Депортације Јевреја из Словачке 1938.

С Википедије, слободне енциклопедије
Депортације Јевреја из Словачке 1938.
Владина пропаганда налаже Јеврејима „Марш из Словачке!”
Језици
словачки, хебрејски (ладино и јидиш)
Религија
јудаизам
Сродне етничке групе
Јеврејска дијаспора

Депортације Јевреја из Словачке 1938. назив је за организовану акција спроведена од 4. до 7. новембра 1938. године, када је хиљаде Јевреја депортовано из Словачке у ничију земљу на словачко-мађарској граници. Иако су претходна истраживања холокауста у Словачкој била углавном повезана са периодом постојања словачке државе, најновија истраживања, показала су да се већ у периоду словачке аутономије, непосредно након Бечке арбитраже, у Словачкој догодила прва значајнија интервенција против јеврејске заједнице у новембру 1938. године, када је аутономна влада извршила депортацију више од 7.500 Јевреја из Словачке.[1][2]

Све је почело после мађарских територијалних добитака на Првој бечкој арбитражи одржаној 2. новембра 1938. године, када су словачки Јевреји оптужени су за фаворизовање Мађарске у спору између ове две земље. Уз помоћ Адолфа Ајхмана, лидери Словачке народне партије планирали су депортацију, коју су извели локална полиција и гарда Хлинка. Судбоносна наређења односила су се како на Јеврејима који су били сиромашни тако и на оне који нису имали словачко држављанство, што је резултовало хаосом.

Многи депортовани Јевреји успели су да се врате кућама у року од неколико дана, али више од 800 њих је месецима остало у шаторским камповима у близини Милославова (Аннамајор), Вељког Кира (Ниитранагикер) и Шаморина (Соморја) на ничијој земљи дуж границе. Неке групе су остале до јануара или фебруара 1939. године. Такође је и неколико стотина Јевреја депортовано из Мађарске у ничију земљу.

Током овог егзила Јевреји су били изложени зимском времену са мало или нимало склоништа, иако су им помогле јеврејске организације у Братислави.

Депортација је представљале фијаско за руководство Словачке народне партије, а овај чин је наружио репутацију земље у иностранству и узроковао одлив капитала престрашених Јевреја који су намеравали да емигрирају из Словачке.

Ова депортација представљала је уједно неку врсту припреме за много већу депортацију Јевреја током 1942. године, када су послати у гета и логоре за истребљење у од стране Немачке окупираној Пољској.

Предуслови[уреди | уреди извор]

Синагога у Злину 1931.

После Минхенског споразума из септембра 1938. године, Словачка је једнострано прогласила своју аутономију у саставу Чехословачке, али је изгубила значајну територију од Мађарске споразумом Прва бечка награда, потписаном у новембру. Следеће године, уз немачко охрабрење, владајућа етно-националистичка Словачка народна партија прогласила је независност од Чехословачке. Државна пропаганда кривила је Јевреје за територијалне губитке. Јевреји су били на мети дискриминације и узнемиравања, укључујући конфисковање имовине и предузећа. Искључење Јевреја из економије осиромашило је заједницу, што је охрабрило владу да их регрутује на принудни рад.

Пре 1939. Словачка никада није била независна земља; њена територија је хиљаду година била део Краљевине Угарске.[3][4] На територији данашње Словачке документовано је седамнаест средњовековних јеврејских заједница[5] али значајно јеврејско присуство окончано је протеривањима после мађарског пораза у бици код Мохача 1526. године.[5] Многи Јевреји су се досељавали у седамнаестом и осамнаестом веку. Јевреји из Моравске су се населили западно од планина Татре, формирајући Јевреје из Оберланда, док су се Јевреји из Галиције населили источно од планина, формирајући посебну заједницу (Унтерландер Јевреји) под утицајем хасидизма.[5][6] Због раскола у мађарском јеврејству, заједнице су се средином деветнаестог века поделиле на православне (већину), Status Quo (мађарске јевреје) и више асимилиране неолошке фракције. Након јеврејске еманципације, завршене до 1896. године, многи Јевреји су усвојили мађарски језик и обичаје како би напредовали у друштву.[3]

Иако нису били толико интегрисани као Јевреји Чешке и Моравске, многи словачки Јевреји преселили су се у градове и придружили се свим професијама; други су остали на селу, углавном радећи као занатлије и трговци. Јевреји су предводили економске промене деветнаестог века које су довеле до веће трговине у руралним областима; до краја века око 70 процената банкара и бизнисмена у словачким земљама били су Јевреји.[7][7] [8] Иако је нешто Јевреја подржавало словачки национализам, до средине 19. века антисемитизам је постао тема у словачком националном покрету, а Јевреји су означени као „агенти мађаризације“ и „најмоћнија потпора мађарској владајућој класи“, према наводима историчара Томаса Лормана.[3][6] У западним словачким земљама избили су антијеврејски нереди у освит Револуције 1848;[9] више нереда догодило се због Тисаесларове клевете у крви (убиство хришћанске деце како би се њихова крв користила у вршењу верских ритуала) 1882–1883. године. Традиционалном верском антисемитизму придружили су се стереотипни поглед на Јевреје као експлоататоре сиромашних Словака (економски антисемитизам) и национални антисемитизам: Јевреји су били снажно повезани са мађарском државом и оптужени да саосећају са мађарским на рачун словачких амбиција.[3][10][11]

