РВД-13

С Википедије, слободне енциклопедије
РВД-13 и РВД-13С
РВД-13
Опште
Димензије
Маса
Погон
Перформансе
Почетак производње1935
Дужина7,85
Размах крила11,50
Висина3,20
Површина крила16,00
Празан530
Нормална полетна930
Клипно-елисни моторВалтер Мајор 4
Снага95 kW
Макс. брзина на Hопт180 km/h
Макс. брзина на H=0210 km/h
Долет900 km
Плафон лета4.200 m

Авион РВД-13 и РВД-13С (RWD-13С) је пољски спортско-туристички/санитетски троседи авион који се по лиценци правио у југословенској фабрици авиона Рогожарски из Београда.[1]

Пројектовање и развој[уреди | уреди извор]

Авион RWD-13 у три пројекције
Авион RWD-13 у три пројекције

Група конструктора авиона пољске фабрике авиона ДВЛ (пољ. DWL(Doswiadczalne Warsztaty Lotnicze)) из Варшаве у саставу Станислав Рогалски (пољ. Stanislaw Rogalski), Станислав Вигура (пољ. Stanislaw Wigura) и Јержи Држевиецки (пољ. Jerzy Derzewiecki), која је заједнички радила од 1927. године а авионе ове групе конструктора означавала се скраченицом РВД од почетних слова њихових презимена (РВД тј. RWD), Током 1933. конструисала је спортско туристички троседи висококрилац РВД-13 у великој мери инспирисан De Heviland DH.80A Pus Mot. Прототип је полетео 15. јануара 1934.

Авион је био висококрилни једнокрилац са једним мотором, дрвеном двокраком елисом, са три члана посаде у санитетској варијанти био је пилот болничар и рањеник. Авион је био опремљен ваздухом хлађени линијски мотором (са висећим цилиндрима) ПЗИнжМајор 4 снаге 130 KS (пољски мотор прављен по лиценци dH Gipsy Major).

Авион је мешовите конструкције, труп неправилног правоугаоног попречног пресека је израђен од метала обложен платном док је моторни простор био обложен алуминијумским лимом. Крила су носећа конструкција од дрвета са две ремењаче предњи део крила је био обложен шпером, а остатак платном. Крајеви крила су били благо заобљени. Са сваке стране, крила су подупрта са по једном косом троугластом упорница које су се ослањале на труп авиона у једној тачки а друге две ослоне тачке су била на крилу. Самоносеће репне површине имале су стабилизаторе прекривене шперплочама док су кормило правца и кормило дубине били пресвучени платном. Стајни трап је био фиксан потпуно направљен од металних профила.

Оперативно коришћење[уреди | уреди извор]

Мотор ПЗИнж Мајор 4 инсталиран на авион РВД-13
Aвион РВД-13 са склопљеним крилима
Aвион РВД-13 при полетању
Aвион РВД-13 санитет

Пољска фабрика ДВЛ је од 1935. до 1939. године произвела укупно 90 примерака РВД-13 авиона. Пре рата ови авиони су извезени у Естонију, САД, Бразил, Венецуелу, Јемен, Мађарску и Иран. У току рата известан број авиона су заробили Немци и Руси и наставили да их користе. Авиони овог типа који су пребегли у Шведску и Румунију реквирирани су и коришћени све време рата. На основу уговора о лиценци у југословенској фабрици авиона Рогожарски направљено је почев од 1938. године 4 примерка авиона РВД-13 и 2 примерка РВД-13С (санитетска варијанта). Свих шест авиона Рогожарског су имали чехословачке моторе Валтер Мајор 4 снаге 88 kW, произведене по лиценци Де Хевиленда. Прва два произведена авиона РВД-13 носила су цивилне ознаке YU-PFE i YU-PFO. Од 1939. године сви произведени авиони РВД-13 и РВД-13С су били у војној служби. Планирана је наруџбина 20 авиона РВД-13С али се од тога одустало јер је при тестирању у Белој Цркви 1939. године констатовано да је полетна стаза при пуним оптерећењем авиона дуга па се авион не би могао користити са помоћних аеродрома што је био круцијални захтев ВВ.[2]

Два санитетска авиона РВД-13С су у априлу 1941. године били у 721 санитетској ескадрили, друга два која су од обичних РВД-13 преиначени у РВД-13С су након почетка рата испоручени војсци, службовали су у новоформираној 722 санитетској ескадрили. Преостала два авиона овог типа су такође били санитетска верзија али су коришћени као авиони за везу. Један авион РВД-13С су Немци заробили у Лазаревцу и предали га свом савезнику Независној Држави Хрватској код којих је летео до 1944. године.[3]

Земље које су користиле овај авион[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Rogozarski RWD-13”. Архивирано из оригинала 16. 10. 2019. г. Приступљено 16. 10. 2019. 
  2. ^ О. Петровић; Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део II: 1931 – 1941), Лет 3/2004. Београд, 2004.
  3. ^ В. Микић; Зракопловство НДХ 1941 - 1945, ВИИВЈ, Београд, 2000.

Литература[уреди | уреди извор]

  • О. Петровић; Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део II: 1931 – 1941), Лет 3/2004. Београд, 2004.
  • В. Микић; Зракопловство НДХ 1941 - 1945, ВИИВЈ, Београд, 2000.
  • Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан (2010). Век авијације у Србији 1910-2010, 225 значајних летелица. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2. 
  • Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан (2010). Век авијације у Србији 1910-2010, 225 значајних летелица. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2. 
  • Oštrić, Šime (1991). „Vazduhoplovstvo Jugoslavije”. Aeromagazin (на језику: (језик: српски)). Beograd: BB Soft. specijal: 13. ISSN 1450-6068. 
  • Micevski, Milan (1991). „Pod tuđim zastavama”. Aeromagazin (на језику: (језик: српски)). Beograd: BB Soft. specijal: 36 — 40. ISSN 1450-6068. 
  • Ђокић, Небојша; Радовановић, Радован (2017). „СТВАРАЊЕ ВАЗДУХОПЛОВСТВА КРАЉЕВИНЕ СХС И ФОРМИРАЊЕ РАТНЕ ДОКТРИНЕ”. Записи (на језику: (језик: српски)). Пожаревац: Историјски Архив Пожаревца. 6: 113 — 126. ISSN 2334-7082. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

РВД-13 на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=РВД-13&oldid=27556793”