Sima Milutinović (konstruktor aviona)

Ukoliko ste tražili drugu osobu, pogledajte članak Sima Milutinović (višeznačna odrednica).

Sima Milutinović
Inž. Sima Milutinović konsrtuktor aviona snimljen početkom 1930-ih godina
Datum rođenja	(1899-07-12)12. jul 1899.
Mesto rođenja	Mostar, Austrougarska
Datum smrti	11. decembar 1981.(1981-12-11) (82 god.)
Mesto smrti	Beograd SR Srbija, SFR Jugoslavija

Avion Rogožarski R-100 1938. god.

Avion Rogožarski R-313 1940. god.

Sima Milutinović (Mostar, 12. jul 1899 — Beograd, 11. decembar 1981) bio je inženjer i profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu, najplodniji jugoslovenski konstruktor aviona.

Biografija

Rođen je 12. jula 1899. godine u Mostaru (Hercegovina), gde je završio osnovnu školu i nižu gimnaziju. Realku je završio u Sarajevu 1919. godine, a u oktobru iste godine počeo studije na Tehničkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. U petom semestru prelazi na politehniku u Berlinu, gde je sa vrlodobrim uspehom završio opštu mašinsku tehniku i specijalizaciju u vazduhoplovnoj struci. Diplomirao je novembra meseca 1925. godine. Umro je 11. decembar 1981, kao penzionisani profesor Mašinskog Fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Radna biografija

Posle završenog fakulteta izvesno vreme je proveo na radu u nemačkoj industriji a zatim prešao u Francusku gde se usavršavao u poznatim fabrikama aviona „Blerio“ (franc. Blerio), „Arno“ (franc. Hanriot), „Brege“ (franc. Breguet), „Potez“ (franc. Potez) i fabrici avio motora Salmson (franc. Salmson). Početkom 1927. godine vraća se u zemlju i zapošljava u fabrici Ikarus u Zemunu u kojoj se u to vreme pripremala proizvodnja vojnog aviona Potez 25 po francuskoj licenci. Najpre je radio kao šef fabrikacije (proizvodnje) a kasnije kao konstruktor. U pogonu fabrike Ikarus U Novom Sadu se u to vreme projektovali i proizvodili hidroavioni domaće konstrukcije i izrade za potrebe Pomorskog vazduhoplovstva Kraljevine Jugoslavije pa je inž. Milutinović prebačen u Novi Sad gde je sa inž. Josifom Mikl (nem. Josef Mickl) (koji je pre i za vreme Prvog svetskog rata radio kao šef konstrukcionog biroa za hidroavione u ÖFFAG-u ) sarađivao na projektima hidroaviona i lakog sportskog aviona „Sivi Soko“. Stekavši dovoljno radnog i konstruktorskog iskustva početkom 1930. napušta Ikarus i do 1932. radio je na sopstvenim projektima. U tom periodu završava projekt lakog školskog aviona kasnije nazvan SIM-II, koji je započeo još dok je radio u francuskoj firmi „Blerio“. Avion je napravio u sopstvenoj režiji uz finansijsku pomoć svoga brata a motor Simens SH-14 je kupljen na kredit. Avion je prvi put poleteo 29. maja 1930. godine sa Zemunskog aerodroma. Prototip ovog aviona je napravila firma S. Vlajković i sinovi iz Beograda. Iako vojno vazduhoplovstvo nije odobrilo serijsku proizvodnju ovog aviona otkupilo je prototip i predala ga Udruženju rezervnih avijatičara a kasnije ga ustupila Aeroklubu na korišćenje. Avion je leteo do 1937. godine. U vreme kada se pojavio, ovaj avion je bio prilično neuobičajene konstrukcije za školsku namenu. Bio je visokokrilac, dvosed sa uporednim sedištima pilota i instruktora i lake konstrukcije. Konzervativno rukovodstvo vojnog vazduhoplovstva, nije prihvatilo ovaj avion ali je otkupom prototipa stimulisalo mladog konstruktora. Stručna javnost je na osnovu rezultata ispitivanja prototipa shvatila da se pojavio perspektivan konstruktor aviona. Već sledeće 1931. godine, svetlost dana je ugledao novi prototip SIM-VIII školskog (turističko sportskog) aviona koji je bio dvosed sa sedištima jedan iza drugog, visokokrilac, po konstrukciji veoma sličan SIM-II ali sa tehnološkog aspekta uvedene su novine koje su omogućile veću krutost strukture aviona, jeftiniju proizvodnju, manju masu, povećanu maksimalnu brzinu i poboljšanje aerodinamičke karakteristike. Ovim avionom inž. Sima Milutinović je pokazao da je ne samo odličan konstruktor aviona već i izvanredan poznavalac njihove tehnologije proizvodnje.

