Де Хевиланд ДХ.89 Драгон Рапиде

С Википедије, слободне енциклопедије
Де Хевиланд DH.89 Dragon Rapid

De Heviland DH.89 Dragon Rapide
De Heviland DH.89 Dragon Rapide

Општи подаци
Намена transportni, putnički,
Посада 1
Број путника 8 putnika
Произвођач de Heviland Erkraft
Пробни лет 17. april 1934.
Уведен у употребу 1934.
Димензије
Дужина 10,52 m
Висина 3,12 m
Распон крила 14,63 m
Површина крила 31,21 m²
Маса
Празан 1 465 kg
Нормална полетна 2 722 kg
Погон
Број мотора 2 мотора
Физичке особине
Клипноелисни мотор Џипси Квин
Снага КЕМ-а 147 kW
Перформансе
Макс. брзина на Hопт. 241 km/h
Економска брзина 225 km/h
Долет 837 km
Плафон лета 4 875 m
Брзина пењања 258 m/min
Портал Ваздухопловство

Де Хевиланд ДХ.89 Драгон Рапид (енгл. de Havilland DH.89 Dragon Rapide) је британски путничко–транспортни авион. Умањени двомоторни авион, у односу на свога четворомоторног претходника ДХ.84 Драгон. Двокрилац је, развијен и произвођен у фирми де енгл. Havilland Aircraft Company, у периоду од 1934. до 1945. године. Прототип му је полетео 17. априла 1934. године, а произведен је у 731 примерак.[1]

Развој[уреди | уреди извор]

Авион Де Хевиланд ДХ.89 Драгон Рапиде, развијен је из претходне варијанте, из ове фамилије, ДХ.84 Драгон. Његов прототип, полетео је 17. априла 1934. године. Структура му је израђена од дрвета, труп му је обложен са оплатом од шпер, а крила са платном. Пилотска и путничка кабина представљају једну целину. Авион је репројектован 1936. године. Тада је извршено модификација крила и та верзија је добила ознаку ДХ.89А. Двомоторни је двокрилац и прима 8 путника. Првобитне верзије су имале моторе Гипси Мајор са 96кW (130 КС), а касније су имале 6-то цилиндричне моторе Гипсy Qуенн од 75кW (200КС).[2]

Де Хевиланд ДХ.89 Драгон Рапиде, као експонати у музејима.

Технички опис[уреди | уреди извор]

Де Хавилланд Драгон Рапиде
Авион Де Хавилланд Драгон Рапиде у лету
Музејски експонат Де Хавилланд Драгон Рапиде

Авион Де Хавилланд ДХ.89 Драгон Рапид је двомоторни двокрилац дрвене конструкције намењен транспорту и превозу путника

Труп авиона је био правоугаоног попречног пресека. Имао је пространу кабину са равним зидовима и великим прозорима. Кабина пилота и путника представља једну целину а раздваја их један параван. Пилотска кабина је имала велике стаклене површине које су пилоту пружале изванредан преглед. Са сваке стране кабине су постојала врата која су омогућавала лак улаз и излаз путника у и из кабине. I путничка кабина је имала такође велике прозоре који су пружали путницима леп поглед и уживање у лету авиона. Носећа конструкција авиона је била дрвена а облога кабине је од дрвеног шпера. Кабина је била изнутра изолована топлотном и звучном изолоацијом и имала је систем за загревање унутрашњости кабине. У путничкој кабини је било постављено 6 до 8 седишта израђених од коже, постојала је тоалет кабина и простор за пртљаг. Са спољне стране авиона, на врху носа био је постављен рефлектор који је омогућавао безбедније слетање и полетање при смањеној видљивости.

Погонска група: У прве серије ових авиона су уграђивани четвороцилиндрични линијски ваздухом хлађени мотор Де Хевиланд Гипси Мајор са 96 кW (130 КС) а у каснијим серијама је уграђиван шестоцилиндрични линијски ваздухом хлађени Де Хевиланд Гипсy Qуенн од 149 кW (200 КС).

