Astrahan

Koordinate: 46° 21′ S; 48° 03′ I / 46.35° S; 48.05° I / 46.35; 48.05
S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Astrahan
Астрахань
Administrativni podaci
Država Rusija
Federalni okrugJužni
OblastAstrahanska oblast
Osnovan1558.
Status grada1717.
Stanovništvo
Stanovništvo‍
 — 2010.520.662
Geografske karakteristike
Koordinate46° 21′ S; 48° 03′ I / 46.35° S; 48.05° I / 46.35; 48.05
Vremenska zonaUTC+4
Aps. visina-28 m
Površina208,69[1][2] km2
Astrahan na karti Rusije
Astrahan
Astrahan
Astrahan na karti Rusije
Ostali podaci
GradonačelnikSergej Boženov
Poštanski broj414000–414999
Pozivni broj+7 8512 (851)
Registarska oznaka30
OKATO kod12401
Veb-sajt
www.astrgorod.ru

Astrahan (rus. Астрахань) grad je u Rusiji i administrativni centar Astrahanske oblasti.[3] Najstariji privredni i kulturni centar Donje Volge i Kaspijskog regiona[4]. Uključen u listu istorijskih gradova Rusije. Formira gradski okrug grad Astrahan. Centar Astrahanske gradske aglomeracije.

Nalazi se u gornjem delu ušća Volge, na 11 ostrva Kaspijske nizije. Udaljenost do Moskve drumom je 1400 km. Grad je podeljen na 4 administrativna rejona: Kirovski, Sovetski, Lenjinski i Trusovski. Prema popisu stanovništva iz 2022. u gradu je živelo 518.695 stanovnika. U Astrahanu žive predstavnici više od 200 nacionalnosti, 19 konfesija, postoji 170 društava nacionalnih kultura.

Ovde postoji Astrahanski aerodrom.

Etimologija[uredi | uredi izvor]

Postoji mnogo legendarnih i polulegendarnih verzija o poreklu imena grada.

Dva uobičajena u prošlosti mišljenja o ovoj temi bila su da ime grada potiče od staroslovenskog „strahanj“, što znači „prorez“, ili od skitskih reči „as“, tj. vojvoda, i „tarhan“. Obe verzije opovrgao je ruski istoričar Vasilij Nikitič Tatiščev[5][6].

Ime grada u raznim zapisima Kompletne zbirke ruskih letopisa: Azstorokanj, Aztarakanj, Aztarokanj, Aztorakanj, Aztorokanj, Aztorohanj, Astorokanj, Astorohanj, Astrohanj, Haztorokanj[7].

Jednako neodrživa je i verzija identiteta imena Tmutorokan i Aztorokan, koja je na sve moguće načine promovisana u doba moskovskog cara Ivana Groznog, a koja se pojavila zarad političkih interesa kako bi se potkrepile pretenzije Moskve na antičke ruske zemlje Tmutorokana. Ova verzija se ponovo pojavila u amaterskim radovima astrahanskog lokalnog istoričara M. Kononenka već 1990-ih (objašnjavajući naziv „Az-torok-kan“ kao „ivica (kraj) prve prepreke“)[8], ali ne podnosi kritiku, pošto je autor, radi opravdanja, izmislio Aztorokansku kneževinu ili kraljevstvo, koje je postojalo i pre dolaska Mongoli u oblastima Volge i Dona[9].

Tatari-mišari imaju legendu da su imali svog vladara Saraj-kan, koji je imao sinove Aster-kan i Kasim-kan. Ova legenda jasno pokazuje pokušaj da se objasni poreklo imena gradova Saraj, Astrahan i Kasimov[10].

Najčešća legenda među Astrahancima je legenda o izvesnom kanu po imenu Astra[11], koji je ovde vladao u davna vremena, ili o njegovoj ćerki Astri, po kojoj je grad dobio ime. Legenda je očigledno kasnog ruskog porekla. Pitanje njegove verodostojnosti u naučnim krugovima nikada se nije postavljalo[12].

