Амерички домородачки језици

Из Википедије, слободне енциклопедије

Амерички домородачки језици су језици које говоре домородачки народи Америке. Говоре се од Аљаске све до крајњег југа Јужне Америке. Према једном начину класификације, ови језици спадају у неколико десетина језичких породица, а присутни су и бројни изолати, као и некласификовани језици. Према другом мишљењу, сви ови језици се могу класификовати у само две језичке породице, америндијанску и на-дене. Већина језика је у мањој или већој мери угрожено, а многи су већ мртви језици.[1]

Статус[уреди]

До доласка Европљана, амерички домороци су говорили неколико хиљада језика. Неколико језика је развило и своја писма (Маје и Инке, пре свега, али је и наватл имао своје писмо). Након контакта са Европљанима развило се и неколико креолских језика.

Број говорника ових језика изразито варира: са једне стране, наватл, кечуа, ајмара и гварани имају, појединачно, више од милион говорника; са друге стране, бројни језици имају мање од стотинак говорника.

Гварани је данас други службени језик у Парагвају. Сличан статус има и ајмара у Боливији, односно, кечуа у Перуу и Боливији. На крајњем северу Канаде ескимски језик има службени статус, док у Сједињеним Америчким Државама навахо језик има преко 200 хиљада говорника (коришћен је и у Другом светском рату као шифровани језик).

Особине[уреди]

Сви амерички домородачки језици су у мањој или већој мери синтетички (многи од њих су полисинтетички, али не сви).

Већина америчких домородачких језика има тро- и четворосамогласничке системе, али присутни су и други системи. Многи од тих језика имају сложене гласовне системе.

Порекло[уреди]

У својем делу American Indian Languages: The Historical Linguistics of Native America, Лајл Кембел наводи неколико теорија о пореклу америчких домородачких језика:

  • Једна, једнојезичка миграција (данас неприхваћена теорија);
  • Неколико језички различитих миграција (Едвард Сапир заступа ову теорију);
  • Вишеструке миграције;
  • Вишејезичка миграција (једна миграција говорника различитих језика);
  • Прилив већ различитих, мада (још увек) сродних језика Старог света;
  • Нестанак језичких сродника у Старом свету (док су они у Новом свету преживели);
  • Миграција дуж пацифичке обале уместо преко Беринговог мореуза.

Подела[уреди]

Битније породице[2]:

Присутно је још више десетина језичких породица, нпр. салишки језици, вакашки језици, киова-таноански језици, сијукшки језици, ирокешки језици, јуман језици, миксе-зоке језици итд.

Извори[уреди]

  1. ^ Grimes, Barbara F. (2005). Ethnologue: Languages of the World : Maps and Indexes. Intl Academic Bookstore. ISBN 978-1-55671-159-6. 
  2. ^ Campbell, Lyle (1997). American Indian languages: the historical linguistics of Native America. Oxford [Oxfordshire]: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-509427-5. 

Литература[уреди]