Амерички домородачки језици

Из Википедије, слободне енциклопедије

Амерички домородачки језици су језици које говоре домородачки народи Америке. Говоре се од Аљаске све до крајњег југа Јужне Америке. Ови језици спадају у неколико десетина језичких породица, а присутни су и бројни изолати, као и некласификовани језици. Већина језика је у мањој или већој мери угрожено, а многи су већ мртви језици.[1]

Садржај

[уреди] Статус

До доласка Европљана, амерички домороци су говорили неколико хиљада језика. Неколико језика је развило и своја писма (Маје и Инке, пре свега, али је и наватл имао своје писмо). Након контакта са Европљанима развило се и неколико креолских језика.

Број говорника ових језика изразито варира: са једне стране, наватл, кечуа, ајмара и гварани имају, појединачно, више од милион говорника; са друге стране, бројни језици имају мање од стотинак говорника.

Гварани је данас други службени језик у Парагвају. Сличан статус има и ајмара у Боливији, односно, кечуа у Перуу. На крајњем северу Канаде ескимски језик има службени статус, док у Сједињеним Америчким Државама навахо језик има преко 200 хиљада говорника (коришћен је и у Другом светском рату као шифровани језик).

[уреди] Особине

Сви амерички домородачки језици су у мањој или већој мери синтетички (многи од њих су полисинтетички, али не сви).

Већина америчких домородачких језика има тро- и четворосамогласничке системе, али присутни су и други системи. Многи од тих језика имају сложене гласовне системе.

[уреди] Порекло

У својем делу American Indian Languages: The Historical Linguistics of Native America, Лајл Кембел наводи неколико теорија о пореклу америчких домородачких језика:

  • Једна, једнојезичка миграција (данас неприхваћена теорија);
  • Неколико језички различитих миграција (Едвард Сапир заступа ову теорију);
  • Вишеструке миграције;
  • Вишејезичка миграција (једна миграција говорника различитих језика);
  • Прилив већ различитих, мада (још увек) сродних језика Старог света;
  • Нестанак језичких сродника у Старом свету (док су они у Новом свету преживели);
  • Миграција дуж пацифичке обале уместо преко Беринговог мореуза.

[уреди] Подела

Битније породице[2]:

Присутно је још више десетина језичких породица, нпр. салишки језици, вакашки језици, киова-таноански језици, сијукшки језици, ирокешки језици, јуман језици, миксе-зоке језици итд.

[уреди] Извори

  1. ^ Grimes, Barbara F. (2005). Ethnologue: Languages of the World : Maps and Indexes. Intl Academic Bookstore. ISBN 1-55671-159-X.
  2. ^ Campbell, Lyle (1997). American Indian languages: the historical linguistics of Native America. Oxford [Oxfordshire]: Oxford University Press. ISBN 0-19-509427-1.
Лични алати
Именски простори

Варијанте
Радње
навигација
техничке
штампање/извоз
алати
Други језици