После Првог светског рата Словачка је постала део нове земље Чехословачке. Јевреји су живели у 227 заједница (1918. године), а њихова популација процењена је на 135.918 (1921. године).[12] Анти-јеврејски нереди избили су након проглашења независности (1918–1920), иако насиље није било ни приближно озбиљно као у Украјини или Пољској.[13] Словачки националисти повезали су Јевреје са чехословачком државом и оптужили их да подржавају чехословаштво. Оптужбе за клевете у крви догодиле су се у Тренчину и Шалавски Гемеру 1920. 1930-их је Велика депресија погодила јеврејске бизнисмене и такође повећала економски антисемитизам.[12] Економска неразвијеност и перцепција дискриминације у Чехословачкој навели су велики део (око једне трећине) Словака да подрже конзервативну, етно-националистичку Словачку народну странку (Hlinkova slovenská ľudová strana: ХСЛС).[14][15][16] ХСЛС је мањинске групе као што су Чеси, Мађари, Јевреји и Роми сматрала деструктивним утицајем на словачку нацију,[16] и представљала је словачку аутономију као решење словачких проблема.[17]. Странка је почела да потенцира антисемитизам крајем касних 1930-их, након таласа јеврејских избеглица из Аустрије 1938. и антијеврејских закона које су усвојили Мађарска, Пољска и Румунија.[18]

Словачка независност[уреди | уреди извор]

Административне регије Словачке државе (1939–1945)

Минхенски споразум из септембра 1938. године уступио је Немачкој Судетску област, немачку регију чешког говорног подручја. ХСЛС је искористила политички хаос који је уследио да прогласи словачку аутономију 6. октобра. Јозеф Тисо, католички свештеник и лидер ХСЛС-а, постао је премијер словачке аутономне регије.[14][19] Католичанство, религија 80 посто становника земље, било је кључно за режим, јер су многе његове вође били бискупи, свештеници или световњаци.[20] [21] [22] Под Тисовим вођством, словачка влада отворила је преговоре у Комарну са Мађарском у вези са њиховом границом. Спор су на арбитражу у Беч предале нацистичка Немачка и фашистичка Италија. Мађарска је 2. новембра награђена великим делом јужне Словачке, укључујући 40 посто словачке обрадиве земље и 270.000 људи који су се изјаснили за чехословачку националност.[23][24]

ХСЛС је учврстио своју моћ доношењем посебног акта, који омогућава забрањивање опозиционих партија, затварање независних новина, дистрибуцију антисемитске и анти-чешке пропаганде и оснивање паравојне гарде Хлинке.[14][25] Странке за немачку и мађарску мањину биле су дозвољене под хегемонијом ХСЛС, а немачка странка формирала је Freiwillige Schutzstaffel (добровољни заштитни одред милиције).[14][26] ХСЛС је затворио хиљаде својих политичких противника,[27] [28] али никада није изрекао смртну казну.[29] Неслободни избори у децембру 1938. године резултирали су са 95 посто гласова за ХСЛС.[14]

Словачка држава је 14. марта 1939. прогласила своју независност уз немачку подршку и заштиту. Немачка је анектирала и извршила инвазију на смањену чешку државу следећег дана, а Мађарска је заузела Карпатску Рутенију са немачким пристанком.[30] [31] Уговором потписаним 23. марта Словачка се одрекла великог дела своје спољне политике и војне аутономије у корист Немачке, у замену за граничне гаранције и економску помоћ.[31] [32] Није била ни потпуно независна ни немачка марионетска држава, већ је заузимала средњи статус.[а] У октобру 1939. Тисо, вођа конзервативно-клерикалног огранка ХСЛС, постао је председник; Војтех Тука, вођа радикалног фашистичког крила странке, именован је за премијера. Оба крила странке борила су се за наклоност Немачке.[31] [36] Радикално крило странке било је пронемачко, док су конзервативци фаворизовали аутономију од Немачке;[37] [36] радикали су се ослањали на гарду Хлинке и немачку подршку,[36] [38] док је Тисо био популаран међу свештенством и становништвом.[39] [40]

Позадина[уреди | уреди извор]

Након Минхенског споразума, у којем је Чехословачки Судет припојила нацистичка Немачка, Словачка народна странка (ХСЛС) - видела је у томе корист и кроз словачку аутономије или независности - једнострано је најавила аутономију Словачке у оквиру Друге чехословачке републике.[41] ХСЛС је била етнонационалистичка странка,[42] која је имала паравојно крило, гарду Хлинка. Пронацистичка немачка странка словачких Немца, такође је имала своје паравојно крило (нем.Freiwillige Schutzstaffel).

Јозеф Тисо, католички свештеник и вођа ХСЛС-а, постао је премијер словачке аутономне регије и под Тисовим вођством словачка влада отворила је преговоре у Комарну са Мађарском у вези са њиховом границом.[41] Спор кроз арбитражу у Бечу водиле су нацистичка Немачка и фашистичка Италија. Мађарска је добила земљу у јужној Словачкој 2. новембра 1938. године, укључујући 40 посто обрадиве земље у Словачкој и 270.000 становника који су се изјаснили за чехословачку националност.[41][43] Током 1. новембра, неколико Јевреја је ухапшено на про-мађарској демонстрацији у хотелу Карлтон у Братислави, агитујући да град буде припојен Мађарској. То је погоршало претходни антисемитски осећај ХСЛС-а и пружило ХСЛС изговор за акције против словачких Јевреја.[44]

Ничија земља[уреди | уреди извор]

Словачки територијални губици од Мађарске 1938. (2) и 1939 (3). Немачка је припојила локацију (4) и успоставила зону заштите (5). (1) је Чехословачка припојила после рата.