Postoje i kontroverzne teorije, koje povezuju ime grada sa plemenom Asa, koji je navodno ovde lutao u srednjem veku, i sa tarhanskim pismom, koje su Asi primili od kana Zlatne horde[13]. Međutim, naučnici ne znaju ništa ni o jednom plemenu Asa u okolini Astrahana iz istorijskih ili arheoloških izvora[12]. Istorijski poznati Asi ili Jasi su Alani Severnog Kavkaza ili Donskog regiona, a u kontekstu oblasti Donje Volge pominju se samo jednom, u putopisnim beleškama Vilhelma de Rubruka, kao stanovnici grada Sumerkenta u predmongolsko doba[14].

Postojala je verzija porekla toponima Astrahan od turkijskog as — dno, niže (ili asra — dole) i tarkan, tarakan — prebivajući (od tar, tour, tor — stajati, boraviti). Astarakan — nalazi se u donjem toku, niže[15].

Postoje podaci o gradu 1666. godine od otomanskog putnika i pisca Evlije Čelebija, koji je do našeg vremena sačuvao još jednu legendu o poreklu imena grada. On imenuje Astrahan na isti način kao i drugi putnici i pisci turskog i krimskog porekla Ažderhan, i piše da je ranije u okolini grada živeo zli zmaj ažderha (lik uobičajen u turskom folkloru), koji je poražen džigitom, oslobađajući tako stanovnike grada od nesreće. Grad, osnovan na mestu gde je zmaj umro, odlučeno je da se nazove po zmaju Ažderhan (Zmajev)[12]. Astrahanski etnograf A. V. Sizranov zabeležio je zanimljivu paralelu ove legende sa legendom o Zilantu, zmaju, simbolu tatarskog Kazanja[16].

Grad Astrahan početkom 17. veka. Čovek u narodnoj nošnji

Najranije pominjanje grada potiče od arapskog putnika Ibn Batute, koji je posetio Hadžitarhan 1334. godine. Napisao je: „Za Tatare Tarhan znači mesto oslobođeno od poreza. Ovaj grad je dobio ime po turskom hadžiju (hodočasniku), jednom od pobožnih, koji se pojavio na ovom mestu. Sultan mu je dao ovo mesto bez carine, i ono je postalo selo; zatim se povećao i postao grad”[17]. Ovu verziju porekla imena prepričali su V. N. Tatiščev i S. G. Gmelin, čuvši je od astrahanskih Tatara. Ova verzija se nalazi i kasnije, u istorijskim zapisima 19. veka, zabeležena po rečima lokalnih verskih (muslimanskih) vlasti[18].

U savremenoj istorijskoj nauci, upravo se ova verzija smatra jedinom opravdanom, jer postoje materijalni dokazi: veliki broj novčića Zlatne Horde 14–15 veka, pronađenih kako na teritoriji naselja Šareni Bugor, tako i u drugim zlatnohordskim naseljima, gde se jasno očitava mesto kovanja, grad Hadžitarhan. Ime ovog zlatnohordskog grada različito su izgovarali različiti putnici i ambasadori, jer su govorili različitim jezicima i prilagođavali ih nepoznatom zvuku. Iz tog razloga, imena Hadžitarhan, As-tarhan, Citrahan, Citarhan, Dastarhan, Ashtar-han, Gadži-tarkhan, Gintrahan, Adži-darhan, Adjaš-tarhan, Astorogan, itd., su imena istog grada. Glavnu ulogu u iskrivljavanju imena Hadžitarhan, pojavu krimsko-otomanske verzije početkom 16. veka sa početnim A- Aždarhan i njenom transformaciji u Astrahan odigrali su zakoni tranzicije zvukova na turkijskim jezicima (Hadži > Adži > Azi > Az > As) i transliteracija turkijskog naziva grada pri pisanju latiničnim slovima na srednjovekovnim portolanskim mapama i pri ponovnom čitanju[19][20].

