Polo

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
(preusmereno sa Поло (спорт))

Za druge upotrebe pogledajte stranicu Polo (višeznačna odrednica).
Polo
Igrači koji igraju polo
Najviše upravno teloMeđunarodna federacija za polo
NadimciSport kraljeva[1][2]
Klubovi90+
Karakteristike
KontaktDa
Članovi timaTerenski polo: 4
Arena: 3
Mešani polDa
TipKonjički, igre sa loptom, timski sport
OpremaPolo poni, malj, kugla, zaštitna odeća
mestoPolo teren ili arena
Prisustvo
OlimpijadaNe (od 1934)
Polo utakmica

Polo (od tibetanskog pulu (lopta)) je igra konjanika s loptom i štapom pomoću kojeg učesnici guraju malu drvenu loptu u protivnički gol, nastojeći da protivniku daju što više golova, a prime što manje. Polo je tradicionalni terenki sport i jedan od najstarijih timskih sportova.[3]

Polo se naziva „kraljevskim sportom“[4] i postao je navijački sport za ljubitelje konjičkih veština i visoko društvo, često podržan sponzorstvom. Koncept igre i njene varijante datiraju od 6. veka pre nove ere do 1. veka nove ere, a nastali su iz konjičkih igara koje su igrali nomadski iranski narodi.[5] Ovaj sport je u početku bio igra za obuku persijskih konjičkih jedinica, obično kraljevske garde ili drugih elitnih trupa.[6] Značajan primer je Saladin, koji je bio poznat po tome što je bio vešt polo igrač, čemu je doprinela njegova konjička obuka.[7][8] Ovaj sport je sada je popularan u celom svetu, sa preko 100 zemalja članica u Međunarodnoj federaciji za polo, profesionalno se igrao u 16 zemalja i bio olimpijski sport od 1900. do 1936. godine.

Polo arena može da ima varijante u zatvorenom/poluotvorenom prostoru sa sličnim pravilima, i u igri učestvuju tri vozača po timu. Igralište je manje, zatvoreno i obično od nabijenog peska ili sitnog agregata, a često i u zatvorenom prostoru. Polo arena zahteva više manevrisanja zbog ograničenja prostora, i koristi loptu naduvanu vazduhom, nešto veću od tvrde čvrste lopte koja se koristi u terenskom polu. Koriste se standardni maljevi, mada su opcija i arenski maljevi sa nešto većom glavom.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Veruje se da je polo nastao još pre nove ere. u Persiji, odakle se širio na istok u Tibet, Indiju, Kinu, Koreju i Japan, a na zapad do današnjeg Istanbula. Stara persijska književnost obiluje opisima ove igre. Tako je u epskoj poemi Šah-name persijskog pesnika Firdusija (oko 950 – oko 1020) opisan jedan „međunarodni polo meč“ između Irana i Turana. Vremenom polo dobija obeležje sporta: igra se po utvrđenim pravilima, sa određenim brojem učesnika (4-8), na propisanim i uređenim terenima.

Igra je 1869. preneta iz Indije u Englesku, gde ubrzo posle prvog meča (1871) stiče popularnost. Godine 1874. osnovan je vodeći savez za polo u Ujedinjenom Kraljevstvu (The urlingham Polo Association), koji danas predstavlja Međunarodni polo-savez. Iz Velike Britanije širi se u evropske zemlje od Francuske i Španije do Rusije. U SAD je polo prvi put igran 1883, a savez za polo je osnovan 1890.

Poreklo i etimologija[uredi | uredi izvor]

Englesko ime igre potiče iz jezika Balti,[a] od reči za „loptu“, polo.[9] Ta reč je srodna standardnom tibetanskom pulu, što takođe znači 'lopta'.[9][10]‍:25

Iako tačno poreklo igre nije sigurno, mnogi naučnici[11] sugerišu da je najverovatnije počela kao jednostavna igra koju su igrali iranski i turkijski konjički nomadi u Centralnoj Aziji.[12][13] Arhaična varijacija pola, regionalno poznata kao buzkaši ili kokpar, i dalje se igra u delovima Centralne Azije.[13] Razvijen je i formalizovan u drevnom Iranu (Persiji) kao „čovgan” (čowgān), postavši nacionalni sport kojim se plemstvo u velikoj meri bavi. Žene su igrale dobro kao i muškarci.[14] Tokom perioda Partskog carstva (247. pre nove ere do 224. godine), sport je imao veliko pokroviteljstvo pod kraljevima i plemstvom. Prema Oksfordskom rečniku kasne antike, persijska igra loptom bila je važna zabava na dvoru Sasanidskog carstva (224–651).[15] To je takođe bio deo kraljevskog obrazovanja za sasanidsku vladajuću klasu.[15] Car Šapur II naučio je da igra polo sa sedam godina 316. godine.