На вратилу мотора је била у највећем броју, причвршћена двокрака, вучна, дрвена елиса, непроменљивог корака. Поред ових елиса уграђиване су и елисе са променљивим кораком као и металне елисе Фаиреy X5. Мотори су капотажом били заштићени од негативних спољних утицаја, а са предње стране на капотажи је налази отвор за улазак хладног ваздуха који је хладио мотор.

Крила авиона су дрвене конструкције са две рамењаче пресвучена су импрегнираним платном елипсастог облика са заобљеним крајевима. Доња и горња крила су била готово подударна што се тиче величине и облика а по ширини су спадала у категорију уских крила. Доње крило је смакнуто у односу на горње према репу авиона. Крилца за управљање су се налазила и на горњим и доњим крилима. Међусобна веза горњег и доњег крила је била са по три аеродинамички обликоване металне упорнице са сваке стране а унакрсни затезачи су били од челика.

На доњим крилима су се налазиле гондоле у којима су били смештени мотори. Гондоле су и са горње и доње сртане упорницама биле везане за труп авиона. У њима је било доста простора за смештај мотора и резервоара за гориво.

Стајни трап: У гондолама испод мотора су се налазиле виљушке стајног трапа које су носиле гумене точкове са нископритисним гумама. Точкови се нису увлачили у моторске гондоле него су својом половином вириле из капотаже направљене од дуралуминијумског лима. На репу авиона је био причвршћен гумени клавирски точак који се у току лета није увлачио у труп авиона и представљао је трећу ослону тачку авиону на земљи.

Варијанте авиона Де Хавилланд ДХ.89 Драгон Рапид[уреди | уреди извор]

  • D.Х.89 - Двомоторна верзија лаког транспортног авиона. Прва производна верзија
  • D.Х.89А - Побољшана верзија, опремљен светлом за слетање у носу, модификованим врхови крила и кабина са грејањем.
  • D.Х.89А Серија 4 - авион са два мотора де Хавилланд Гипсy Qуеен 2, опремљен елисама константног корака.
  • D.Х.89А Мк 5 - један D.Х.89А авион, са два Гипсy Qуеен 3 мотора и опремљен са елисама са променљивим кораком.
  • D.Х.89А Мк 6 - један D.Х.89А авион опремљен са Фаиреy X5 пропелером
  • D.Х.89М - војна транспортна верзија.
  • D.Х.89Б Доминие Мк I - Радио и навигациона тренажна верзија.
  • D.Х.89Б Доминие Мк II - Комуникациона и транспортна верзија.

Оперативна употреба[уреди | уреди извор]

Један познати инцидент укључује употребу ДХ.89 је у јулу 1936, када два британска МИ6 обавештајне агенције, Сесил Бебб и мајор Хју Полард, полетео Франциска Франка у једном од Канарских острва у шпанском Мароку, на почетку војне побуне која почео Шпански грађански рат.[тражи се извор]

Укупно је направљено 731 примерак ових авиона, од чега преко 500 за војне потребе. У Другом светском рату авион ДХ.89 се производио у филијали де Хавиланда у Канади. Постојало је 9 варијанти овог авиона рачунајући у то и прототип. Варијанте се међусобно нису много разликовале. Разлике су обично биле у врсти мотора и опреми авиона која је произилазила из намене. Авион је био намењен и за цивилну и војну употребу.

