Bauhaus

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Za druge upotrebe pogledajte stranicu Bauhaus (višeznačna odrednica).
Bauhaus
das Staatliche Bauhaus, Hochschule für Bau und Gestaltung
Valter Gropijus, Zgrada Bauhausa u Desau, 1919-1926, Nemačka.
Svetska baština Uneska
Zvanično imeBauhaus i njegove lokacije u Vajmaru, Desau i Bernau
MestoNemačka
KriterijumKulturni: ii, iv, vi
Referenca729
Upis1996 (20. sednica)
Bauhaus na karti Nemačke
Weimar
Weimar
Dessau
Dessau
Bernau
Bernau

Bauhaus (nem. Bauhaus) ili punim imenom Državna škola Bauhaus u Vajmaru je bila državna škola za arhitekturu i primenjene umetnosti, koju je 1919. godine u Vajmaru u Nemačkoj osnovao arhitekta Valter Gropijus (nem. Walter Gropius) (1883—1970) a predavači su bili i Kandinski i Kle.[1][2] Škola je postala poznata po pristupu dizajnu, koji je pokušao da objedini individualnu umetničku viziju sa principima masovne proizvodnje i naglaskom na funkciji[2]

Bauhaus Desau
Bauhaus Desau

Razlog osnivanja škole bila je ideja o stvaranju udruženja zanatlija-umetnika pod upravom umetnika-predavača, u cilju zajedničkog istraživanja profesora i studenata u primeni novih tehnika, materijala i oblika u arhitekturi, proizvodnji nameštaja i proizvodnji upotrebnih predmeta.[3] Teorija izučavanja procesa opažanja i boja primenjivana su u praksi. Programi po kojima se radilo u Bauhausu bili su veoma napredni za to vreme. Kao rezultat, grupnog rada i klime velikog entuzijazma, koja je u Bauhausu vladala od faze projektovanja realizacije, nastaju predmeti od kojih je potekao moderni industrijski dizajn.[4] Staff at the Bauhaus included prominent artists such as Paul Klee, Wassily Kandinsky, and László Moholy-Nagy at various points.

Škola je postojala u tri nemačka grada — Vajmaru, od 1919. do 1925. godine; Desau, od 1925. do 1932. godine; i Berlin, od 1932. do 1933. — pod tri različita arhitekta-direktora: Valter Gropijus od 1919. do 1928.; Hanes Majer od 1928. do 1930. godine; i Ludvig Mies van der Roh od 1930. do 1933. godine, kada je školu zatvorilo sopstveno rukovodstvo pod pritiskom nacističkog režima, pošto je prikazana kao centar komunističkog intelektualizma.[5] Na međunarodnom planu, bivše ključne ličnosti Bauhausa bile su uspešne u Sjedinjenim Državama i postale su poznate kao avangarda međunarodnog stila.[6]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Bauhaus logo.

Krajem 19. veka u Engleskoj se javlja ideja o povezivanju umetnika i industrijske proizvodnje kako bi se ulepšali industrijski proizvodi, a uništile imitacije i kič. Spajanje umetnosti i industrijske proizvodnje (Arts and Crafts) pokrenuo je u Engleskoj Vilijam Moris već krajem 19. veka, ali su njihovi proizvodi bili individualni i bogato dekorisani, dakle nisu bili u skladu s modernim nastojanjima. Pod njegovim uticajem 1907. godine u Minhenu je osnovan „Nemački savez zanatskih i industrijskih proizvođača“ (Deutsche Werkbund). Jedna od struja u tom udruženju težila je standardizaciji (ujednačavanju) industrijskih proizvoda najbolje prilagođenih nameni, te i novim materijalima i tehnikama.

Delatnost Werkbunda unapređuje i razvija Valter Gropijus, te osniva specijalizovanu školu za istovremeno bavljenje svim vrstama oblikovanja – Bauhaus, 1919. godine u Vajmaru, grada u kojem su tada na vlasti bili socijalisti. S vrhunskim umetnicima i izvrsnim pedagozima (Lajonel Fajninger, Georg Muha, Paul Kle, Oskar Šlemer, Vasilij Kandinski, Laslo Moholji Nađ itd.), Valter Gropijus vodio je dva kursa: - materijali i tehnike obrade (ručne i mašinske); - crtanje, projektovanje i teorija oblika.

Prvi je direktor bio sam Gropijus, ali kasnije je direktor postao najpre Hanes Majer, a potom arhitekt Ludvig Mis van der Roe, koji školu pretvara u čistu školu arhitekture.

Godine 1925. škola napušta Vajmar i seli se u Desau gde je prema Gropijusovom projektu 1926. dovršena zgrada Bauhausa. Sama zgrada je prelomno delo moderne arhitekture u kojem oblik sledi namenu.