Od 1932. do 1935. godine, za vreme velike ekonomske krize, inž. Milutinović radi u Komandi vazduhoplovstva u kojoj sa grupom inženjera (Fizir, Milutinović, Sivčev i Bišević) radi na zajedničkom (što je u to vreme bilo neuobičajeno) veoma uspešnom projektu aviona PVT.

Od 1935. pa do početka rata 1941. godine inž. Sima Milutinović radi u Prvoj srpskoj fabrici aeroplana „Rogožarski“ kao šef konsrtukcionog biroa i rukovodilac fabrikacije. Ovaj period je bio najplodniji u radu ovog projektanta aviona. U tom periodu je inž. Milutinović realizovao 11 aviona za potrebe jugoslovenskog ratnog i pomorskog vazduhoplovstva. Ogledao se u gotovo svim vrstama aviona od jednomotornih školskih aviona do dvomotornih lakih bombardera, kao i hidroaviona. Pored aviona inž. Milutinović je konstruisao u tom periodu i 12 elisa od dvokrakih do četvorokrakih namenjenih avionima velike snage. Tih godina u svakom trenutku inž. Milutinović je imao u radu najmanje tri aviona, jedan na crtaćim tablama konstrukcionog biroa, drugi je bio u prototipskoj radionici ili u serijskoj proizvodnji a treći je ispitivan u letu.

Posle napada Nemačke na Jugoslaviju aprila 1941. godine i okupacije Jugoslavije, pošto je fabrika „Rogožarski“ radila za potrebe nemačke ratne industrije, inž. Milutinović je odbio da dalje radi u „Rogožarskom“ i ostao je angažovan samo na fakultetu na kome se nije održavala nastava. Odmah po oslobođenju Beograda već oktobra 1944. godine, vratio se u „Rogožarski“ kao tehnički rukovodilac preduzeća gde je organizovana popravka i revizija aviona aviona za potrebe Crvene armije i Jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva. U ovom periodu inž. Milutinović je izvršio rekonstrukciju amortizera i pojačanje stajnih trapova za lovačke avione tipa Jakovljev (JAK).

U posleratnom periodu profesor Sima Milutinović je nastavio da se bavi konstruisanjem letelica, pa je 1946. godine učestvovao na Konkursu koji je raspisala Komanda vazduhoplovstva i na osnovu predratnog bombardera R-313 projektovao dvomotorni trenažni bombarder Ikarus 214 koji je u nekoliko varijanti serijski proizvođen u fabrici Ikarus. Kao iskusni projektant učestvovao je na projektima nekoliko tipova aviona i bio je saradnik Vazduhoplovno-vojno-tehničkog instituta u Žarkovu.

Projekti aviona

• SIM-II - avion za osnovnu obuku 1930. god.
• SIM-VIII - sportsko turistički aviona 1931. god.
• Rogožarski SIM-VI - sportsko turistički aviona 1937. god.
• Rogožarski PVT – lovački školski avion 1934. god.
• Rogožarski PVT-H – prelazno školski hidroavion 1936. god.
• Rogožarski SIM-H – jednomotorni školski avion dvosed za početnu obuku i pilotažu 1936. god.
• Rogožarski SI-DžIP – modifikacija SIM-H sa motorom Džipsi Major 1940. god.
• Rogožarski SIM-Ha – modifikacija SIM-H školski avion za noćno letenje 1940. god
• Rogožarski R-100 – jednomotorni avion, jednosed za obuku u višim pilotskim školama 1938. god.
• Rogožarski SIM-XI – akrobatski avion, jednosed namenjen za obuku i trenažu pilota lovaca 1938. god.
• Rogožarski SIM-XII-H – školski hidroplan 1938. god.
• Rogožarski SIM-XIV-H – obalni izviđač 1938. god.
• Rogožarski SIM-XIVB–H – bombarder hidroavion 1940. god.
• Rogožarski R-313 (prvobitno nazvan SIM-XV) – višenamenski borbeni avion –razarač 1940. god
• Ikarus 214 - višenamenski avion 1949. god