Војна верзија авиона ДХ.89 Драгон Рапиде је коришћена у Другом светском рату, у многим земљама света. После завршетка рата, већина ових војних авиона, прерађени су и користили су се као путнички.[а]

Коришћење у Југославији[уреди | уреди извор]

Аеропут је један авион ДХ.89 Драгон Рапиде користио за ваздушни саобраћај од 1936. до 1938. године. Након тога је служио за обуку саобраћајних пилота све до почетка рата, у априлу 1941. године.[4] Тада су га Немци заробили, а даља судбина му је непозната. Иако је авион био дрвене конструкције обложен шпером био је то веома издржљив и поуздан, што доказује да се налазе у регистрима цивилних авиона у Великој Британији и у Новом Зеланду и после 2000-дите године. У Британском регистру, 1958. је постојало 81 примерак, који су летели. Неколико их још увек служи у понуди за атрактивне летове.[5][6]

У авионској несрећи, 16. јуна 1960. године, погинуло је осам фудбалера данске репрезентације. Авион данске ваздухопловне компаније срушио се, након полетања са аеродрома у Копенхагену.[тражи се извор]

Земље у којима је коришћен овај авион[уреди | уреди извор]

Цивилни[уреди | уреди извор]

Де Хавилланд ДХ.89 Драгон Рапиде на аеродрому у Цириху, 1956. године.

Војни[уреди | уреди извор]

Авиони Де Хавилланд ДХ.89 Драгон Рапиде на аеродрому у групном лету.

Карактеристике[уреди | уреди извор]

Опште [2][уреди | уреди извор]

Де Хавилланд ДХ.89 Драгон Рапиде, у лету.
  • Мотор - 2 x 200КС 6-то цилиндрични де Хавилланд Гипсy Qуенн мотор,
  • Елисе - двокраке,
  • Размах крила - 14,63 м,
  • Површина крила - 31,21 м²,
  • Дужина авиона - 10,52 м,
  • Висина авиона - 3,12 м,
  • Маса празног авиона - 1 465 кг,
  • Маса пуног авиона - 2 722 кг,
  • Носивост - 8 путника,
  • Посада - 1 члан.

Перформансе [2][уреди | уреди извор]

  • Максимална брзина - 241 км/х
  • Путна брзина - 225 км/х,
  • Брзина пењања - 258 м/нин,
  • Највећи долет - 837 км,
  • Плафон лета - 4 875 м.

Види још[уреди | уреди извор]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Де Хевиланд ДХ.89 Драгон Рапиде је повезан и за један инцидент, у јулу 1936. године, када су два британска агента МИ6 превезла Франциска Франка са Канарских острва, на почетку Шпанског грађанског рата.[3]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „De Heviland DH.89 Dragon Rapide”. Архивирано из оригинала 16. 10. 2019. г. Приступљено 16. 10. 2019. 
  2. ^ а б в Техничке карактеристике ДХ.89 Драгон Рапиде
  3. ^ Алперт, Мицхаел ББЦ Хисторy Магазине Април 2002.
  4. ^ Крунић 2010, стр. 394
  5. ^ „Британски регистар авиона”. Архивирано из оригинала 5. 12. 2010. г. Приступљено 23. 5. 2010. 
  6. ^ „Југословенски регистар авиона”. Архивирано из оригинала 11. 7. 2012. г. Приступљено 23. 5. 2010. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • 1.Јанић.Ч. и Симишић.Ј., Више од летења - Осам деценија Аеропута и ЈАТ-а. . Beograd. 2007. ISBN 978-86-7086-004-9. 
  • Хамлин, Јохн Ф. (2003). Тхе Де Хавилланд Драгон Рапиде Фамилy. Тунбридге Wеллс, Кент, УК: Аир-Бритаин (Хисторианс) Лтд. ИСБН 978-0-85130-344-4. 
  • Јацксон, А.Ј (1988). Бритисх Цивил Аирцрафт 1919-1972: Волуме II. Лондон: Путнам(Цонwаy Маритиме Пресс). ИСБН 978-0-85177-813-6. 
  • Крунић, Чедомир (2010). Цивилно ваздухопловство Краљевине Југославије. књига 1. Београд: Ч.Крунић. стр. 394. ИСБН 978-86-901623-3-8. 
  • Оштрић, Шиме (1991). „Транспортна група”. Аеромагазин (на језику: (језик: српски)). Београд: ББ Софт. специјал: 29. ИССН 1450-6068. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]