Srednji vek i rano moderno doba[uredi | uredi izvor]

Kineski dvorjani iz dinastije Tang na konjima igraju polo, 706. godine

Korisna za obuku konjice, ova igra se igrala od Carigrada, gde je car Teodosije II izgradio polo teren početkom 5. veka,[16] do Japana u srednjem veku. Igra se takođe proširila na jug do Arabije i Indije i Tibeta.

Abasidski Bagdad je imao veliko polo igralište izvan svojih zidina, a jedna od gradskih kapija iz ranog 13. veka, Bab el Halba, dobila je ime po ovim obližnjim terenima za polo. Igru su zatim podržavali mongolski vladari Persije u 13. veku, kao i pod dinastijom Safavida. U 17. veku, trg Nakš-e Džahan u Isfahanu je izgradio kralj Abas I kao polo igralište. Tu igru je rano naučilo i susedno Vizantijsko carstvo. Cikanistirion (stadion za igranje cikaniona, vizantijski naziv za polo) sagradio je car Teodosije II (v. 408–450) unutar Velike palate u Konstantinopolju.[17] U tome se istakao car Vasilije I (v. 867–886); car Aleksandar (v. 912–913) je preminuo od iscrpljenosti dok je igrao, a car Jovan I Veliki Komnin (v. 1235–1238) je umro od smrtonosne povrede tokom igre.[18]

Nakon muslimanskih osvajanja dinastija Ajubida i Mameluka u Egiptu i Levantu, njihove elite su favorizovale polo iznad svih drugih sportova. Poznati sultani kao što su Saladin i Bajbars bili su poznati po tome da su igrali polo i podstical svoje dvorove da učestvuju..[19] Polo štapovi su bili predstavljeni kao jedno od odela na mamelučkoj preteči modernih karata za igranje. Evropljani su transformisali odelo polo štapa u „detelinu“ „latinskih“ špilova, pošto im je polo u to vreme bio malo poznat.[20]

Pravila igre i oprema[uredi | uredi izvor]

U igri učestvuju dve ekipe, svaka sa po četiri jahača. Teren (275 m h 180 m) je pokriven travom. Ako je ograđen može biti nešto manji (oko 160 m). Utakmica ima najviše 8 delova ili šukera (chukkers), svaki po 7,5 minuta između kojih je odmor od 3 minute u kojem se mogu uvesti sveži konji. Na polovini igre je odmor od 15 minuta. Najčešće meč traje 6 šukera (ukupno oko jedan sat).

Gol (vrata) su na sredini kraćih strana terena., obeležena stubovima sa rasponom od 7,5 metara.

Takmičari udaraju loptu štapom od bambusa, koji na donjem kraju, ima drvenu glavu u obliku deblje cigare, dužine 20 do 23 cm. Štap i glava ne čine pravi ugao i pri udaranju lopte manji ugao treba da je okrenut konju. Dužina i masa štapa zavise od telesne građe igrača, i dužina je obično od 122 do 147 cm, treba da je tolika da iz pravilno sedećeg položaja može dodirnuti zemlju. Gornji deo drške obložen je kožom i završava se kožnom omčom, koja se stavlja na ruku tako da visi na zglobu desne ruke.

Polo na Olimpijadi 1900 u Parizu

Lopta je od vrbova korena, prečnika 8—8,5 cm, teška 125 do 130 grama. U toku igre dobro odmeren i izveden udarac može da pošalje loptu na udaljenost od 100 m.

Odelo jahača je triko-košulja sa kratkim rukavima, bele čakšire i čizme, tropski šešir sa uloškom od plute ili aluminijuma koji štiti od eventualnog udarca štapa ili lopte. Mamuze moraju biti bez točkića. Rukavice su obavezne. Igrač ima pravo na mali korbač, koji se drži u levoj ruci. Jahači nose štitnike za kolena.

Upotrebljava se „englesko“ sedlo težeg tipa za jahanje. Konj je zauzdan punom uzdom, sa viljuškom (martingal). Sve četiri konjske noge su bandažirane, kako bi se zaštitili najosetljiviji delovi cevanice od slučajnog udarca štapa ili lopte. Da konji ne bi mahanjem repa ometali udarac, repovi su im podvezani i uvučeni u kožne futrole. Danas se za polo najčešće koriste konji koji su proizvod punokrvne engleske i arapske rase i dobro građenih, čvrstih i zbijenih, omanjih kobila domaće rase. Konji treba da su dovoljno brzi, čvrste konstitucije, krotke naravi, inteligentni da uspešno prođu prethodnu obuku. Obuka traje 2. godine i više, pa je zato cena obučenih konja veoma visoka. Za takmičenje se uzimaju obično konji stari od 6 - 12 godina. Pre svake utakmice konji prolaze obavezan veterinarski pregled.