Nastavna delatnost

Veoma rano, već 1934. godine inž. Sima Milutinović se uključuje u fakultetsku nastavu na Tehničkom fakultetu Univerziteta u Beogradu u zvanju privatnog docenta, a 1938. godine je izabran za univerzitetskog docenta na Vazduhoplovnoj grupi Mašinskog odseka Tehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu za predmet Konstrukcija i pogon aviona. Od 1946. godine inž. S. Milutinović se potpuno posvetio radu na Mašinskom fakultetu gde je sa svojim kolegama postavio solidne osnove za savremenu nastavu i na taj način omogući obrazovanje visokoškolskih kadrova neophodnih našem vazduhoplovstvu. Pošto je u tom periodu Mašinski fakultet jako oskudevao u nastavnom kadru S. Milutinović tada u zvanju docenta bio je nosilac još i stručnih predmeta koji su bili van usko vazduhoplovne struke a to su Mašine alatke, Mehanička tehnologija i Ispitivanje materijala Ovo nije za njega predstavljao neki poseban problem s obzirom na svoje bogato iskustvo, koje je stekao pre rata, kao proizvodni inženjer u Ikarusu i tehnički direktor Rogožarskog.

Godine 1948. je izabran za vanrednog profesora na Vazduhoplovnom odseku Mašinskog fakulteta za predmet Konstrukcija aviona, a 1951. za redovnog profesora na istom predmetu. Kao dekan Mašinskog fakulteta (a izabran je u dva izborna perioda 1952/53. i 1953/54. godine) u mogome je doprineo upotpunjavanju nastave eksperimentalnim delom, formiranjem i opremanjem potrebnih laboratorija u okviru Fakulteta.

Dalji njegov doprinos je bio osnivanje drugog stepena nastave na Višoj vojnoj vazduhoplovnoj tehničkoj akademiji 1966. godine u Žarkovu kao centru Mašinskog fakulteta. Učestvovao je u osnivanju poslediplomskih studija na Vazduhoplovnoj grupi na matičnom fakultetu i postavljanju njihove koncepcije koristeći svoje bogato konstruktorsko i naučno pedagoško iskustvo.

Za 25 godina rada na Mašinskom Fakultetu u Beogradu do odlaska u penziju 1970. godine na Vazduhoplovnom odseku je diplomiralo 420 njegovih studenata i 70 slušalaca na Vazduhoplovnoj tehničkoj akademiji u Žarkovu. Za plodan i dugogodišnji istraživački rad u oblasti konstrukcija letelica, za veliki doprinos razvoju vazduhoplovstva u nas i uopšte, kao i za veliki doprinos i rezultate u organizovanju nastave na fakultetu, 1971. godine mu je dodeljena titula Počasnog doktora nauka Univerziteta u Beogradu, kao jednom od najzaslužnijih profesora za razvoj nastave i nauke iz oblasti mašinstva u nas.

Knjige

U periodu od 1933. do 1941. godine inž. Sima Milutinović je u Godišnjaku jugoslovenskog vazduhoplovstva objavio dosta naučno stručnih radova iz oblasti vazduhoplovstva. Posle rata profesor Sima Milutinović je za vreme svog rada na Mašinskom fakultetu u Beogradu 1948. godine napisao univerzitetski udžbenik „Konstrukcija aviona“ u vreme kada je takva literatura bila oskudna i u razvijenim zemljama. Drugo dopunjeno izdanje ove knjige je izašlo 1970. godine:

• Milutinović, Sima (1948). Konstrukcija aviona (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Građevinska Knjiga. CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• Milutinović, Sima (1950). Poznavanje i konstrukcija aviona - Knjiga 2. (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Građevinska Knjiga. CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• Milutinović, Sima (1970). Konstrukcija aviona + Dodatak: Atlas aviona (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Građevinska Knjiga. CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)

Intenzivno je sarađivao i na izradi enciklopedija, tako je 1951. godine jedan od realizatora i autora Tehnike vazduhoplovstva u okviru Enciklopedije tehničkih znanja. U okviru Tehničke enciklopedije Jugoslovenskog leksikografskog zavoda autor je dela o konstrukciji aviona 1963. godine .

