Rukometna reprezentacija Francuske

Francuska
Nadimak	„Galski petlovi” „Ludaci” 1992 - 2001
Savez	Rukometni savez Francuske
Konfederacija	EHF
Selektor	Gijom Žil
Kapiten	Mikael Gigu
Najviše nastupa	Džekson Ričardson (417)
Najbolji strelac	Žerom Fernandez (1463)
Osnovni dres Rezervni dres
Prva međunarodna utakmica
Francuska 7:28 Nemačka Pariz; Francuska; 30. mart 1952.
Najveća pobeda
Francuska 58:4 Albanija Peskara; Italija; 29. jun 2009.
Najveći poraz
Francuska 4:27 Nemačka Berlin; Zapadna Nemačka; 13. januar 1954.
Olimpijske igre
Učešća	7 (prvi put 1992.)
Najbolji rezultat	Zlato (2) : 2008, 2012.
Svetsko prvenstvo
Učešća	26 (prvi put 1954.)
Najbolji rezultat	Zlato (6): 1995, 2001, 2009, 2011, 2015, 2017.
Evropsko prvenstvo
Učešća	14 (prvi put 1994.)
Najbolji rezultat	Zlato (4): 2006, 2010, 2014., 2024.

Rukometna reprezentacija Francuske u organizaciji Rukometnog saveza Francuske (FFHB) predstavlja Francusku u rukometu na svim značajnijim svetskim i kontinentalnim takmičenjima. Prvu medalju Francuska je osvojila na Olimpijskom rukometnom turniru u Barseloni pošto je u meču za bronzanu medalju pobedila reprezentaciju Islanda.

2010. godine Francuska je postala prva reprezentacija koja je u jednom trenutku imala sve tri zlatne medalje sa: Olimpijskih igara, Evropskog prvenstva i Svetskog prvenstva.

Sa šest zlatnih medalja sa Svetskih šampionata, Francuska je najtrofejnija reprezentacija.

Iako je federacija osnovana pedesetih godina, razvoj i uspon francuskog rukometa započeo je nakon osvajanja bronzane medalje u Barseloni 1992. godine pod vođstvom Daniela Kostantinija. Kostantinijeva era doneće nacionalnom timu nekoliko medalja, a kulminiraće sa dve titule Svetskog prvaka: 1995. i 2001. godine. Nakon osvajanja poslednjeg naslova, Kostantini napušta nacionalni tim, a nasleđuje ga Klod Onesta, koji će osvojiti zlato na Olimpijskim igrama u Pekingu 2008. godine i tako započeti četvorogodišnji period u kojem će biti stvorena najbolja rukometna generacija u istoriji.

Istorija i razvoj rukometa u Francuskoj

Počeci rukometa u Francuskoj bili su vrlo spori. Krajem 1930-ih bilo je nekoliko pokušaja sistematizovanja rukometne igre jasnom pravilniku i stavljanja pod jurisdikciju jedne federacije. Međutim, tek 1941. godine osnovana je prva „Francuska rukometna federacija”. Delovanje ratnog saveza bilo je ograničeno, a nakon Drugog svetskog rata ukinut je jer su posleratne vlasti smatrale da ne postoji pravni legitimitet za rad. Tako je rukomet u Francuskoj ponovo ostao bez krovne organizacije i trebalo je da prođe sedam godina da bi se ponovo uspostavila Francuska rukometna federacija 11. jula 1952. godine.

Iznenađujuće, rukomet se razvijao vrlo brzo i broj licenci izdatih članovima skočio je sa 25.000 tokom 1965. na 160.000 1982. godine.. Ipak, ova dinamika, iako je dovela do popularizacije sporta, negativno je uticala na kvalitet, tako da se Francuska reprezentacija decenijama borila da bude konkurentna na međunarodnim takmičenjima.

