Безвучни тврди фрикатив

Из Википедије, слободне енциклопедије
ИПА – број 134
ИПА – текст ʃ
ИПА – слика {{{imagesize}}}
Ентитет ʃ
X-SAMPA S
Киршенбаум S
voiceless palato-alveolar sibilant.ogg Звук

Безвучни тврди или посталвеоларни фрикатив јесте сугласник који се користи у великом броју говорних језика, укључујући и српски језик. Симбол у Међународном фонетском алфабету који представља овај звук је /ʃ/.

Карактеристике[уреди]

Карактеристике безвучног алвеоларног фрикатива:

  • Начин артикулације је фрикативни, што значи да је произведен усмеравањем протока ваздушне струје из плућа низ језик до места артикулације, на коме је усредсређена на оштре ивице скоро стиснутих зуба, узрокујући високофреквентну турбуленцију.
  • Место артикулације је посталвеоларно што значи да врх језика додирује простор иза алвеола, а испред тврдог непца.
  • Фонација је безвучна, што значи да гласне жице не трепере током артикулације.

Појава[уреди]

Примери језика где се јавља ова фонема:

Језик Реч ИПА Значење Напомене
адигејски шыд [ʃəd] 'магарац'
албански shtëpi [ʃtəˈpi] 'кућа'
арапски стандардни [1] شمس [ʃæms] 'сунце'
јерменски источнојерменски [2] շուն [ʃun] 'пас'
астуријски xera [ʃe.ɾa] 'рад'
азербејџански şeir [ʃeiɾ] 'поема'
баскијски kaixo [kajʃ̺o] 'здраво'
берберски кабилски ciwer [ʃiwər] 'саветовати се'
бретонски chadenn [ˈʃa.dɛ̃n] 'ланац'
бугарски юнашки [joˈnaʃki] 'јуначки'
чешки kaše [ˈkaʃɛ] 'каша'
холандски [3] sjabloon [ʃäˈbloːn] 'шаблон' Може бити /sʲ/ или /ɕ/.
енглески sheep [ʃiːp] 'овца'
есперанто ŝelko [ˈʃelko] 'трегери'
ферјарски sjúkrahús [ʃʉukrahʉus] 'болница'
француски [4] cher [ʃɛʁ] 'скупо'
фински ŝekki [ʃekːi] 'шах' Само у страним речима.
галицијски viaxe [ˈbjaʃe] 'пут'
грузијски [5] არი [ˈʃɑɾi] 'замерка'
немачки schön [ʃøːn] 'леп'
грчки кипарски ασ̌σ̌ήμια [ɐˈʃːimɲɐ] 'ружноћа'
хебрејски שלום [ʃaˈlom] 'мир'
хинди [ʃək] 'сумња'
мађарски segítség [ˈʃɛɡiːt͡ʃːeːɡ] 'помоћ'
илокано siák [ʃak] 'ја'
ирски sí [ʃiː] 'она'
италијански [6] fasce [ˈfaʃʃe] 'банде'
кабардински шыд [ʃɛd] 'магарац'
летонски šalle [ˈʃalːe] 'шал'
лингала shakú [ʃakú] 'сиви папагај'
литвански šarvas [ˈʃɐrˑvɐs] 'оклоп'
македонски што [ʃtɔ] 'зашто'
малајски syarikat [ʃarikat] 'предузеће'
малтешки x'jismek [ʃismek] 'како се зовеш?'
маратхи ब्द [ˈʃəbˈd̪ə] 'реч'
нинорск sjukehus [ˈʃʉːkeˈhʉːs] 'болница'
окситански оверњски maissant [meˈʃɔ̃] 'лош'
гасконски maishant [maˈʃan] 'лош'
лимузински son [ʃũ] 'његов'
персијски شاه [ʃɒːh] 'краљ'
португалски европски [7] caixa [ˈkajʃɐ] 'кутија'
бразилски choque [ˈʃɔki] 'у шоку је'
ромски влашки ромски deš [deʃ] 'десет'
румунски șefi [ʃefʲ] 'шефови'
сахаптински šíš [ʃiʃ] 'бесмислица'
гелски шкотски seinn [ʃeiɲ] 'певати'
српски шума / šuma [ˈʃûma] 'шума'
словеначки šóla [ʃola] 'школа'
сомалски shan [ʃan] 'пет'
шпански север Мексика [8]
јужна Андалузија
echador [e̞ʃaˈðo̞r] 'хвалисав Аналогно гласу /tʃ/ у осталим дијалектима.
свахили kushoto [kuʃoto] 'дрва'
шведски vars [vɑːʃ] 'чије' Алофон гласа /ʂ/, махом на северу Шведске.
тагалог siya [ʃa] 'он/она'
тода [9] [pɔʃ] 'језик'
тунички šíhkali [ˈʃihkali] 'камен'
турски güneş [ɟyˈne̞ʃ] 'сунце'
украјински шахи [ˈʃɑxɪ] 'шах'
урду شکریہ [ʃʊkˈriːaː] 'хвала'
ујгурски شەھەر [ʃæhær] 'град'
велшки стандардни siarad [ˈʃɑːrad] 'причати'
јужни дијалекти mis [miːʃ] 'месец'
западнофризијски sjippe [ˈʃɪpǝ] 'сапун'
западноломбардијски канцески fescia [feʃa] 'сметња'
јидиш וויסנשאַפֿטלעכע [vɪsn̩ʃaftləxə] 'научно'
јоруба i [ʃi] 'отвор'
запотечки тилкиапански [10] xana [ʃana] 'како'
џуаншки cib [ʃǐp] 'десет'

Извори[уреди]

  1. ^ ((en)) Thelwall (1990:37)
  2. ^ ((en)) Dum-Tragut (2009:18)
  3. ^ ((en)) Gussenhoven (1992:46)
  4. ^ ((en)) Fougeron & Smith (1993:73)
  5. ^ ((en)) Shosted & Chikovani (2006:255)
  6. ^ ((en)) Rogers & d'Arcangeli (2004:117)
  7. ^ ((en)) Cruz-Ferreira (1995:91)
  8. ^ ((en)) Cotton & Sharp (2001:15)
  9. ^ ((en)) Ladefoged (2005:168)
  10. ^ ((en)) Merrill (2008:108)