Vidi još

• Fabrika Aviona Rogožarski A. D.
• Ikarus
• Ikarus fabrika aviona (1946—1961)
• Vazduhoplovnotehnički institut
• Miroslav Nenadović
• Dušan Stankov (konstruktor aviona)
• Rudolf Fizir

Literatura

• Mikić, Sava J. (1933). „Glava sedma”. Istorija jugoslovenskog vazduhoplovstva (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Štamparija Drag. Gregorić. CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• Janić, Čedomir; Petrović, Ognjan (2010). Vek avijacije u Srbiji 1910-2010, 225 značajnih letelica. Beograd: Aerokomunikacije. ISBN 978-86-913973-0-2. 
• Grujić, Zlatomir (1999). „Fabrika aeroplana i hidroplana „IKARUS“ A. D.”. Aeromagazin (na jeziku: (jezik: srpski)). YU-Beograd: BB-Soft. 6: 39—41. CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• Memon, Goran (1998). „Prva srpska fabrika aeroplana Živojin Rogožarski”. Aeromagazin (na jeziku: (jezik: srpski)). YU-Beograd: BB-Soft. 1: 42—43. CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• Haberfellner, Wernfried (1993). Wiener-Neustädter Flugzeugwerke GmbH (na jeziku: (jezik: nemački)). Walter Schroeder. AT-Graz: Weishaupt. ISBN 978-3-7059-0000-4. CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• Stanojević, Dragoljub. (1982). Čedomir Janić. „Životni put i delo jednog velikana našeg vazduhoplovstva - svetao primer i uzor naraštajima”. Mašinstvo (na jeziku: (jezik: srpski)). YU-Beograd: Savez inženjera i tehničara Jugoslavije. 31: 1867—1876. CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• Petrović, Zlatko (1998). „60 godina vazduhoplovstva u univerzitetskoj nastavi”. Aeromagazin (na jeziku: (jezik: srpski)). YU-Beograd: BB-Soft. 1: 44—46. CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• Nenadović, Miroslav (1967). Eksperimentalna istraživanja u razvoju koncepcije letelica (na jeziku: (jezik: srpski)). YU-Beograd: SANU (Posebna izdanja)- Spomenica knjiga 30. str. 167—189. CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• Opšta, Enciklopedija (1978). „Milutinović, Sima (1989- )”. Mala enciklopedija Prosveta (na jeziku: (jezik: srpski)). YU-Beograd: Prosveta. str. 562. CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• Obradović, Nikola (1973). U spomen sto godina nauke o mašinama - osvrt na razdoblje 1873—1941. (na jeziku: (jezik: srpski)). YU-Beograd: Mašinski fakultet. CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• Vesović, M (1973). Mašinski fakultet u Beogradu o ravitku nastave i nauke - u razdoblju 1945—1973. (na jeziku: (jezik: srpski)). D. Popović. YU-Beograd: Mašinski fakultet. CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• Šolaja, Vladimir (1976). Sedamdeset godina proizvodnog mašinstva u Beogradu (na jeziku: (jezik: srpski)). YU-Beograd: Mašinski fakultet i IAMA. str. 1—96. CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• Janić, Čedomir; Petrović, Ognjan (2017). Tvorci vazduhoplovstva Kraljevine Jugoslavije. Beograd: Muzej nauke i tehnike. ISBN 978-86-82977-60-5.

Spoljašnje veze

• Biografija i slike Arhivirano na sajtu Wayback Machine (21. septembar 2013)
• „Rogožarski uskače u trku” (na jeziku: (jezik: srpski)). www.mycity-military.com. Pristupljeno 23. 10. 2010. CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• „Nova preduzeća vazduhoplovne industrije” (na jeziku: (jezik: srpski)). www.mycity-military.com. Pristupljeno 23. 10. 2010. CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)