У новембру 1938. године, после Прве бечке арбитраже и губитка Јужне Словачке, руководство аутономне Словачке покренуло је депортације хиљада Јевреја у регион који је Мађарска требала преузети. Многи од њих су били приморани да уђу у појас земље дуж нове линије разграничења, између чехословачких и мађарских постојања, у ничију земљу, или ничију избегличку земљу која је настала померањем граница источно-централне Европе 1938. године.[45]

Ова ничија земља била је нестабилан и променљив простор током преноса власти на Јужну Словачку, као и касније ширење ове ничије земље унутар словачке територије - као екстериторијални простор у којима су нежељени Јевреји били у лимбу, на пример кампови на периферији Братиславе и око Црвеног моста.[45]

О ничијој земљи и логорима у њој сачувано је неколико сведочења. Једно од њих је чланак О. Неуманa објављен у Јеврејској новини:[46][47][48] У данашњој терминологији постоји нова грозна реч - реч иза које наизглед безначајна, крије људске трагедије, неизрециве недаће ... реч „ Ничија земља “... А ово обично безначајно парче добија своје сурово значење само у тренутку када се догоди трагедија насилног довођења људи на овај простор, који су изненађени чињеницом да су на овом тлу благословени као бескућници постали људи без закона и без заштите. Бити бескућник у ничијој земљи, окружен само облацима изнад себе и бајонетима, можда чак и бодљикавом жицом, сигурно је најгора судбина, најсуровија казна која може задесити човека данас, данас у време највиших техничких погодности. Или окрутна чињеница за ове људе који деценијама свакодневно радили свој уобичајени посао, занатлије, лекаре, десничари, људе који никоме у животу нису наудили, Мушкарци, жене, старци и деца најмлађег доба, изненада су извучени из станова, лоше одевени, без хране и доведени после дугог ноћног путовања уз пратњу бајонети до таквог „острва мира“.

Депортација Јевреја на ничију земљу[уреди | уреди извор]

Одмах по успостављању Словачке као државе 1938. године, влада је почела отпуштати своје запослене Јевреје.[49] Комитет за решење јеврејског питања основан је 23. јануара 1939. године да би расправљао о антијеврејском законодавству.[50] [51] [52] Медији које је спонзорисала држава означавали су Јевреје као „непријатеље државе“ и словачке нације.[51] [53] Пљачкана су јеврејска предузећа[54] а физички напади на Јевреје догађали су се спонтано, подстакнути од гарде Хлинке и Freiwillige Schutzstaffel.[55] У свом првом обраћању на радију након успостављања словачке државе 1939. године, Тисо је нагласио своју жељу да „реши јеврејско питање“;[56] антијеврејско законодавство је била једина конкретна мера коју је обећао.[57] Прогон Јевреја био је кључни елемент унутрашње политике државе.[51] [58] Дискриминаторне мере утицале су на све аспекте живота, служећи изоловању и расељавању Јевреја пре него што су депортовани.[51]

У данима након проглашења Прве бечке арбитраже, у Братислави су избили антисемитски нереди; новине су нереде правдале наводном подршком Јевреја Мађарској током преговора о подели.[59] Адолф Ајхман, нацистички званичник који је послат у Братиславу, коаутор је плана са Тисом и другим ХСЛС политичарима за депортацију осиромашених и страних Јевреја на територију уступљену Мађарској.[59] [50]

Између 4. и 7. новембра,[51] 4.000 [60] или 7600 Јевреја је депортовано, у хаотичној операцији сличној погрому у којој су учествовали стража Хлинка, Freiwillige Schutzstaffel и немачка странка.[50] Депортована су мала деца, старци и труднице.[61]

Жртве су сакупљене, укрцаване у аутобусе и одвожене поред нове границе.[62] Око 260 су били странци, попут аустријских Јевреја који су побегли у Чехословачку након аншлуса.[63] Главнину депортованих чинили су Јевреји са некада пољским држављанством, који су били без држављанства јер су пољско држављанством изгубили живећи у иностранству.[63] Међу депортованим била су и мала деца, старци и труднице.[64]

Депортовани су се суочили са малтретирањем и застрашивањем гарде Хлинке[65] и упозорењима да њихово присуство у Словачкој није пожељно и да ће се суочити са кривичном пријавом ако покушају да се врате.[66]

Међутим, већина депортованих - не само словачких Јевреја, већ и пољских држављана и људи без држављанства - игнорисала је упозорење и вратила се кући, иако је то била незаконита акција, која је прећутно толерисана.[65][63] На многим местима ревност страже Хлинке била је таква да су акцију наставили и након укидања наредбе; Јевреји из Вранова над Топжоуом протерани су 7. новембра.[65] Четири Јевреја који су покушали да се врате у Банску Бистрицу поново су депортовани, али 70% од 292 Јевреја депортованих из Михаловца вратило се до 19. новембра 1938. године.[63]

Привремени пасош издат 1940. Јеврејину који је пребегао у Италију

У почетку су многи Јевреји веровали да ће мере предузете против њих бити привремене.[67][68] Ипак, неки су покушали да емигрирају и са собом понесу своју имовину. Између децембра 1938. и фебруара 1939. године, више од 2,25 милиона круна илегално је пребачено у Чешку, Холандију и Уједињено Краљевство; неки износи су пребачени легално. Словачки владини службеници искористили су околности за куповину имовине богатих јеврејских емиграната уз значајан попуст, претечу државног преноса јеврејске имовине у оквиру аријенизације.[69]

