Салан

Из Википедије, слободне енциклопедије
Саланова војводина (војводство) у деветом веку према сајту curug.rastko.net и још неким изворима.
Саланова војводина (војводство) у деветом веку према мађарском историчару Др. Шандору Маркију.
Историја Војводине
Coat of arms of Vojvodina.svg

Овај чланак је део серије о
историји Војводине

Ова кутијица: погледај  разговор  уреди
Категорија: Историја Војводине

Салан (у неким изворима и Залан) је био бугарски војвода, који је владао на територији данашње Војводине у деветом веку. Салан је владао подручјем између Дунава и Тисе (данашња Бачка), а резиденција му се налазила у граду Тителу.

Историја[уреди]

Салан је био потомак Великог Кеана, бугарског владара, који је освојио територију између Дунава и Тисе. Угарски хроничар Анонимус пише да је Кеан, велики војвода Бугарске, био Саланов прадеда. Према Анонимусу, Кеан је освојио земљу која лежи између Дунава и Тисе и ту је населио Словене и Бугаре.

После 896. године, Салан је ратовао против Мађара, који су се тада доселили у Панонску низију. Бугарски цар Симеон је дошао у помоћ војводи Салану, а и византијски цар је послао помоћне трупе против Мађара. Мађари су победили Бугаре и Византинце на почетку десетог века, а тиме и Саланова војводина пада под мађарску власт.

Титула[уреди]

У литератури се Салан најчешће помиње као војвода или кнез. У својој „Историји Срба у Војводини“, Алекса Ивић га назива словенским краљем, а писац „Историје Новог Сада“, Мелхиор Ердујхељи, назива га везиром.

Извори[уреди]

Главни историјски извор о војводи Салану је историјска хроника Gesta Hungarorum, коју је написао будимски свештеник Петер, у време мађарског краља Беле III, на крају 12. века. Лангобардски хроничар из 10. века, Лиудпранд, је такође записао да су Мађари поразили Бугаре и Византинце на почетку десетог века.

Литература[уреди]

  • Марко Јованов, Девет векова од помена имена Титела, Тителски летопис, Тител, 2001.
  • Др Алекса Ивић, Историја Срба у Војводини, Нови Сад, 1929.
  • Проф. др Радмило Петровић, Војводина - петнаест миленијума културне историје, Београд, 2003.
  • Јован Пејин, Великомађарски каприц, Зрењанин, 2007.
  • Мелхиор Ердујхељи, Историја Новог Сада, Ветерник, 2002.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]