Vasilij II Slepi

Vasilij II Slepi
Vasilij II Slepi
Lični podaci
Puno ime	Vasilij II Vasiljevič
Datum rođenja	(1415-03-10)10. mart 1415.
Mesto rođenja	Moskva, Velika moskovska kneževina
Datum smrti	27. mart 1462.(1462-03-27) (47 god.)
Mesto smrti	Moskva, Velika moskovska kneževina
Porodica
Supružnik	Maria of Borovsk
Potomstvo	Ivan III Vasiljevič, Anna of Ryazan, Andrey Bolshoy
Roditelji	Vasilij I Dmitrijevič Sofija od Litvanije
Dinastija	Rjurikoviči
Prethodnik	Vasilij I Dmitrijevič
Naslednik	Ivan III Vasiljevič

Vasilij II Vasiljevič (Vasilij Slepi; rus. Василий II Васильевич, Василий Слепой; Moskva, 10. mart 1415 — Moskva, 27. mart 1462) je bio veliki knez Moskve.

Prva vladavina (1425—1433)

Vasilij II je bio najstarije dete Vasilija I i Sofije. Za njega bi se moglo slobodno reći da je bio čudesno dete pošto je bio rođen tek u dvadeset i petoj godini braka. U trenutku očeve smrti on ima samo deset godina što će se dokazati kao najvažniji razlog za sve probleme koji će uskoro uslediti. Kao i za svakog drugog vladara koji je dete tako i za ovoga je postavljen regent koji upravlja državom u njegovo ime. Kako se kraj regenstva približavao tako je njegov stric Juri odlučio da spreči prirodni razvoj događaja i s javnim pozivom na pobunu 1430. godine. Sledeće tri godine tada prolaze u zaverama i manjim bitkama od kojih jedini profit izvlače feudalci skupo naplaćujući svoju lojalnost. Na kraju jači postaje Jurij koji osvaju Moskvu i kruniše se za velikog kneza 1433. godine.

Druga vladavina (1434—1446)

Novi vladar se tada nije usudio pogubiti Vasilija nego mu udeljuje milost i šalje ga u maleni gradić imena Kolamna. Ta odluka se novom velikom knezu ubrzo obija o glavu pošto se oboreni vladar odmah pobunio. Tokom novoga rata koji usleđuje Vasilij slepi pobeđuje 1434. godine Vasilija Jurjeviča koji nasleđuje preminulog Juria. Odlučujuću pomoć u ovom ratu pruža protivnikov brat Dimitrije Jurjevič koji osetivši se zapostavljenim pomaže povratak na vlast Vasilija II. Završetak ovoga građanskog rata nije uspeo doneti mir napaćenoj državi. Istovremeno s njim je trajao i građanski rat u Zlatnoj Hordi koja se tada definitivno raspada. Jedan od tamošnjih gospodara rata, Ulug-Muhamed je uspeo osnovati Kazanski kanat (područje Bugarske na Volgi) i kao potvrdu svoje nove moći napada Moskovsko veliko kneževstvo i neuspešno opseda sam glavni grad 1439. godine. U pokušaju da dobije ovaj novi neželjeni rat Vasilij II 1445. godine kreće na vojni pohod koji završava katastrofom. Moskovska vojska je bila razbijena, a sam veliki knez zarobljen. Na kraju Vasilij će biti pušten 5 meseci kasnije kada njegova država plaća veliku otkupninu. Koristeći se ovakvim razvojem događaja Dimitrije Jurjevič nastavljajući stopama svoga oca i brata odlučuje preuzeti vlast u državi. Njegov državni udar kojim obara Vasilija 1446. godine zabeležava trenutni potpuni uspeh. Kako bi uspeh bio potpun on 1446. oslepljuje Vasilija čime po ruskom zakonu postaje nesposoban da vlada. Nakon oslepljivanja Vasilij je bio poslan u provincijski gradić što je bila greška koja se ne oprašta.

Treća vladavina (1448—1464)

Bez obzira na slepost stari knez je imao dovoljno prijatelja koji su počeli praviti zavere za njegov povratak na vlast. Jedna od njih na kraju ostvaruje uspeh i 1448. Vasilij II je opet postao veliki knez Moskve. Ostatak svoje vladavine ovaj knez provodi u likvidiranju malenih moćnih feudalaca koji su odigrali veliku ulogu u pređašnjim uzurpacijama. Sličnu sudbinu doživljavaju i kneževstva Suzdalj, Pskov, Kirov (današnje ime grada) kao i Novgorodska republika pošto gube svoju nezavisnost i postaju Moskovski vazali. To očvršćavanje centralne vlasti tokom poslednjeg perioda Vasilija je bilo otežano samo povremenim tatarskim pljačkaškim pohodima. Bez obzira što je u trenutku smrti Vasilija II 27. marta 1462. godine Moskva u teoriji tatarski vazal ona je u potpunosti samostalna država. Tužno zvuči činjenica o ovome knezu da je uspešnije vladao bez očiju nego s njima. Nasledio ga je sin Ivan III.

Porodično stablo

16. Ivan I

8. Ivan II Ivanovič

17. Helena

4. Dmitrij Donski

18. Vasily Velyaminov, mayor of Moscow

9. Alexandra Ivanovna Velyaminova

2. Vasilij I Dmitrijevič

20. Konstantin Vasilyevich of Suzdal

10. Dmitrij od Suzdalja

21. Helena

5. Eudoxia Dmitriyevna of Suzdal

22. Konstantin III of Rostov

11. Vasilisa-Anna Konstantinova of Rostov

23. Maria Ivanovna of Moscow

1. Vasilij II Slepi

24. Gedimin

12. Kejstut

25. Jevna

6. Vitold

13. Birutė

3. Sofija od Litvanije

7. Ana, velika kneginja Litvanije

Literatura

• Jelačić, Aleksej (1929). Istorija Rusije. Beograd: Srpska književna zadruga. 
• Miljukov, Pavel (1939). Istorija Rusije. Beograd: Narodna kultura.