Неколико дана касније, Тисо је отказао операцију; већини Јевреја је дозвољено да се врате кућама у децембру.[70] [71]

Међутим преко 800 Јевреја је током зиме било затворено у импровизоване кампове у Вељком Киру, Милославову и Шаморину на новој словачко-мађарској граници.[63] Словачке депортације које су се догодиле непосредно након немачке депортације хиљада пољских Јевреја,[50][63] привукле су међународне критике,[51] смањиле британске инвестиције, повећале зависност од немачког капитала,<refWard, J. M. (2015). „The 1938 First Vienna Award and the Holocaust in Slovakia”. Holocaust and Genocide Studies. 29: 76—108. ISSN 8756-6583. doi:10.1093/hgs/dcv004. </ref> и биле су проба за много опасније депортације почев од 1942. године.[72]

Интересовање Јевреја за емиграцију из Словачке[уреди | уреди извор]

Интерес за емиграцију међу Јеврејима порастао је након инвазије на Пољску, пошто су јеврејске избеглице из Пољске говориле о тамошњим зверствима.[27]

Депортација Пољских Јевреја

Иако је словачка влада подстицала Јевреје да емигрирају, одбила је да дозволи извоз девиза, осигуравајући да већина покушаја буде неуспешна. Па су тако Јевреји са власништвом нето вредности преко 500.000 чехословачких круна ухапшени у неуспелом покушају изношења капитала.[51] [59]

Ниједна земља није била жељна да прихвати јеврејске избеглице, а уске границе које је Уједињено Краљевство наметнуло (Бела књига 1939.) легалној емиграцији за Палестину спречавале су Јевреје да тамо потраже уточиште. Братислава је 1940. постала средиште оперативаца Aliyah Bet који су организовали илегалну имиграцију у Палестину, од којих је један, Арон Гринхут, помогао да 1.365 словачких, чешких, мађарских и аустријских Јевреја емигрирају.

Почетком 1941. даља емиграција била је немогућа; чак ни Јеврејима који су добили важеће америчке визе нису дозвољене транзитне визе кроз Немачку. Укупан број словачких јеврејских емиграната процењује се на 5.000 до 6.000.[73][74] Како је 45.000 живело у областима уступљеним Мађарској,[73] [74] попис 1940. је утврдио да је у словачкој држави живело 89.000 Јевреја, 3,4 посто становништва.[75][76]

Преглед броја Јевреја протераних од 4. до 5. 11. 1938. по окрузима Словачке.[77]
Бановце над Бебравоу 62 16
Банска Бистрица 40 14
Банска Штиавница 52 непознат број
Бардејов 157 "скоро сви"
Братислава (село) 19
Братислава (град) 4000 Непознат број
Брезно 37 20
Чадца 16 7
Добшина непознат број непознат број
Долњи Кубин непознат број непознат број
Гелница 78 "скоро сви"
Гиралтовце 69 непознат број
Хлоховец 101 "скоро сви"
Хнуштја   (Римавска Собота) 1 особа + 4 породице непознат број
Хумење 123 "скоро сви"
Илава 30 непознат број
Кежмарок 238 непознат број
Кремница 2 1
Крупина 32 3 +?
Кисуцке Нове Место 0 0
Левоча 83 непознат број
Ловинобања (Лученец) 1 непознат број
Липтовски Микулаш 70 33
Малацки 28 породица 0
Мартине 20 3
Медзила око 20 породица непознат број
Мицхаловце 299 „Око 250“
Плави 78 5
Плави камен 8 0
Мијава непознат број 1
Наместово 33 33
Нова Бана 3 +? 0
Нитра 209 67
Нове Место над Вахом 75 72
Пиештани 101 8 +?
Попрад 228 непознат број
Прешов 197 непознат број
Приевидза 10+? 4
Поважска Бистрица 17 +? 7
Пуцхов 18 +? непознат број
Пуканец непознат број непознат број
Ревуца 41 непознат број
Ружомберок 30 "Неки"
Сабинов 155 141
Сеница 21 1
Серед непознат број непознат број
Скалица 22 0
Снина 99 непознат број
Собранце 102 +? 102
Вес 95 непознат број
Списска   Стара Вес 27 27
Стропков 0 0
Тополчани 157 28 +?
Требишов 0 0
Тренчин 84 непознат број
Трнава 30 + 1 породица 10
Трстена 23 непознат број
Велика Битка (сада Битча) 8 непознат број
Вранов непознат број непознат број
Злате Моравце 83 8
Изабран непознат број 4
Жилина 106 непознат број

Епилог[уреди | уреди извор]

Ова мапа приказује све немачке нацистичке логоре за истребљење (или логоре смрти), већину великих концентрационих логора, радних логора, затворских логора, гета, главне руте депортације и места великих масакра.

Не ради се само о томе да су депортације биле окрутна, нехумана акција или облик колективне казне. Спровођење ових депортација   захтевало је директни фанатизам јер су у то време депортације вршене углавном у ноћи 4. на 5. новембар 1938. године, а депортовани су и мушкарци, жене (укључујући труднице) и старци и деца, укључујући и новорођенчад.

