Кишињев
| Кишињев мол. Chişinău |
|||
|---|---|---|---|
|
|
|||
|
|||
| Основни подаци | |||
| Држава |  Молдавија |
||
| Основан | 1436. | ||
| Становништво | |||
| Становништво | 592.900 | ||
| Густина становништва | 4,938 ст/km² | ||
| Положај | |||
| Координате | |||
| Надморска висина | 85 m | ||
| Површина | 120 km² | ||
 Кишињев
Кишињев на мапи Молдавије
|
|||
| Остали подаци | |||
| Градоначелник | Дорин Киртоаке (од 2007) |
||
| Позивни број | +373 22 | ||
| Веб-страна | www.chisinau.md | ||
.png)
Кишињев (мол. Chişinău/Кишинэу, рус. Кишинёв) је главни град Републике Молдавије. Има 664.325 становника према попису. Румуни чине око пола, Руси око 25% становништва а Украјинци 13%. Град се налази на Бику, притоци Дњестра. Подељен је у 5 административних округа и простире се на 565 km².
Основан је 1436. као град-манастир. Све до 19. века Кишињев је био мало место. Молдавија 1812. пада под руску власт и Кишињев постаје центар Бесарабије. Град је био у оквиру Румуније између два светска рата након чега улази у састав СССР-а.
Садржај |
Географија [уреди]
Смештен је у централном делу Молдавије дуж реке Бик која је притока Дњестра. Она извире у шуми Кодри, где у свом горњем току прави дубоки кањон. Поред града Кишињев на реци је направљена и брана са акумулационим језером површине 10 квадратних километара. Током лета се често деси да река пресуши тако да се створи низ мањих језера. Град се простире на 120 квадратних километара а цела општина Кишињев на 635 квадратних километара и одликује је веома плодно тло. Нови делови леже на терасама дуж реке Бик, делови старог града и даље су изложени поплавама. Земљиште је углавном црна земља погодна за пољопривреду. Од минералних ресурса распрострањен је кречњак и добро очувани фосили. У оквиру Кишињева се налазе 23 језера.
Клима [уреди]
У Кишињеву влада влажна суптропска клима која се одликује топлим сувим летима и ветровитим зимама.[1]
| Клима Кишињева | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ | Јан | Феб | Мар | Апр | Мај | Јун | Јул | Авг | Сеп | Окт | Нов | Дец | Годишње |
| Апсолутни максимум, °C | 15,5 | 20,7 | 25,1 | 31,6 | 35,9 | 37,5 | 39,4 | 39,2 | 37,3 | 32,6 | 23,6 | 18,3 | 39,4 |
| Средњи максимум, °C | 0,9 | 2,6 | 8,1 | 15,4 | 22,0 | 25,2 | 27,5 | 27,2 | 21,5 | 15,1 | 7,5 | 2,3 | 14,6 |
| Средња температура, °C | −1,9 | −0,8 | 3,7 | 10,4 | 16,5 | 19,9 | 22,1 | 21,7 | 16,3 | 10,5 | 4,1 | −0,6 | 10,2 |
| Средњи минимум, °C | −4,3 | −3,6 | 0,2 | 5,9 | 11,6 | 15,2 | 17,3 | 16,9 | 12,0 | 6,8 | 1,6 | −2,8 | 6,4 |
| Апсолутни минимум, °C | −28,4 | −28,9 | −21,1 | −6,6 | −1,1 | 3,6 | 7,8 | 5,5 | −2,4 | −10,8 | −21,6 | −22,4 | −28,9 |
| Количина падавина, mm | 36 | 31 | 34 | 39 | 46 | 65 | 62 | 56 | 62 | 36 | 37 | 39 | 543 |
| Извор: Погода и Климат | |||||||||||||
Историја [уреди]
Први писани трагови о Кишињеву датирају из 1466. године када је био под владавином молдавског кнеза Стефана III. Након његове смрти град пада под контролу Османског царства. Татари га руше у 18. веку. Постепено је град претрпео страшна разарања и у Руско-турском рату од 1787. до 1817. год. Кишињев је предат Русији заједно са остатком Бесарабије. Од тада је град познат по свом руском називу Кишињев. Након Првог светског рата ушао је у састав Румуније, али је поново са остатком Бесарабије враћен Совјетском Савезу 1940. године и постао је глави град новоосноване Молдавске Совјетске Републике. Током Другог светског рата био је окупиран од стране немачких снага и тешко оштећен. Након завршетка рата град је обновљен. Овај град је био поприште великих демонстрација пре него што је Молдавија добила независност.[2]
Становништво [уреди]
Према попису 2012. године број становника унутар града је 667 600 становника, а цела општина броји 794 800.[3]
Јеврејска заједница [уреди]
Кишињев је био трговачки град па је у њему била врло јака Јеврејска заједница. Пре Другог светског рата град је имао 70 синагога а данас је оперативна само једна. 1913. године 35% популације Кишињева су чинили Јевреји да би данас тај проценат био сведен на само 3 %. Два велика антисемитска погрома су се одиграла у овом граду 1903. и 1905. изазивајући масовно исељавање Јевреја у западну Европу.
Привреда [уреди]
Индустрија [уреди]
Град је главни индустријски центар Молдавије, а нарочито је важан за лаку индустрију и производњу машина, трактора, пумпи, фрижидера и опреме за мерење. У прерађивачкој индустрији битна је производња вина, брашна, прерада дувана, фабрике обуће и одеће. Велики део укупне производње Молдавије долази из овог града.
Саобраћај [уреди]
Градски саобраћај обухвата 24 тролејбуске и 29 аутобуских линија. Такође постоји и доста мини аутобуса који углавно прате аутобуске трасе. Развијен је и железнички саобраћај који је земља повезана са Русијом, Белорусијом, Румунијом... У граду постоји и један аеродром.
Култура и образовање [уреди]
Кишињев је културни центар земље са Академијом наука и 12 државних универзитета и више приватних. Град има Музичку академију, Молдавијски државни уметнички музеј као и неколико научно истраживачких установа и лабораторија.
Влада [уреди]
Градоначелник Кишињева је члан либералне странке Дорин Цхиртоаца.
Референце [уреди]
- ^ www.weather.gov.hk, Приступљено 17. 4. 2013.
- ^ evropski-gradovi-kisinjev, Приступљено 17. 4. 2013.
- ^ www.statistica.md, Приступљено 17. 4. 2013.
Спољашње везе [уреди]
|
||||||||
