Prostaglandin D2

С Википедије, слободне енциклопедије
Простагландин Д2
Идентификација
ECHA InfoCard 100.164.741
МеСХ Простагландин+Д2
Својства
C20H32O5
Моларна маса 352,465 g/mol
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
Референце инфокутије

Простагландин D2 (или PGD2) је простагландин који се везује за PTGDR и CRTH2 рецепторе.[3][4] Он је значајан простагландин кога производе мастоцити, и који регрутује Тх2 ћелије, еозинофиле, и базофиле. Код сисара, велике количине PGD2 су нађене у мозгу и мастоцитима. Он је критичан за развој алергијских обољења као што је астма.

Синтеза[уреди | уреди извор]

Ефекти[уреди | уреди извор]

  • Узрокује контракцију бронхијалних ваздушних путева. Концентрација PGD2 код пацијената оболелих од астме је 10 пута већа него код контролне групе, посебно након што дођу у контакт са изазивачима алергије.
  • Учествује у регулацији снижења температуре током сна, и делује насупрот простагландина Е2.
  • Узрокује вазодилатација

Види још[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  2. ^ Еван Е. Болтон; Yанли Wанг; Паул А. Тхиессен; Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy. 4: 217—241. дои:10.1016/С1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Саито С, Тсуда Х, Мицхимата Т (2002). „Простагландин Д2 анд репродуцтион”. Америцан Јоурнал оф Репродуцтиве Иммунологy (Неw Yорк, Н.Y. : 1989). 47 (5): 295—302. ПМИД 12148545. Приступљено 9. 4. 2011. 
  4. ^ Петтипхер Р, Хансел ТТ (2008). „Антагонистс оф тхе простагландин Д2 рецептор ЦРТХ2”. Друг Неwс & Перспецтивес. 21 (6): 317—22. ПМИД 18836589. дои:10.1358/днп.2008.21.6.1246831. Приступљено 9. 4. 2011. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]