С друге стране, сама идеја о извозу дела (скоро 4%) тадашњег јеврејског становништва из Словачке у повучена подручја од стране Мађарске била је не само антидемократска, већ у суштини сумњива. Зашто би Мађарска пристала на такав поступак и на своју територију прихватила депортоване ако нису мађарски држављани?[78] Истовремено, словачка аутономна влада није рационално гледала на чињеницу да су јој у то доба била потребна превозна средства и организационо распоређивање администрације, полиције или војске за евакуацију окупираних јужних територија.

Депортација од стране Словака изазвала је и реакцију друге стране, па су на мађарској страни сумњали да слање Јевреја има супротне намере. Мађарски изасланик у Прагу написао је у извештају од 1. октобра 1938. године:

Депортовани Јевреји послати су да развију снажну пропаганду за Чехословачку.[79]

Под таквим утиском почетком децембра 1938. године, мађарске власти такође су протерале неколико стотина Јевреја са страним држављанством, иако су чехословачки Јевреји из јужне Словачке де факто третирани као мађарски држављани.

Вељки Кир у који је депортован велики број Јевреја

Словачке власти су 8. децембра издале још једну наредбу да се депортација Јевреја не врши масовно већ од случаја до случаја и у складу са чехословачким законом. Јевреје из других земаља (попут Пољске или Чешке) требало је вратити кући, док су Јевреји без држављанства били затворени у камповима дуж границе. Иако ове наредбе нису биле изричите, подразумевале су да ће већини депортованих Јевреја са чехословачким држављанством буде дозвољен повратак кући. После овога, преостала депортована лица су углавном били без држављанства.[80]

У Вељком Киру ово је спроведено почетком 12. децембра.[81] Док је 19. децембра 118 депортованих у Милославову,[44] премештено је у гостионицу Кухмајкирер на периферији Братиславе (у подручју Червены Мост [цс; ск]) и одатле у бившу фабрику муниције у Патронки, где су и остали (према Арон Грунхуту) до депортација 1942.[82]

Према документима Словачке националне архиве, многи Јевреји из Милославова могли су да емигрирају, а остали су депортовани преко ноћи у Мађарску у јануару 1939, како би се смањио њихов број.[44] Дана 21. фебруара 1939. године из Вељког Кира је пуштено 158 Јевреја, али није јасно када је логор затворен.[81]

Заједно са немачким Поленактионом[44] и мађарским протеривањем Јевреја са подручја која је анектирала 1938. године,[80][82][83] словачке депортације биле су прве те врсте у средњој Европи.[27][78]

Било је и протеривања након аншлуса, анексије Судета и Кристалнахта.[44][84]

Уплашени депортацијом, многи словачки Јевреји покушали су да емигрирају и са собом пренесу своју имовину у иностранство.[85] Преко зиме су многи избегли Јевреји из Немачке и Аустрије успели да напусте земљу.[27] Између децембра 1938. и фебруара 1939. године, више од 2,25 милиона чехословачких круна илегално је пребачено у Чешку, Холандију и Уједињено Краљевство; додатни износи пренети су легално.[85]

Депортације су смањиле британске инвестиције, повећавајући зависност Словачке од немачког капитала.[83]

Ове депортације послужиле су као генерална проба за депортације које ће уследити 1942. године,[86] у којима су две трећине словачких Јевреја депортоване у гета и логоре за истребљење у окупираној Пољској.[41]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Израелски историчар Јешајаху Јелинек сматра да је словачко државно руководство (укључујући Тиса) били „добровољни асистент Хитлера“.[33]
    Немачка историчарка Татјана Тонсмејер не слаже се да је влада Тисо била марионетска држава јер су словачке власти често избегавале спровођење мера које су Немци гурали када такве мере нису одговарале словачким приоритетима. Према немачкој историчарки Барбари Хутзелманн, „Иако земља није била независна, у пуном смислу те речи, било би превише поједностављено гледати на ову државу под заштитом Немачке (СС) једноставно као на„ марионетски режим “.[34]
    Иван Каменец наглашава немачки утицај на словачку унутрашњу и спољну политику и описује га као „немачки сателит“.[35]

