Гална киселина
| |||
| Називи | |||
|---|---|---|---|
| IUPAC назив
3,4,5-trihidroksibenzojeva kiselina
| |||
| Други називи
Галична киселина
Галат 3,4,5-трихидроксибензоат | |||
| Идентификација | |||
3Д модел (Jmol)
|
|||
| ChEBI | |||
| ChemSpider | |||
| ECHA InfoCard | 100.005.228 | ||
| КЕГГ[1] | |||
| УНИИ | |||
| |||
| Својства | |||
| C7H6O5 | |||
| Моларна маса | 170,12 g/mol | ||
| Агрегатно стање | Бели, жуто-бели, или бледо жуто-смеђи кристали | ||
| Густина | 1,7 g/cm3 (anhidrat) | ||
| Тачка топљења | 250 °C (482 °F; 523 K) | ||
| 1,1 г/100 мл вода @ 20 °C (анхидрат) 1,5 g/100 ml вода @ 20 °C (монохидрат) | |||
| Киселост (пКа) | COOH: 4,5, OH: 10, | ||
| Опасности | |||
| Опасност у току рада | Иритант | ||
| Безбедност приликом руковања | External MSDS | ||
| Сродна једињења | |||
Сродна једињења
|
Бензојева киселина, фенол, пирогалол | ||
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |||
 верификуј (шта је   ?)
| |||
| Референце инфокутије | |||
Гална киселина (3,4,5-трихидроксибензојева киселина) је трихидроксибензојева киселина. Она је тип фенолне киселине. Присутна је у многим биљака.[4] Њена хемијска формула је C6H2(OH)3COOH. Гална киселина се налази у природи у слободном облику и као део хидролизабилних танина. Соли и естри галне киселине се називају галати.
Гална киселина се често користи у фармацеутској индустрији.[5] Она се користи као стандард за одређивање фенолног садржаја у разним материјама путем Folin-Ciocalteau теста, чији резултати се наводе у еквивалентима галне киселине.[6] Гална киселина се такође користи као полазни материјал у синтези психоделичног алкалоида мескалина.[7]
Гална киселина има антифунгална и антивирална својства. Она делује као антиоксиданс и помаже у заштити људских ћелија против оксидативних оштећења. Утврђено је да гална киселина манифестује цитотоксичност против ћелија канцера, без оштећивања здравих ћелија. Гална киселина се користи као помоћно средстово у случајевима унутрашњег крварења. Она се такође користи за третман албуминурије и дијабетеса. Поједине масти за третман псоријазе и спољашњег крварења садрже галну киселину.[8]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Јоанне Wиxон; Доуглас Келл (2000). „Wебсите Ревиеw: Тхе Кyото Енцyцлопедиа оф Генес анд Геномес — КЕГГ”. Yеаст. 17 (1): 48—55. дои:10.1002/(СИЦИ)1097-0061(200004)17:1<48::АИД-YЕА2>3.0.ЦО;2-Х.
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ LD Reynolds and NG Wilson, “Scribes and Scholars” 3rd Ed. Oxford: 1991. pp193–4.
- ^ С. M. Фиуза. „Пхенолиц ацид деривативес wитх потентиал антицанцер пропертиес––а струцтуре–ацтивитy релатионсхип студy. Парт 1: Метхyл, пропyл анд оцтyл естерс оф цаффеиц анд галлиц ацидс”. Елсевиер. дои:10.1016/ј.бмц.2004.04.026.
- ^ Андреw Wатерхоусе. „Фолин-Циоцалтеау Мицро Метход фор Тотал Пхенол ин Wине”. УЦ Давис. Архивирано из оригинала 27. 03. 2008. г. Приступљено 04. 12. 2012.
- ^ Тсао, Макепеасце (1951). „А Неw Сyнтхесис Оф Месцалине”. Јоурнал оф тхе Америцан Цхемицал Социетy. 73 (11): 5495—5496. ИССН 0002-7863. дои:10.1021/ја01155а562.
- ^ Gallic acid
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
