Етхлорвинол

С Википедије, слободне енциклопедије

Етхлорвинол
Structural formula
Ball-and-stick model of the ethchlorvynol molecule
IUPAC име
1-хлоро-3-етилпент-1-ен-4-ин-3-ол
Клинички подаци
Drugs.comМикромедекс, детаљне потрошачке информације
Начин применеОрал
Правни статус
Правни статус
  • ЦА: План IV
  • ДЕ: Анлаге II (Прохибитед)
  • УК: Класа C
  • УС: План IV [1][2]
Фармакокинетички подаци
Везивање протеина35–50%
Идентификатори
CAS број113-18-8 ДаY
ATC кодN05CM08 (WHO)
PubChemCID 5281077
IUPHAR/BPS7180
DrugBankDB00189 ДаY
ChemSpider4444534 ДаY
UNII6EIM3851UZ ДаY
KEGGD00704 ДаY
ChEMBLCHEMBL591 ДаY
Хемијски подаци
ФормулаC7H9ClO
Моларна маса144,60 г·мол−1
  • Cl[C@H]=CC(C#C)(O)CC
  • InChI=1S/C7H9ClO/c1-3-7(9,4-2)5-6-8/h1,5-6,9H,4H2,2H3/b6-5+ ДаY
  • Key:ZEHYJZXQEQOSON-AATRIKPKSA-N ДаY

Етхлорвинол је ГАБА-ергични седативни и хипнотички/сопорифични лек који је развио Пфизер током 1950-их.[3] Он се користио за третирање инсомније, али је углавном потиснут другим лековима. Он се користи у случајевима интолеранције или алергије на друге лекова.[4][5] У Сједињеним Државама га је продало предузеће Абот лабораторије под трговачким именом Плацидил.[1] Плацидил је био доступан у капсулама пуњеним гелом од 200 мг, 500 мг и 750 мг. Док су капсуле од 500 мг и 750 мг биле за употребу за смањење латенције спавања, капсуле од 200 мг су биле намењене да се користе за поновно изазивање сна у случају раног буђења. Абот је прекинуо производњу 1999. године, због тога што је замењен породицом бензодиазепина и његове раширене злоупотребе,[1] након чега је Плацидил био доступан око годину дана у Сједињеним Државама. Иако би, теоретски, етхлорвинол могао да се производи за тржиште у Сједињеним Државама од стране друге фармацеутске компаније (подложно ФДА одобрењу такве производње), ниједна фармацеутска компанија није одлучила да то учини. Особе са валидним рецептом за супстанцу могу легално да транспортују разумну количину етклорвинола са собом у Сједињене Државе.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в „Ероwид Етхцхлорвyнол Ваулт”. Ероwид. 12. 1. 2007. Приступљено 17. 4. 2014. 
  2. ^ „Аннуал Статистицал Репорт он Субстанцес Листед ин тхе Цонвентион он Псyцхотропиц Субстанцес оф 1971 Форм П” (ПДФ). Интернатионал Нарцотицс Цонтрол Боард (ИНЦБ). јануар 2014. стр. 9. Архивирано из оригинала (ПДФ) 10. 9. 2015. г. Приступљено 17. 4. 2014. 
  3. ^ УС 2746900, Бавлеy А, МцЛаморе WМ, "Хyпнотиц Агент анд Метход оф Макинг тхе Саме", иссуед 1956 
  4. ^ Кноx C, Лаw V, Јеwисон Т, Лиу П, Лy С, Фролкис А, Пон А, Банцо К, Мак C, Невеу V, Дјоумбоу Y, Еиснер Р, Гуо АЦ, Wисхарт ДС (2011). „ДругБанк 3.0: а цомпрехенсиве ресоурце фор омицс ресеарцх он другс”. Нуцлеиц Ацидс Рес. 39 (Датабасе иссуе): Д1035—41. ПМИД 21059682. 
  5. ^ Wисхарт ДС, Кноx C, Гуо АЦ, Цхенг D, Схривастава С, Тзур D, Гаутам Б, Хассанали M (Нуцлеиц Ацидс Рес) (2008). „ДругБанк: а кноwледгебасе фор другс, друг ацтионс анд друг таргетс”. 36 (Датабасе иссуе): Д901—6. ПМИД 18048412. 

Литература[уреди | уреди извор]

Анвиса (2023-03-31). „РДЦ Нº 784 - Листас де Субстâнциас Енторпецентес, Псицотрóпицас, Прецурсорас е Оутрас соб Цонтроле Еспециал” [Цоллегиате Боард Ресолутион Но. 784 - Листс оф Нарцотиц, Псyцхотропиц, Прецурсор, анд Отхер Субстанцес ундер Специал Цонтрол] (на језику: португалски). Диáрио Официал да Униãо (објављено 2023-04-04). Архивирано из оригинала 2023-08-03. г. Приступљено 2023-08-16. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).