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ James Mace Ward, The 1938 First Vienna Award and the Holocaust in Slovakia, Holocaust and Genocide Studies 29, no. . 1 (2015): 76—108.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  2. ^ Eduard Nižňanský and Veronika Slneková, ‘Die Deportationen der Juden in der Zeit des autonomen Landes Slowakei am 4./5. 11. 1938’, Bohemia 39, no. . 1 (1998): 33—51.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  3. ^ а б в г Hutzelmann, Barbara (2018). "Einführung: Slowakei" [Introduction: Slovakia]. In Hutzelmann, Barbara; Hausleitner, Mariana; Hazan, Souzana (eds.). Slowakei, Rumänien und Bulgarien [Slovakia, Romania, and Bulgaria]. Die Verfolgung und Ermordung der europäischen Juden durch das nationalsozialistische Deutschland 1933–1945 [The Persecution and Murder of European Jews by Nazi Germany 1933–1945] (in German). 13. Slowakei, Rumänien und Bulgarien. Munich: De Gruyter. 19. 3. 2018. стр. 18. ISBN 978-3-11-049520-1. 
  4. ^ Ward 2013, стр. 12
  5. ^ а б в Borský, Maroš (2005). Synagogue Architecture in Slovakia Towards Creating a Memorial Landscape of Lost Community (PDF) (PhD thesis). Center for Jewish Studies Heidelberg.
  6. ^ а б Lorman 2019, стр. 47–48
  7. ^ а б Hutzelmann, Barbara. Einführung: Slowakei [Introduction: Slovakia]. In Hutzelmann, Barbara; Hausleitner, Mariana; Hazan, Souzana (eds.). Slowakei, Rumänien und Bulgarien [Slovakia, Romania, and Bulgaria]. Die Verfolgung und Ermordung der europäischen Juden durch das nationalsozialistische Deutschland 1933–1945 [The Persecution and Murder of European Jews by Nazi Germany 1933–1945] (in German). 13. Slowakei, Rumänien und Bulgarien. Munich: De Gruyter. 19. 3. 2018. стр. 18—19. ISBN 978-3-11-049520-1. 
  8. ^ Lorman 2019, стр. 47–48.
  9. ^ Dojc & Krausová 2011
  10. ^ Nižňanský, Eduard (2014). "On Relations between the Slovak Majority and Jewish Minority During World War II". Yad Vashem Studies. 42 (2): 47—90. 2018.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ). ISSN 0084-3296.
  11. ^ Láníček 2013, стр. 35
  12. ^ а б Hutzelmann, Barbara (2018). "Einführung: Slowakei" [Introduction: Slovakia]. In Hutzelmann, Barbara; Hausleitner, Mariana; Hazan, Souzana (eds.). Slowakei, Rumänien und Bulgarien [Slovakia, Romania, and Bulgaria]. Die Verfolgung und Ermordung der europäischen Juden durch das nationalsozialistische Deutschland 1933–1945 [The Persecution and Murder of European Jews by Nazi Germany 1933–1945] (in German). 13. Slowakei, Rumänien und Bulgarien. Munich: De Gruyter. 19. 3. 2018. стр. 19. ISBN 978-3-11-049520-1. 
  13. ^ Láníček 2013, стр. 6, 10.
  14. ^ а б в г д Rajcan, Vanda; Vadkerty, Madeline; Hlavinka, Ján (2018). "Slovakia". In Megargee, Geoffrey P.; White, Joseph R.; Hecker, Mel (eds.). Camps and Ghettos under European Regimes Aligned with Nazi Germany. Encyclopedia of Camps and Ghettos. 3. The United States Holocaust Memorial Museum Encyclopedia of Camps and Ghettos, 1933–1945, Volume III: Camps and Ghettos under European Regimes Aligned with Nazi Germany. Bloomington: United States Holocaust Memorial Museum. 21. 4. 2018. стр. 842. ISBN 978-0-253-02373-5. 
  15. ^ Ward 2013, стр. 19
  16. ^ а б Paulovičová, Nina (2013). "The "Unmasterable Past"? The Reception of the Holocaust in Postcommunist Slovakia". In Himka, John-Paul; Michlic, Joanna Beata (eds.). Bringing the Dark Past to Light. The Reception of the Holocaust in Postcommunist Europe. Lincoln: University of Nebraska Press. р. 5. Himka, John-Paul; Michlic, Joanna Beata (јул 2013). Bringing the Dark Past to Light: The Reception of the Holocaust in Postcommunist Europe. U of Nebraska Press. стр. 549—590. ISBN 978-0-8032-2544-2. 
  17. ^ Ward 2013, стр. 79
  18. ^ Ward 2013, стр. 87
  19. ^ Láníček, Jan (2013). Czechs, Slovaks and the Jews, 1938–48: Beyond Idealisation and Condemnation. Czechs, Slovaks and the Jews, 1938-48: Beyond Idealisation and Condemnation. New York: Springer. 31. 5. 2013. стр. 16—17. ISBN 978-1-137-31747-6. 
  20. ^ Kamenec 2011a, стр. 179–180.
  21. ^ Kornberg 2015, стр. 81–82.
  22. ^ Hutzelmann 2018, стр. 23.
  23. ^ Rajcan, Vanda; Vadkerty, Madeline; Hlavinka, Ján (2018). "Slovakia". In Megargee, Geoffrey P.; White, Joseph R.; Hecker, Mel (eds.). Camps and Ghettos under European Regimes Aligned with Nazi Germany. Encyclopedia of Camps and Ghettos. 3. The United States Holocaust Memorial Museum Encyclopedia of Camps and Ghettos, 1933–1945, Volume III: Camps and Ghettos under European Regimes Aligned with Nazi Germany. Bloomington: United States Holocaust Memorial Museum. 21. 4. 2018. стр. 842—843. ISBN 978-0-253-02373-5. 
