Бута-ул

Из Википедије, слободне енциклопедије
Земље којима је владао Бута-ул
 Историја Војводине

Vojvodina flag map.png

 Античко доба
 Панонија
 Доња Панонија
 Друга Панонија
 Панонска дијецеза
 Префектура Илирик
 Средњи век
 Краљевина Гепида
 Византијска Панонија
 Куверова област у Срему
 Земље Бута-ула
 Војводство Салана
 Војводство Глада
 Војводство Ахтума
 Војводство Сермона
 Тема Сирмијум
 Сремска краљевина Стефана Драгутина
 Горњи Срем Угрина Чака
 Царство Јована Ненада
 Сремско Војводство Радослава Челника 
 Савремено доба
 Темишварски вилајет
 Сремски санџак
 Сегедински санџак
 Банатски устанак
 Лугошки и карансебешки Банат
 Тамишки Банат
 Потиски крунски диштрикт
 Великокикиндски привилеговани диштрикт
 Српска Војводина
 Војводство Србија и Тамишки Банат
 Бачко-Бодрошка жупанија
 Сремска жупанија
 Торонталска жупанија
 Тамишка жупанија
 Банатска Република
 Банат, Бачка и Барања
 Српско-мађарска република Барања-Баја
 Дунавска бановина
 Банат (1941-1944)
 Војводина у Народноослободилачкој борби
 САП Војводина
 Аутономна Покрајина Војводина
Ова кутијица: погледај  разговор  уреди

Бута-ул ("син Буте", у неким изворима и Бутаул) био је аварски племић, владар Баната и Бачке у 8. веку.

Садржај

[уреди] Археологија

Бута-ул је закопао велико благо у северном Банату (поред данашњег села Наково, у општини Кикинда). Ово благо је ископано 1799. године и данас се чува у културно-историјском музеју у Бечу.

Благо садржи један натпис, који нам је омогућио да сазнамо ко је био његов власник: "Велики жупан Бута-ул, владар две гетске земље, Таргорске и Ециске, и преко Тисе".

"Велики жупан" је традиционална словенска владарска титула, док се термин "Гетска земља" употребљавао као ознака за данашњи Банат. Земља "преко Тисе" је очигледно данашња Бачка.

Људи који су 1799. године ископали благо Бута-ула мислили су да је то у ствари благо хунског вође Атиле, али је истраживање показало да је благо аварског порекла.

[уреди] Историјски контекст

Благо Бута-ула је вероватно закопано 796. године, када је Пипин, син франачког владара Карла Великог, упао са својом војском у средиште аварског каганата близу реке Тисе. Бута-ул је вероватно закопао своје благо у великој журби пре доласка франачке војске, јер је оно било закопано само пола метра дубоко у земљи.

[уреди] Литература

  • Милан Туторов, Банатска рапсодија - историка Зрењанина и Баната, Нови Сад, 2001.

[уреди] Види још

[уреди] Спољашње везе

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Бута-ул
Лични алати
Именски простори

Варијанте
Радње
навигација
техничке
штампање/извоз
алати
Други језици