Utakmicu sude trojica sudija, od kojih su dvojica na konjima (po jedan za svaku polovinu igrališta), a odluke donose sporazumno. Ako terenske sudije nisu saglasne, odluku donosi vrhovni sudija koji se nalazi pored bočne linije terena ili na povišenoj tribini.

Osim na otvorenom, postoji varijanta pola u dvorani, i tada se tim sastoji od tri jahača.

Polo je najpopularniji u Argentini, Pakistanu, Engleskoj i SAD gde postoje i profesionalne lige. Polo je pet puta bio na programu Olimpijskih igara: Pariza 1900, London 1908, Antverpen 1920, Pariz 1924. i Berlin 1936.

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Balti is a Tibetic language still spoken by ethnic Balti people in the Gilgit-Baltistan region of Pakistan and in Indian-administered Ladakh

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ "Preview: The Sport of Kings", CBS News Arhivirano na sajtu Wayback Machine (10. april 2012), 5 April 2012
  2. ^ "Polo: the sport of kings that anyone can play", The Telegraph, 29 April 2010
  3. ^ „THE HISTORY OF POLO”. argentinapolo.com. 
  4. ^ Heitner, Darren. „The Economics of Polo, The Sport of Kings”. Forbes. Pristupljeno 9. 8. 2018. 
  5. ^ Hong, Fan; Mangan, J. A. (18. 11. 2005). Sport in Asian Society: Past and Present (na jeziku: engleski). Routledge. ISBN 978-1-135-76043-4. 
  6. ^ „Polo | sport”. Encyclopædia Britannica. 
  7. ^ „Saladin”. World History Encyclopedia. Pristupljeno 13. 8. 2020. 
  8. ^ Azzam, Dr ʻAbd al-Raḥmān (2014). Saladin: The Triumph of the Sunni Revival (na jeziku: engleski). Islamic Texts Society. str. 42, 50, 73. ISBN 978-1-903682-87-6. 
  9. ^ a b „polo”. Oxford English Dictionary (3rd izd.). Oxford University Press. septembar 2005.  (Potrebna je pretplata ili članska kartica javne biblioteke UK.)
  10. ^ Robert Crego (2003). Sports and Games of the 18th and 19th CenturiesNeophodna slobodna registracija. Greenwood Publishing Group. str. 25—27. ISBN 978-0-313-31610-4. 
  11. ^ Multiple references:
  12. ^ Laffaye, Horace A. (19. 1. 2010). The Evolution of Polo. McFarland. str. 5—6. „It can be safely assumed that it [polo] began as a simple folk game played by the nomadic tribes in central Asia. Westward and eastward expansion followed, to Byzantium and China, most likely along the trail of the Silk Road.” 
  13. ^ a b Hong, Fan; Mangan, J. A (18. 11. 2005). Evolution of Sport in Asian Society: Past and Present (na jeziku: engleski). Routledge. str. 309—311. ISBN 978-1-135-76043-4. „In all probability polo developed from rough equestrian games played by the mounted nomadic peoples of Central Asia, both Iranian and Turkic.” 
  14. ^ Richard C. Latham (20. 7. 1998). „Sport: Polo”. Encyclopædia Britannica (na jeziku: engleski). Pristupljeno 23. 8. 2022. 
  15. ^ a b Canepa, Matthew (2018). „polo”. Ur.: Nicholson, Oliver. The Oxford Dictionary of Late Antiquity. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-866277-8. 
  16. ^ Herrin, Judith (2007). Byzantium: The Surprising Life of a Medieval Empire. Penguin. str. 50—51. ISBN 978-0713999976. 
  17. ^ Kelly, Christopher (2013). Theodosius II: Rethinking the Roman Empire in Late Antiquity. Cambridge: Cambridge University Press. str. 4. ISBN 978-1107038585. 
  18. ^ Kazhdan, Alexander Petrovich, ur. (1991). The Oxford Dictionary of Byzantium. New York City and Oxford, United Kingdom: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-504652-6. 
  19. ^ „Touregypt.net”. Touregypt.net. Pristupljeno 25. 1. 2012. 
  20. ^ Pollett, Andrea (2002). „Tûmân, or the 10,000 Cups of the Mamlûk Cards”. The Playing-Card. 31 (1: July–August): 34—41. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Penina Meisels and Michael Cronan (1992). Polo. San Francisco: Collins Publishers. ISBN 0-00-637796-3. 
  • Santiago Novillo-Astrada, Raphael De Oliveira and Uwe Seebacher (2009). Simply Polo. Munich: BookRix. ASIN B00XKVIYOK. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Polo na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Поло&oldid=27554454”