  24. ^ Ward 2013, стр. 161, 163, 166
  25. ^ Hutzelmann 2018, стр. 20.
  26. ^ Nižňanský, Eduard; Rajcan, Vanda; Hlavinka, Ján (2018a). "Nováky". In Megargee, Geoffrey P.; White, Joseph R.; Hecker, Mel (eds.). Camps and Ghettos under European Regimes Aligned with Nazi Germany. Encyclopedia of Camps and Ghettos. 3. The United States Holocaust Memorial Museum Encyclopedia of Camps and Ghettos, 1933–1945, Volume III: Camps and Ghettos under European Regimes Aligned with Nazi Germany. Translated by Kramarikova, Marianna. Bloomington: United States Holocaust Memorial Museum. 21. 4. 2018. стр. 874—877. ISBN 978-0-253-02373-5. 
  27. ^ а б в г Hutzelmann, Barbara . "Einführung: Slowakei" [Introduction: Slovakia]. In Hutzelmann, Barbara; Hausleitner, Mariana; Hazan, Souzana (eds.). Slowakei, Rumänien und Bulgarien [Slovakia, Romania, and Bulgaria]. Die Verfolgung und Ermordung der europäischen Juden durch das nationalsozialistische Deutschland 1933-1945 [The Persecution and Murder of European Jews by Nazi Germany 1933-1945] (in German). 13. Munich: Institut für Zeitgeschichte. . 2018. стр. 18—45. ISBN 978-3-11-036500-9.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  28. ^ Paulovičová 2012, стр. 91.
  29. ^ Ward 2013, стр. 9.
  30. ^ Láníček 2013, стр. 16–17.
  31. ^ а б в Rajcan, Vadkerty & Hlavinka 2018, стр. 843.
  32. ^ Ward 2013, стр. 184.
  33. ^ Lorman 2019, стр. 312.
  34. ^ Hutzelmann 2016, стр. 168.
  35. ^ Kamenec 2011a, стр. 180–182.
  36. ^ а б в Kamenec 2011a, стр. 184.
  37. ^ Ward 2013, стр. 203.
  38. ^ Ward 2013, стр. 216.
  39. ^ Kamenec 2011a, стр. 184–185.
  40. ^ Ward 2013, стр. 172, 216.
  41. ^ а б в г Rajcan, Vanda; Vadkerty, Madeline; Hlavinka, Ján (2018). "Slovakia". In Megargee, Geoffrey P.; White, Joseph R.; Hecker, Mel (eds.). Camps and Ghettos under European Regimes Aligned with Nazi Germany. Encyclopedia of Camps and Ghettos. 3. The United States Holocaust Memorial Museum Encyclopedia of Camps and Ghettos, 1933–1945, Volume III: Camps and Ghettos under European Regimes Aligned with Nazi Germany. Bloomington: United States Holocaust Memorial Museum. 21. 4. 2018. стр. 842—852. ISBN 978-0-253-02373-5. 
  42. ^ Nina Paulovičová (2018). „Holocaust Memory and Antisemitism in Slovakia: The Postwar Era to the Present”. Antisemitism Studies. 2: 4—34. S2CID 165383570. doi:10.2979/antistud.2.1.02. 
  43. ^ Ward 2013
  44. ^ а б в г д Rajcan, Vanda (2018a). "Miloslavov". In Megargee, Geoffrey P.; White, Joseph R.; Hecker, Mel (eds.). Camps and Ghettos under European Regimes Aligned with Nazi Germany. Encyclopedia of Camps and Ghettos. 3. The United States Holocaust Memorial Museum Encyclopedia of Camps and Ghettos, 1933–1945, Volume III: Camps and Ghettos under European Regimes Aligned with Nazi Germany. Bloomington: United States Holocaust Memorial Museum. 21. 4. 2018. стр. 871—873. ISBN 978-0-253-02373-5. 
  45. ^ а б „No Man's Land in 1938. Deportation beyond the Bounds of Citizenship | Forum Historiae”. www.forumhistoriae.sk (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-05. 
  46. ^ Židovské noviny, 1.12.1938, s.1. Článok  V mene ľudskosti!. Pozri aj článok V zemi nikoho od M.Jesenskej v Přítomnosti, dec.1938, s.828-9.
  47. ^ P.Heumos v svojej štúdii “Flüchtlingslager, Hilfsorganisationen, Juden im Niemaldsland. Zur Flüchtlings- und Emigrationsproblematik in der Tschechoslowakei im Herbst 1938” (In: Bohemia, 25, 1985, s.245-285)
  48. ^ ŠOKA Pezinok (so sídlom v Modre), fond Styčný dôstojník Bratislava 1938-39, kartón 1, č.j.64.
  49. ^ Ward 2013, стр. 165
  50. ^ а б в г Hutzelmann, Barbara . "Einführung: Slowakei" [Introduction: Slovakia]. In Hutzelmann, Barbara; Hausleitner, Mariana; Hazan, Souzana (eds.). Slowakei, Rumänien und Bulgarien [Slovakia, Romania, and Bulgaria]. Die Verfolgung und Ermordung der europäischen Juden durch das nationalsozialistische Deutschland 1933-1945 [The Persecution and Murder of European Jews by Nazi Germany 1933-1945] (in German). 13. Munich: Institut für Zeitgeschichte. . 2018. стр. 22. ISBN 978-3-11-036500-9.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  51. ^ а б в г д ђ е Rajcan, Vadkerty & Hlavinka 2018, стр. 844.
  52. ^ Hallon 2007, стр. 149.
  53. ^ Kamenec 2011a, стр. 188.
  54. ^ Legge 2018, стр. 226.
  55. ^ Paulovičová 2013, стр. 551–552.
  56. ^ Paulovičová 2018, стр. 11.
  57. ^ Lorman 2019, стр. 226.