Bez ikakvog velikog uspeha do kraja 1980-ih, Francuska je 1985. godine ispala u C kategoriju nacionalnih timova, što je primoralo savez na reakciju. Te godine reprezentaciju je preuzeo Danijel Kostantini, koji je imao zadatak da u potpunosti transformiše način rada u nacionalnom timu i vrati Francusku u svetsku elitu. Kostantini je objasnio da će mu trebati i vreme i novac (rukomet je u to vreme dobijao vrlo malo sredstava) da bi stvorio uspešan tim sastavljen od igrača koji imaju potencijal da budu svetska klasa. Kada je najavljeno da će Barselona biti domaćin Olimpijskih igara 1992. godine, Francuzi su se nadali da će izboriti mesto na tom turniru, pa je Kostantini, uz odobrenje federacije, počeo da sprovodi rigorozne reforme. Posledica ovih promena bila je vidljiva već na Svetskom prvenstvu u Čehoslovačkoj 1990, kada je Francuska vraćena u elitnu grupu. Predvođen mladim Džeksonom Ričardsonom, činilo se da je Francuska konačno dobila tim sa kojim bi mogla da postigne značajan rezultat na globalnoj sceni. Iako su u prvoj grupi pobedili samo Alžir, koji nije bio svetski tim, Francuska je pružila dobar otpor reprezentacijama Mađarske i Švedske i uspela da prođe u drugi krug. Tamo su izgubili od Rumunije, koja će osvojiti treće mesto, remizirali su sa Čehoslovačkom i pobedili Južnu Koreju, a u meču za 9. mesto savladali Island i tako ostvarili svoj najbolji plasman do tada, ali i direktan plasman na Olimpijske igre.

Bronzana generacija, prva medalja u istoriji reprezentacije (1992. godina)

Danijel Kostantini uspeo je u nameri da na Olimpijskom rukometnom turniru ostvari vidan rezultat koji će, dodatno, podići nivo interesovanja u Francuskoj za rukometom. Na samom turniru u grupi A, pored autsajdera Egipta, savladani su: Nemačka 23:20, Španija 18:16, te se Kostantini revanširao i Rumunima za poraz sa zadnjeg Svetskog prvenstva i to sa 26:20. Jedini poraz Francuska je pretrpela, u grupi, od Zajednice Nezavisnih Država, odnosno, igrača iz nekadašnjeg Sovjetskog Saveza i to samo 23:22.

U polufinalu Francuska je poražena od Švedske, apsolutno najjače selekcije tokom 1990-ih godina, ali je u borbi za svoju prvu medalju (bronza) savladala Island sa 24:20. Zahvaljujući ovoj pobedi, mediji u Francuskoj prozvali su ovu selekciju i generaciju Les Bronzés tj Bronzani.

Ludaci (1993. - 2001. godina)

Les Barjots (u prevodu: Ludaci, u pozitivnom kontekstu) bio je nadimak nacionalnog tima u periodu od 1995. do 2001. godine, kada su reprezentaciju vodili Denis Lathou, Džekson Ričardson i Frederik Vole i kada je došlo do smene generacija. Tokom ovog perioda Francuska je osvojila čak dva svetska zlata i jednu bronzu i imala zapažen nastup na Olimpijskim igrama 1996. i 2000. godine.

Prvo mesto na Svetskom prvenstvu u rukometu 1995. godine na Islandu bilo je rezultat dugogodišnjeg rada sa reprezentacijom. U finalu su prilično ubedljivo (5 razlike na poluvremenu, 4 na kraju utakmice) savladali jaku Hrvatsku rukometnu reprezentaciju rezultatom 23:19.

Nadimak „Ludaci” dobili su zbog opšteg stila igre i atmosfere u timu zbog koje su na početku turnira loše igrali protiv slabijih timova (čak 2 poraza u prvom kolu na Svetskom prvenstvu 1995), a kasnije su pobeđivali izuzetno jake reprezentacije (Nemačka, Španija i Hrvatska). Igrači su takođe slavili uspehe i medalje na prvenstvima sa posebnim frizurama, što u to vreme nije bila praksa.

