Njukta
| Njukta | |
|---|---|
_-_La_Nuit_(1883).jpg) Noć, Vilijam Adolf Bugro (1883) | |
| Porodica | |
| Supružnik | Ereb |
| Potomstvo | vidi dole |
| Roditelji | Prvonastalo biće, Haos |
| Porodica | Ereb, Geja, Tartar i Eros |
| Ekvivalenti | |
| Rimski ekvivalent | Noks |
Njukta ili Nikta (starogrčki Νύξ, lat. Nox) je primordijalna boginja noći u grčkoj mitologiji. Retko se pojavljuje u mitovima, ali je smatrana izuzetno moćnom i lepom. Imala je hram-proročište u megarskoj akropli, a njena statua se nalazi u Artemidinom hramu u Efesu.
Mitologija[uredi | uredi izvor]
Hesiod[uredi | uredi izvor]
Prema Hesiodovoj Teogoniji, Nikta je nastala iz Haosa. Imala je brojno potomstvo. Sa Erebom, bogom večne tame, imala je Etra, večito svetlo i Hemeru, vedri dan.
Kada je Titan Hron osakatio svog oca Urana, i preoteo mu vlast, obuzeta srdžbom i besom zbog tog čina, Nikta je putem partenogeneze rodila Moma (kritiku), Morosa (prokletstvo), Tanata (smrt), Hipnosa (spavanje), Harona, Oneire (snove), Hesperide (veče), Kere (nasilnu smrt), Mojre (sudbinu), Nemesidu (osvetu), Apatu (obmanu), Filotas (druženje), Gerasa (starost) i Eridu (razdor).
Hesiod u svom opisu Tartara kaže da kada bi Nikta ušla u Tartar, Hemera bi izašla, a kada bi se Hemera vratila, Nikta bi otišla.
Homer[uredi | uredi izvor]
U 14. knjizi Homerove Ilijade, Niktin sin Hipnos, bog spavanja, podceća Heru na staru uslugu, kada mu je zatražila da uspava Zevsa. Već je jednom uspavao Zevsa na Herin zahtev, što joj je omogućilo da napakosti njegovom sinu Heraklu. Zevs je bio besan, i sunovratio bi Hipnosa u more da nije u strahu pobegao kod Nikte, svoje majke. Homer dalje objašnjava da je Zevs obuzdao svoj bes, plašeći se da naljuti Niktu, pa je tako Hipnos izbegao njegov gnev. Nakon toga se usudio da uznemiri Zevsa samo par puta, jer ga se uvek plašio i trčao bi nazad svojoj majci, Nikti.
Orfizam[uredi | uredi izvor]
Nikta je imala još bitniju ulogu u delovima nekih pesama koje se pripisuju Orfeju. U njima je Nikta, a ne Haos, prvo božanstvo. Ona živi u pećini u kojoj proriče. Hron, koje je zavezan, zaspao i pijan od meda, spava i proriče. Ispred pećine, Adrasteja udara činelama i u timpane, pomjerajući sav svemir u estatičkom plesu u ritmu Niktinoj bajanja. Fan, čudni, čudovišni hermafrodit demijurg, dete je ili otac Nikte.
Ostali[uredi | uredi izvor]
Deca[uredi | uredi izvor]
- Sa Erebom, primordijalnim mrakom:
- Partenogeno:
- Sa Uranom, nebom:
Kult[uredi | uredi izvor]
Grci i Rimljani nisu poštovali Njuktu i nisu podizali hramove njoj u čast. Kada su slikali njen lik, slikali su je kao zamišljenu ženu sa prekrivenim licem i u tamnoj odori.
Takav lik Njukte se najčešće javlja na vazama i reljefima, kao i na nadgrobnim spomenicima. Najpoznatiji njen prikaz je na Zevsovom oltaru iz Pergama (180. - 160. p. n. e.) koji se danas čuva u berlinskom muzeju.
Kao alegorijski lik Njukta je oživela na platnima mnogih slikara renesanse i baroka.
