћење тоалета, цистерна за допуну горива.
- Ради стабилности ваздухоплова смештај терета се унапред израчунава. Према инструкцији утовара у ваздухоплов се утоварује роба, пошта и пртљаг. Приликом утовара робе посебна пажња се посвећује смјештају и осигуравању специјалних терета о чему постоје прописани поступци. Након завршетка утовару теретног простора у коме се терет осигурава са за то уграђеним мрежама. Након уласка и смештаја путника ваздухоплов је спреман за полетање и од ваздухоплова се помера сва опрема. Земаљски механичар који је у интерфонској вези с пилотом контролише старт мотора, и након њиховог запуштања даје знак за уклањање подметача и сигнализира пилоту да ваздухоплов може да крене.
Аеродроми Србије[уреди | уреди извор]
Србија располаже следећом мрежом аеродрома[4] и хелидрома који су према карактеристикама полетно-слетне стазе разврстани у следеће категорије;[5]
| Показатељ | Бројчано |
|---|---|
| Укупно аеродрома (2009) | 28 |
| Укупно хелидрома (2007) | 2 |
| Међунарордни аеродроми | 5 |
| РАНГ СРБИЈЕ У СВЕТУ | 121 |
Десет највећих аеродрома на свету[уреди | уреди извор]
Дасет највећих аеродрома на свету и број путника у току 2014 године:[6]
Аеродром — »Hartsfield-Jackson« — Атланта, 96.178.899 путника
Аеродром — »Peking« Пекинг, 86.130.390 путника
Аеродром — »Heathrow« Лондон, 73.408.442 путника
Аеродром — »Tōkyō-Haneda« — Tokio, 72.826.862 putnika- Aerodrom — »Los Angeles« — Лос Анђелес, 70.665.472 путника
Аеродром — »Dubai« — Dubai, 70.475.636 putnika- Aerodrom — »O'Hare« — Чикаго, 70.015.746 путника
Аеродром — »Charles-de-Gaulle« — Pariz, 63.808.796 putnika- Aerodrom — »Dallas-Fort Worth« — Далас, 63.523.489 путника
- Аеродром — »Chek Lap Kok« — Хонг Конг, 63.148.379 путника
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Модли, Зоран (1986). Писте у ноћи. Техничка књига. ИСБН 978-86-325-0022-8.
- ^ „Географски кодови ICAO за разврставање земаља и аеродрома”. Архивирано из оригинала 22. 06. 2015. г. Приступљено 28. 10. 2009.
- ^ Дамир Јирасек: Припрема и оперативна контрола зрачног промета
- ^ „Мапа аеродрома у Србији са асфалтним - бетонским пистама”. Архивирано из оригинала 22. 02. 2010. г. Приступљено 28. 10. 2009.
- ^ „Подаци о аеродромима Србије преузети са сајта ЦИА”. Архивирано из оригинала 15. 12. 2018. г. Приступљено 27. 10. 2009.
- ^ „Yеар то дате Пассенгер Траффиц”. АЦИ. 25. септембар 2014. Архивирано из оригинала 13. 08. 2018. г. Приступљено 25. 9. 2014.
Литература[уреди | уреди извор]
- Правило летења оружаних снага војске СФР Југославије, ССНО, Београд, 1979.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- (језик: руски) Ваздухопловни кодекс Руске федерације
- (језик: енглески) ИАТА — званична презентација
- (језик: енглески) ИЦАО — званична презентација
- (језик: енглески) Префикси ИЦАО кодова аеродрома по земљама
- (језик: енглески) ИЦАО кодови аеродрома
- (језик: хрватски) Аеродром-дефиниције
