Амерички домородачки језици

Амерички домородачки језици су језици које говоре домородачки народи Америке. Говоре се од Аљаске све до крајњег југа Јужне Америке. Према једном начину класификације, ови језици спадају у неколико десетина језичких породица, а присутни су и бројни изолати, као и некласификовани језици. Према другом мишљењу, сви ови језици се могу класификовати у само две језичке породице, америндијанску и на-дене. Већина језика је у мањој или већој мери угрожено, а многи су већ мртви језици.

Статус

До доласка Европљана, амерички домороци су говорили неколико хиљада језика. Неколико језика је развило и своја писма (Маје и Инке, пре свега, али је и наватл имао своје писмо). Након контакта са Европљанима развило се и неколико креолских језика.

Број говорника ових језика изразито варира: са једне стране, наватл, кечуа, ајмара и гварани имају, појединачно, више од милион говорника; са друге стране, бројни језици имају мање од стотинак говорника.

Гварани је данас други службени језик у Парагвају. Сличан статус има и ајмара у Боливији, односно, кечуа у Перуу и Боливији. На крајњем северу Канаде ескимски језик има службени статус, док у Сједињеним Америчким Државама навахо језик има преко 200 хиљада говорника (коришћен је и у Другом светском рату као шифровани језик).

Особине

Сви амерички домородачки језици су у мањој или већој мери синтетички (многи од њих су полисинтетички, али не сви).

Већина америчких домородачких језика има тро- и четворосамогласничке системе, али присутни су и други системи. Многи од тих језика имају сложене гласовне системе.

Порекло

У својем делу American Indian Languages: The Historical Linguistics of Native America, Лајл Кембел наводи неколико теорија о пореклу америчких домородачких језика:

• Једна, једнојезичка миграција (данас неприхваћена теорија);
• Неколико језички различитих миграција (Едвард Сапир заступа ову теорију);
• Вишеструке миграције;
• Вишејезичка миграција (једна миграција говорника различитих језика);
• Прилив већ различитих, мада (још увек) сродних језика Старог света;
• Нестанак језичких сродника у Старом свету (док су они у Новом свету преживели);
• Миграција дуж пацифичке обале уместо преко Беринговог мореуза.

Подела

Битније породице:

• На-Дене језици
• Алгонкински језици
• Уто-астечки језици
• Ото-манге језици
• Мајански језици
• Тупи језици (нпр. гварани)

Присутно је још више десетина језичких породица, нпр. салишки језици, вакашки језици, киова-таноански језици, сијукшки језици, ирокешки језици, јуман језици, миксе-зоке језици итд.