Napomene[uredi | uredi izvor]
- ^ Najčešće se smatrao sinom Nikte i Ereba, mada neki izvori navode da kao njegove roditelje Hrona i Ananku
- ^ Hesiod smatra da je Morosa Nikta rodila partenogeno, a Ciceron i Higin da je njegov otac Ereb
- ^ Hesiod i Pausanija smatraju da je Nemesidu Nikta rodila partenogeno, a Ciceron i Higin da je njegov otac Ereb. Drugi izvori kao njene roditelje navode Okeana ili Zevsa
- ^ Samo Higin kao njene roditelje navodi Niktu i Ereba, a ostali izvori Okeana i Tetiju
- ^ Hesiod govori o Apatinom partenogenom začeću; Ciceron kao njenog oca navodi Ereba
- ^ Samo Hesiod govori da je Nikta partenogeno rodila Eridu; Higin kao njenog oca navodi Ereba; Homer smatra da su joj roditelji Zevs i Hera, a brat blizanac Ares
- ^ Eshil, Virgilije i Ovidije smatraju da je Nikta partenogeno rodila Erinije; Hesiod i Bakhilid da ih je rodila Geja koju je oplodila Uranova krv; u Orfičkim himnama njihovi roditelji su Had i Persefona
- ^ Hesiod govori o Gerasovom partenogenom začeću; Ciceron i Higin kao njenog oca navode Ereba
- ^ Hesiod govori o partenogenom začeću Hesperida; Ciceron i Higin kao njihovog oca navode Ereba; Diodor spominje Atlasa
- ^ Hesiod govori o partenogenom začeću Kera; Ciceron i Higin kao njihovog oca navode Ereba
- ^ Različiti izvori kao roditelje Mojri navode Niktu, Niktu i Ereba, Niktu i primordijalnog Hrona, Ananku, Haos, Okeana i Geju, Zevsa i Temidu
- ^ Hesiod govori da je Nikta partenogeno rodila Moma; Higin kao njegovog oca navodi Ereba
- ^ Hesiod govori o Ojzisovom partenogenom začeću; Ciceron i Higin kao njegovog oca navode Ereba
- ^ Hesiod i Sapfo govori o partenogenom začeću Oneira; Ciceron i Higin kao njihovog oca navode Ereba; Ovodije smatra da su oni djeca Hipnosa
- ^ Homer, Hesiod, Pausanija i Seneka smatraju da su Tanatos i Hipnos rođeni partenogeno, dok Higin i Ciceron kao njihovog oca navode Ereba
- ^ Postoje različite verzije po kojima je Fan Niktin otac, brat, muž ili sin; drugi izvori kao njegove roditelje navode Hrona i Ananku, Hidrosa i Geju, Porosa i Peniju
- ^ Hesiod govori o partenogenom začeću Filotas; Ciceron i Higin kao njenog oca navode Ereba
- ^ Homer, Hesiod, Pausanija i Seneka smatraju da su Tanatos i Hipnos rođeni partenogeno, dok Higin i Ciceron kao njihovog oca navode Ereba
- ^ Euripid smatra da je Lisu rodila Nikta koju je oplodila krv Urana, dok Higin kao njene roditelje navodi Etera i Geju
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ Ahlis Arhivirano na sajtu Wayback Machine (12. septembar 2011), projekat Teoi: „Vjerovatno, ali nigde nije zapisano“
Izvori za decu[uredi | uredi izvor]
- Ciceron: „O prirodi bogova“
- Hesiod: „Teogonija“, „Poslovi i dani“
- Higin
- Pausanija
- Homer: „Ilijada“
- Eshil: „Eumenide“
- Virgilije: „Enejida“
- Ovidije: „Metamorfoze“
- Bakhilid
- Orfičke himne
- Diodor
- Sapfo
- Seneka: „Herkul“
- Euripid: „Herakle“
- Platon: „Država“
| Božanstva |  | |
|---|---|---|
| Legendarne ličnosti | ||
| Tekstovi | ||
| Koncept i praktikovanje | ||
| Filozofija | ||
| Varijacije | ||
| Vidi još | ||
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Ostale | |