Škola se 1932. godine seli iz Desaua u Berlin, ali bauhausovce zbog njihovog internacionalizma, liberalnosti i brige za čoveka nacisti optužuju za „levi socijalizam“, i Hitler zatvara Bauhaus čim je došao na vlast.[7] Dela profesora i studenata Bauhausa snažno su uticala na industrijsku proizvodnju i na razvoj industrijskog dizajna u Evropi.

Mnogi izvanredni umetnici poučavali su u Bauhausu:

Stolica koju je dizajnirao Marsel Brojer kao student u Bauhausu, tzv. „Vasilijeva stolica“. Stolica se toliko svidela prof. Vasiliju Kandinskom da ju je dao napraviti za sve učenike

Delatnost Bauhausa[uredi | uredi izvor]

Cilj te škole bio je stvaranje novog udruženja zanatlije-umetnika pod vođstvom umetnika-nastavnika u zajedničkom traganju, i s učiteljske i s učeničke strane, za novim tehnikama, novim materijalima i novim oblicima koji će se primjenjivati na arhitekturu, namještaj i upotrebne predmete.

U Bauhausu su se održavali kursevi stolarstva, tkačkog i keramičarskog zanata, slikarstva, grafike i fotografije.

Praktičnom su radu bili dodati teorijski predmeti o percepciji i boji, i to prema programima vrlo naprednim za to vreme, s konačnim ciljem da u učenicima oslobode stvaralačku energiju.

Iz mnogostrukih kolektivnih aktivnosti koje je razvijao Bauhaus, u raspoloženju velikog zanosa, od zamisli do ostvarenja, proizlazi moderni industrijski dizajn.

Fotografija i grafika ponovno se otkrivaju u Bauhausu gde se eksperimentiše s beskonačnim mogućnostima vezanima uz upotrebu fotografskog aparata: kolaž, fotomontaža, dvostruka ekspozicija, uvećanje negativa i ostala tehnička sredstva koja su danas u svakodnevnoj upotrebi.

Arhitektura, namještaj i razni predmeti oblikuju se na osnovu upotrebljivosti. Estetska vrednost nekog predmeta mora proizilaziti iz savršenog stapanja oblika i funkcije. Cela je Bauhausova produkcija obeležena najvećom mogućom jednostavnošću.

Prema shvatanju Bauhausa, predmetima ne treba dodavanje ukrasa koji bi skrivali ili popravljali ružne i bezoblične delove, nego treba te delove oblikovati na lep, umetnički način i predmet će biti lep sam po sebi. Pod uticajem pojedinih pravaca moderne umetnosti (ekspresionizma, kubizma i naročito nekih grana apstraktne umetnosti), koji su težili pojednostavljenju i pronalazili nove oblike, oblikovanja upotrebnih predmeta dobija novo značenje – postizanje funkcionalnosti predmeta kao kreativan čin. Ideje Bauhausa poštuju se i danas u načelima industrijskog dizajna: jedinstvo namene (funkcije), poštovanja materijala i procesa serijske proizvodnje.

Bauhaus je oblikovanje i kontrolisanje plastično-prostorne okoline postavljao kao idealan cilj. Program Bauhausa je bio otkrivanje osnove kreativnosti, zatim humanizacija funkcija predmeta, racionalizovanje novih oblika i na kraju priprema za industrijsko oblikovanje. No društvo nije bilo zrelo da prihvati takve predmete i Bauhaus je ostao samo genijalna škola- priprema za budući industrijski dizajn.

Galerija[uredi | uredi izvor]

  • radionice
    radionice
  • osvetljenje pozornice
    osvetljenje pozornice
  • mehanizam za otvaranje prozora
    mehanizam za otvaranje prozora
  • trpezarija
    trpezarija

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Bauhaus – više od stila”. RTS. Pristupljeno 5. 2. 2020. 
  2. ^ a b Oxford Dictionary of Art and Artists (Oxford: Oxford University Press, 4th edn., 2009), ISBN 0-19-953294-X, pp. 64–66
  3. ^ Pevsner, Nikolaus, ur. (1999). A Dictionary of Architecture and Landscape Architecture (Paperback). Fleming, John; Honour, Hugh (5th izd.). London: Penguin Books. str. 880. ISBN 978-0-14-051323-3. 
  4. ^ „Bauhaus Movement”. Rethinking the world Art and Technology – A new Unity. 
  5. ^ Barnes, Rachel (2001). The 20th-Century art book (Reprinted. izd.). London: Phaidon Press. ISBN 978-0-7148-3542-6. 
  6. ^ Routledge international handbook of participatory design. Jesper Simonsen, Toni Robertson. New York: Routledge. 2013. str. 38. ISBN 978-0-415-69440-7. OCLC 754734489. 
  7. ^ „Vek od rađanja Bauhausa”. Deutsche Welle. Pristupljeno 5. 2. 2020. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Bauhaus na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Баухаус&oldid=27549109”