Салан

Салан (у неким изворима и Залан) је био бугарски војвода, који је владао на територији данашње Војводине у деветом веку. Салан је владао подручјем између Дунава и Тисе (данашња Бачка), а резиденција му се налазила у граду Тителу.

Историја[уреди | уреди извор]

Салан је био потомак Великог Кеана, бугарског владара, који је освојио територију између Дунава и Тисе. Угарски хроничар Анонимус пише да је Кеан, велики војвода Бугарске, био Саланов прадеда. Према Анонимусу, Кеан је освојио земљу која лежи између Дунава и Тисе и ту је населио Словене и Бугаре.

После 896. године, Салан је ратовао против Мађара, који су се тада доселили у Панонску низију. Бугарски цар Симеон је дошао у помоћ војводи Салану, а и византијски цар је послао помоћне трупе против Мађара. Мађари су победили Бугаре и Византинце на почетку десетог века, а тиме и Саланова војводина пада под мађарску власт.

Титула[уреди | уреди извор]

У литератури се Салан најчешће помиње као војвода или кнез. У својој „Историји Срба у Војводини“, Алекса Ивић га назива словенским краљем, а писац „Историје Новог Сада“, Мелхиор Ердујхељи, назива га везиром.

Извори[уреди | уреди извор]

Главни историјски извор о војводи Салану је историјска хроника Gesta Hungarorum, коју је написао будимски свештеник Петер, у време мађарског краља Беле III, на крају 12. века. Лангобардски хроничар из 10. века, Лиудпранд, је такође записао да су Мађари поразили Бугаре и Византинце на почетку десетог века.

Литература[уреди | уреди извор]

Марко Јованов, Девет векова од помена имена Титела, Тителски летопис, Тител, 2001.
Ивић, Алекса (1929). Историја Срба у Војводини. Нови Сад: Матица Српска.
Радмило Петровић, Војводина - петнаест миленијума културне историје, Београд, 2003.
Јован Пејин, Великомађарски каприц, Зрењанин, 2007.
Мелхиор Ердујхељи, Историја Новог Сада, Ветерник, 2002.

Види још[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]