Fizičko-geografske karakteristike[uredi | uredi izvor]

Astrahan se nalazi na jugoistoku Istočnoevropske ravnice, u Kaspijskoj niziji, u zoni polupustinja. Koordinate centra: 46° 21′ N 48° 2′ E / 46.350° S; 48.033° I / 46.350; 48.033. Smešten na 11 ostrva, grad se proteže duž obale Volge na više od 45 km. Reljef je ravan, sa zasebnim malim brežuljcima relativne visine 5–15 m. Visina centra grada iznad nivoa mora je −23 m[21].

Klima[uredi | uredi izvor]

Klima je umerenokontinentalna, sušna sa velikim godišnjim i letnjim dnevnim amplitudama temperature vazduha, malim padavinama i velikim isparavanjem vode. Grad karakterišu istočni, jugoistočni i severoistočni vetrovi, suvi vetrovi se primećuju od aprila do avgusta. Ovakav tip klime objašnjava se geografskim položajem grada u polupustinjskoj zoni.

U proseku ima 213 sunčanih dana godišnje[22]. Dužina dana u Astrahanu varira od 8 sati i 36 minuta 22. decembra do 15 sati i 48 minuta 22. juna[23]. Godišnja količina padavina: 234 mm[24]. Što se tiče količine padavina, Astrahan je najveći sušni grad u Evropi.

Prva zapažanja vremena počela su 1745. godine od strane pojedinačnih astrahanskih entuzijasta. 1888. godine otvorena je meteorološka stanica u Astrahanskoj realnoj školi. Godine 1934. osnovana je astrahanska filijala Hidrometeorološke službe, koja je posle niza reorganizacija 1987. transformisana u Astrahanski centar za hidrometeorologiju i monitoring životne sredine[25]. Najviša temperatura zabeležena u Astrahanu za ceo period posmatranja: +43,4 °C, a najniža: −33,6 °C[24].

Klima Astrahana
Pokazatelj \ Mesec .Jan. .Feb. .Mar. .Apr. .Maj. .Jun. .Jul. .Avg. .Sep. .Okt. .Nov. .Dec. .God.
Apsolutni maksimum, °C (°F) 14,0
(57,2) 		16,9
(62,4) 		24,0
(75,2) 		32,0
(89,6) 		36,8
(98,2) 		39,9
(103,8) 		41,0
(105,8) 		40,8
(105,4) 		38,0
(100,4) 		29,9
(85,8) 		21,6
(70,9) 		16,4
(61,5) 		41,0
(105,8)
Srednji maksimum, °C (°F) −0,1
(31,8) 		0,7
(33,3) 		7,8
(46) 		17,4
(63,3) 		23,8
(74,8) 		29,3
(84,7) 		32,0
(89,6) 		30,7
(87,3) 		24,3
(75,7) 		16,3
(61,3) 		7,4
(45,3) 		1,2
(34,2) 		15,9
(60,6)
Prosek, °C (°F) −3,6
(25,5) 		−3,7
(25,3) 		2,3
(36,1) 		11,1
(52) 		17,7
(63,9) 		23,1
(73,6) 		25,6
(78,1) 		24,0
(75,2) 		17,7
(63,9) 		10,4
(50,7) 		3,1
(37,6) 		−1,9
(28,6) 		10,5
(50,9)
Srednji minimum, °C (°F) −6,5
(20,3) 		−7,1
(19,2) 		−1,9
(28,6) 		5,9
(42,6) 		12,1
(53,8) 		17,4
(63,3) 		19,6
(67,3) 		18,0
(64,4) 		12,3
(54,1) 		5,9
(42,6) 		0,3
(32,5) 		−4,6
(23,7) 		6,0
(42,8)
Apsolutni minimum, °C (°F) −31,8
(−25,2) 		−33,8
(−28,8) 		−26,9
(−16,4) 		−8,9
(16) 		−1,1
(30) 		6,1
(43) 		10,1
(50,2) 		6,1
(43) 		−2,0
(28,4) 		−10,5
(13,1) 		−25,8
(−14,4) 		−29,9
(−21,8) 		−33,8
(−28,8)
[traži se izvor]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Od 6. veka Astrahan je bio jedna značajna pijaca između Evrope i Kaspijskog mora. Od 13. veka tu su se naselili Tatari. Grad je postao središte jednog tatarskog kaganata, a od 1556. godine, od vremena Ivana Groznog prešao je pod vlast Rusije.[3] Godine 1569. Astrahan su opsele otomanske trupe[3], ali su bile prinuđene da se povuku u neredu. Iduće godine, Turci su odustali od napada na Astrahan, omogućivši tako Rusima da plove čitavom Volgom. Tako je u 17. veku grad postao kapija ruskog prodora na Orijent. Mnogi trgovci iz Jermenije, Persije naselili su se u gradu.