Tadašnji trener, stručnjak Danijel Kostantini nije se zaustavio samo na zlatu sa Islanda, bronzi iz Japana i dobrom 4. mestu iz Atlante sa Olimpijskih igara, gde ih je u polufinalu porazila Hrvatska, a u meču za bronzu poraženi su od Španije, već 2001. doneo je još jedan uspeh njegovom timu. Te godine je u Francuskoj organizovano Svetsko prvenstvo. Francuska je kao domaćin takođe bila automatski favorit i imala je jak tim u kome je, još uvek, bio legendarni ekson Ričardson, ali pojavili su se novi igrači koji će kasnije činiti legendarnu francusku generaciju (Tieri Omeje, Žerom Fernandez, braća Žil). Francuska je ovo prvenstvo završila na prvom mestu pobedivši Švedsku 34:31 posle produžetaka, čime je turnir završila bez ijedne izgubljene ili nerešene utakmice. Tada je mladi golman Omeje imenovan golmanom turnira, a Bertrand Žil za pivotmena prvenstva.

Nakon ovog zlata sa pozicije selektora povukao se Danijel Kostantini nakon šesnaest godina rada.

Učešća reprezentacije na međunarodnim takmičenjima

Olimpijske igre

Francuska reprezentacija na dodeli zlatnih medalja na OI 2008.

Olimp. igre	Faza takmičenja	Plasman	IG	P	N	I	GD	GP	GR
1936. do 1988.	Nije se kvalifikovala	-	-	-	-	-	-	-	-
Barselona 1992.	Meč za 3. mesto	3. mesto	7	5	0	2	157	143	+14
Atlanta 1996.	Meč za 3. mesto	4. mesto	7	4	0	3	190	165	+25
Sidnej 2000.	Meč za 5. mesto	6. mesto	8	4	1	3	192	177	+15
Atina 2004.	Meč za 5. mesto	5. mesto	8	7	0	1	221	176	+45
Peking 2008.	Pobednici	1. mesto	8	7	1	0	228	185	+43
London 2012.	Pobednici	1. mesto	8	7	0	1	229	175	+54
Rio De Žaneiro 2016.	Finale	2. mesto	8	6	0	2	241	201	+40
Ukupno	7/12	2. titule	54	40	2	12	1458	1227	+231

Svetska prvenstva

Prvenstvo	Faza takmičenja	Plasman	IG	P	N	I	GD	GP	GR
1938.	Nije se kvalifikovala	-	-	-	-	-	-	-	-
1954.	Meč za 5. mesto	6. mesto	3	0	1	2	26	61	-35
1958.	Prva grupna faza	9. mesto	3	1	0	2	66	57	+9
1961.	Meč za 7. mesto	8. mesto	6	1	0	5	70	105	-35
1964.	Prva grupna faza	14. mesto	3	0	0	3	41	64	-23
1967.	Prva grupna faza	10. mesto	3	1	0	2	34	41	-7
1970.	Grupa od 9-12. mesta	12. mesto	6	1	0	5	80	105	-25
1974.	Nije se kvalifikovala	-	-	-	-	-	-	-	-
1978.	Prva grupna faza	16. mesto	3	0	0	3	54	97	-43
1982.	Nije se kvalifikovala	-	-	-	-	-	-	-	-
1986.	Nije se kvalifikovala	-	-	-	-	-	-	-	-
1990.	Meč za 9. mesto	9. mesto	7	3	1	3	161	158	+3
1993.	Finale	2. mesto	7	5	0	2	155	151	+4
1995.	Pobednici	1. mesto	9	7	0	2	218	185	+33
1997.	Meč za 3. mesto	3. mesto	9	7	0	2	223	206	+17
1999.	Meč za 5. mesto	6. mesto	9	6	0	3	241	210	+31
2001.	Pobednici	1. mesto	9	9	0	0	233	172	+61
2003.	Meč za 3. mesto	3. mesto	9	7	0	2	257	194	+63
2005.	Meč za 3. mesto	3. mesto	10	6	2	2	301	240	+61
2007.	Meč za 3. mesto	4. mesto	10	6	0	4	300	243	+57
2009.	Pobednici	1. mesto	10	9	0	1	296	211	+85
2011.	Pobednici	1. mesto	10	9	1	0	327	245	+82
2013.	Četvrtfinale	6. mesto	7	5	0	2	207	182	+25
2015.	Pobednici	1. mesto	9	8	1	0	259	215	+44
2017.	Pobednici	1. mesto	9	9	0	0	282	218	+64
/ 2019.	Meč za 3. mesto	3. mesto	10	7	1	2	278	251	+27
2021.	Meč za 3. mesto	4. mesto	9	7	0	2	267	250	+17
2023.	Finale	2. mesto	9	8	0	1	301	245	+56
Ukupno	26/29	6. titula	178	121	6	51	4635	4059	+576