Zabeležena je jedna velika pobuna protiv ruskog cara početkom 18. veka u Astrahanu. Izgrađen je kremlj i Uspenska crkva.

Stanovništvo[uredi | uredi izvor]

Prema preliminarnim podacima sa popisa, u gradu je 2010. živelo 520.662 stanovnika, 16.161 (3,20%) više nego 2002.

Kretanje broja stanovnika
1939.1959.1970.1979.1989.2002.2010.
253.595295.768410.473461.003509.210504.501[26]520.339

U Astrahanu žive predstavnici više od 173 nacionalnosti, 14 verskih konfesija u miru koegzistiraju, funkcioniše 17 društava nacionalnih kultura, 155 javnih udruženja.

Nacionalni sastav prema Sveruskom popisu stanovništva iz 2010[27]
Narod Broj, osoba Udeo onih, za koje su
informacije o nacionalnosti
dostupne u popisu, %
Rusi 339 853 77,93
Tatari 30 432 6,98
Kazasi 23 783 5,45
Azerbejdžanci 5737 1,31
Jermeni 4195 0,96
Ukrajinci 4141 0,95
Nogajci 3777 0,87
Avarci 3693 0,85
Lezgini 3255 0,75
Cigani 2141 0,49
Ostalo 11 080 2,54
Ukupno naznačena nacionalnost 436 075 100,00
Nacionalnost nije navedena 84 264