Evropska prvenstva

Prvenstvo	Faza takmičenja	Plasman	IG	P	N	I	GD	GP	GR
1994.	Meč za 5. mesto	6. mesto	6	2	1	3	148	148	0
1996.	Meč za 7. mesto	7. mesto	6	4	0	2	154	141	+13
1998.	Meč za 7. mesto	7. mesto	6	2	1	3	140	153	-13
2000.	Meč za 3. mesto	4. mesto	7	4	1	2	173	164	+9
2002.	Meč za 5. mesto	6. mesto	7	3	2	2	180	167	+13
2004.	Meč za 5. mesto	6. mesto	7	3	1	3	189	182	+7
2006.	Pobednici	1. mesto	8	7	0	1	246	196	+50
2008.	Meč za 3. mesto	3. mesto	8	6	0	2	231	207	+24
2010.	Pobednici	1. mesto	8	6	2	0	225	196	+29
2012.	Druga grupna faza	11. mesto	6	2	1	3	157	163	-6
2014.	Pobednici	1. mesto	10	9	0	1	322	282	+40
2016.	Meč za 5. mesto	5. mesto	7	5	0	2	210	182	+28
2018.	Meč za 3. mesto	3. mesto	10	9	0	1	244	212	+32
2020.	Prva grupna faza	14. mesto	3	1	0	2	82	79	+3
Ukupno	14/14	3. titule	90	57	8	25	2501	2277	+224

Sastav rukometne reprezentacije Francuske

Od 13. januara 2021. (Sastav za Svetsko prvenstvo 2021.)

Br	Ime	Popzicija	Dat. rođ.	Klub	Utak./Gol
2	Janis Lene	desno krilo	29.06.1996.	Monpelje	16/17
5	Nedim Remili	desni bek	18.07.1995.	PSŽ	69/216
7	Roman Lagard	levi bek	05.03.1997.	Rajn–Nekar Leven	39/52
9	Melvin Ričardson	desni bek	30.01.1997.	Monpelje	22/47
10	Dika Mem	desni bek	31.08.1997.	Barselona	52/133
11	Nikolas Turna	pivot	05.04.1994.	Vive Kjelce	31/29
12	Vensan Žerar	golman	16.12.1986.	PSŽ	97/14
14	Kentin Mae	srednji bek	22.05.1991.	Vesprem	107/354
16	Jan Ženti	golman	26.12.1981.	PSŽ	6/0
17	Timoti Ngesan	levi bek	18.09.1992.	Barselona	78/145
19	Lik Abalo	desno krilo	06.09.1984.	Elverum	262/805
21	Mikael Gigu	levo krilo	28.01.1982.	Nim	283/970
22	Luka Karabatić	pivot	19.04.1988.	PSŽ	103/120
23	Ludovik Fabregas	pivot	01.07.1996.	Barselona	69/117
24	Vesli Pardan	golman	01.01.1990.	Pejs d'Aks	17/0
25	Ugo Deska	levo krilo	16.08.1992.	Monpelje	2/0
26	Nikolas Kler	srednji bek	10.07.1987.	Pejs d'Aks	45/45
27	Ejdrian Dipanda	desni bek	03.05.1988.	Sen Rafael	77/91
28	Valentin Port	desno krilo	07.09.1990.	Monpelje	108/313
37	Žan−Žak Akviljo	levi bek	17.01.1989.	Nim	2/7

Selektor: Gijom Žil (12.07.1976.)

Vidi još

• Ženska rukometna reprezentacija Francuske

Spoljašnje veze

• Rukometni savez Francuske Arhivirano na sajtu Wayback Machine (31. avgust 2006)