Partnerski gradovi[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Rosstat. Baza dannыh pokazateleй municipalьnыh obrazovaniй.”. Arhivirano iz originala 27. 01. 2014. g. Pristupljeno 21. 11. 2014. 
  2. ^ „Generalьnый plan goroda Astrahanь. Osnovnыe tehniko-эkonomičeskie pokazateli.” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 02. 10. 2013. g. Pristupljeno 21. 11. 2014. 
  3. ^ a b v Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. A-B. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 76. ISBN 86-331-2075-5. 
  4. ^ „Oficialьnый saйt organov mestnogo samoupravleniя.”. Arhivirano iz originala 2013-12-11. g. 
  5. ^ Zaйcev I. V. Astrahanskoe hanstvo. M., 2004. S. 11.
  6. ^ Tatiщev V. N. Izbrannыe proizvedeniя. L., 1979. S. 172.
  7. ^ Polnoe sobranie russkih letopiseй Arhivirano na sajtu Wayback Machine (26. septembar 2021). — Šablon:M.: Яzыki russkoй kulьturы, 2000. — T. 14 — S. 176—600 s. — Polnoe sobranie russkikh letopiseĭ: Letopisnyĭ sbornik, imenuemyĭ Patriarsheĭ ili Nikonovskoĭ letopisʹi͡u (Prodolzhenie). I͡Azyki russkoĭ kulʹtury. 2000. ISBN 5-7859-0134-X. 
  8. ^ Kononenko M. F. S lюbovью i blagogoveniem: perevod «Slova o polku Igoreve», primečaniя, kommentarii, literaturovedčeskie rabotы Arhivirano na sajtu Wayback Machine (25. februar 2021). — Astrahanь: Džangar, 2002. — S. 78.
  9. ^ Kononenko M. F. Russkaя Atlantida. Astrahanь, 1999.
  10. ^ Ahmerov G. Izbrannыe trudы. Kazanь, 1998. S. 147.
  11. ^ Charnock, Richard Stephen. Local Etymology: A Derivative Dictionary of Geographical Names Arhivirano na sajtu Wayback Machine (13. jul 2020). — London: Houlston and Wright, 1859. — P. 18.
  12. ^ a b v Krepostь. Putešestvie v Kaspiйskuю stolicu. Astrahanь: OOO Tipografiя «Nova», 2009. S. 22.
  13. ^ Šnaйdšteйn E. V. Severnый Prikaspiй v drevnosti: Učeb. posobie po istorii kraя. Astrahanь, 1992. S. 41, 43—44 (gl. «As-Tarhan»).
  14. ^ Gilьom De Rubruk. Putešestvie V Vostočnыe Stranы, glavы 47—53 Arhivirano na sajtu Wayback Machine (10. maj 2012), izdanie 1957 goda.
  15. ^ Geografiя Astrahanskogo kraя [Tekst]: učeb. posobie / A. N. Barmin, Э. I. Besčёtnova, L. M. Voznesenskaя [i dr.]. — Astrahanь : Izdatelьskiй dom «Astrahanskiй universitet», 2007. — 259 s.
  16. ^ A. V. Sыzranov «Demonologičeskiй folьklor astrahanskih tatar» Arhivirano na sajtu Wayback Machine (30. jul 2019)
  17. ^ Zaйcev I. V. Astrahanskoe hanstvo. M., 2004. S. 11—12.
  18. ^ Zaйcev I. V. Astrahanskoe hanstvo. M., 2004. S. 12.
  19. ^ Krepostь. Putešestvie v Kaspiйskuю stolicu. — Astrahanь: OOO Tipografiя «Nova», 2009. — S. 23.
  20. ^ Zaйcev I. V. K voprosu o nazvaniяh goroda Astrahani v srednevekovыh istočnikah / Zaйcev. I. V. Astrahanskoe hanstvo. — M.: «Vostočnaя literatura», 2006 — S. 229—242.
  21. ^ Dannыe ob Astrahani na informacionnom portale «Pogoda Rossii» Arhivirano na sajtu Wayback Machine (9. jul 2014).
  22. ^ „Pogoda v Astrahani po mesяcam”. Arhivirano iz originala 2013-10-05. g. Pristupljeno 2013-09-09. 
  23. ^ „Mesяčnыe tablicы vremeni voshoda i zahoda solnca v Astrahani”. Arhivirano iz originala 2013-10-04. g. Pristupljeno 2013-09-09. 
  24. ^ a b „Klimat Astrahani”. Arhivirano iz originala 2013-08-26. g. Pristupljeno 2013-09-09. 
  25. ^ Priroda i istoriя Astrahanskogo kraя. A.: Izdatelьstvo Astrahanskogo gos. pedagogičeskogo instituta. 1996. str. 364. 
  26. ^ Federalьnaя služba gosudarstvennoй statistiki (21. 5. 2004). „Čislennostь naseleniя Rossii, subъektov Rossiйskoй Federacii v sostave federalьnыh okrugov, raйonov, gorodskih poseleniй, selьskih naselёnnыh punktov – raйonnыh centrov i selьskih naselёnnыh punktov s naseleniem 3 tыsяči i bolee čelovek”. Vserossiйskaя perepisь naseleniя 2002 goda (na jeziku: ruski). Federalni zavod za statistiku. Pristupljeno 4. 9. 2012. 
  27. ^ Greška kod citiranja: Nevažeća oznaka <ref>; nema teksta za reference pod imenom etnicheski.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Astrahan na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Астрахан&oldid=27109938”