  58. ^ Paulovičová 2018, стр. 8.
  59. ^ а б в Ward 2015, стр. 92. sfn грешка: више циљева (3×): CITEREFWard2015 (help)
  60. ^ Frankl 2019, стр. 97. sfn грешка: више циљева (2×): CITEREFFrankl2019 (help)
  61. ^ Kubátová 2014, стр. 506.
  62. ^ Sokolovič, Peter (2013). Hlinkova Garda 1938 – 1945 [Hlinka Guard 1938 – 1945] (PDF) (in Slovak). Hlinkova garda: 1938-1945. Bratislava: National Memory Institute. 2009. ISBN 978-80-89335-10-7. 
  63. ^ а б в г д ђ Frankl, Michal (2019). „Země nikoho 1938. Deportace za hranice občanství”. Forum Historiae. 13: 92—115. S2CID 201508858. doi:10.31577/forhist.2019.13.1.7. 
  64. ^ Kubátová, Hana (2014). "Jewish Resistance in Slovakia, 1938–1945". In Henry, Patrick (ed.). Jewish Resistance Against the Nazis. Jewish Resistance Against the Nazis. Washington, D.C.: Catholic University of America Press. 20. 4. 2014. стр. 506. ISBN 978-0-8132-2589-0. 
  65. ^ а б в Sokolovič, Peter (2013). Hlinkova Garda 1938 – 1945 [Hlinka Guard 1938 – 1945] (PDF) (in Slovak). Bratislava: National Memory Institute. рр. 116–117. Sokolovič, Peter (2009). Hlinkova garda: 1938-1945. Ústav pamäti národa. ISBN 978-80-89335-10-7. 
  66. ^ Sokolovič, Peter (2013). Hlinkova Garda 1938 – 1945 [Hlinka Guard 1938 – 1945] (PDF) (in Slovak). Bratislava: National Memory Institute. рр.115. Sokolovič, Peter (2009). Hlinkova garda: 1938-1945. Ústav pamäti národa. ISBN 978-80-89335-10-7. 
  67. ^ Hutzelmann, Barbara . "Einführung: Slowakei" [Introduction: Slovakia]. In Hutzelmann, Barbara; Hausleitner, Mariana; Hazan, Souzana (eds.). Slowakei, Rumänien und Bulgarien [Slovakia, Romania, and Bulgaria]. Die Verfolgung und Ermordung der europäischen Juden durch das nationalsozialistische Deutschland 1933-1945 [The Persecution and Murder of European Jews by Nazi Germany 1933-1945] (in German). 13. Munich: Institut für Zeitgeschichte. . 2018. стр. 26. ISBN 978-3-11-036500-9.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  68. ^ Hutzelmann, Barbara . "Einführung: Slowakei" [Introduction: Slovakia]. In Hutzelmann, Barbara; Hausleitner, Mariana; Hazan, Souzana (eds.). Slowakei, Rumänien und Bulgarien [Slovakia, Romania, and Bulgaria]. Die Verfolgung und Ermordung der europäischen Juden durch das nationalsozialistische Deutschland 1933-1945 [The Persecution and Murder of European Jews by Nazi Germany 1933-1945] (in German). 13. Munich: Institut für Zeitgeschichte. . 2018. стр. 27. ISBN 978-3-11-036500-9.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  69. ^ Hallon 2007, стр. 149–150.
  70. ^ Hutzelmann, Barbara . "Einführung: Slowakei" [Introduction: Slovakia]. In Hutzelmann, Barbara; Hausleitner, Mariana; Hazan, Souzana (eds.). Slowakei, Rumänien und Bulgarien [Slovakia, Romania, and Bulgaria]. Die Verfolgung und Ermordung der europäischen Juden durch das nationalsozialistische Deutschland 1933-1945 [The Persecution and Murder of European Jews by Nazi Germany 1933-1945] (in German). 13. Munich: Institut für Zeitgeschichte. . 2018. стр. 23. ISBN 978-3-11-036500-9.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  71. ^ Ward 2015, стр. 93. sfn грешка: више циљева (3×): CITEREFWard2015 (help)
  72. ^ Johnson 2005, стр. 316. sfn грешка: више циљева (2×): CITEREFJohnson2005 (help)
  73. ^ а б Ward, J. M. (2015). „The 1938 First Vienna Award and the Holocaust in Slovakia”. Holocaust and Genocide Studies. 29: 76—108. ISSN 8756-6583. doi:10.1093/hgs/dcv004. 
  74. ^ а б Legge 2018, стр. 227.
  75. ^ Rajcan, Vanda; Vadkerty, Madeline; Hlavinka, Ján (2018). "Slovakia". In Megargee, Geoffrey P.; White, Joseph R.; Hecker, Mel (eds.). Camps and Ghettos under European Regimes Aligned with Nazi Germany. Encyclopedia of Camps and Ghettos. 3. The United States Holocaust Memorial Museum Encyclopedia of Camps and Ghettos, 1933–1945, Volume III: Camps and Ghettos under European Regimes Aligned with Nazi Germany. Bloomington: United States Holocaust Memorial Museum. 21. 4. 2018. стр. 845. ISBN 978-0-253-02373-5. 
  76. ^ Rajcan, Vadkerty & Hlavinka 2018, стр. 845.
  77. ^ NIŽŇANSKÝ, Eduard. „PRVÉ DEPORTÁCIE ŽIDOV Z ÚZEMIA SLOVENSKA V NOVEMBRI 1938 A ÚLOHA JOZEFA FALÁTHA A ADOLFA EICHMANNA”. www.dejiny.sk. Приступљено 2021-05-05. 
  78. ^ а б Johnson, O. V. (2005). „Zidovska komunita na Slovensku medzi ceskoslovenskou parlamentnou demokraciou a slovenskym statom v stredoeuropskom kontexte, Eduard Niznansky (Presov, Slovakia: Universum, 1999), 292 pp., 200 crowns (Slovak)”. Holocaust and Genocide Studies. 19 (2): 314—317. doi:10.1093/hgs/dci033. 
  79. ^ LIPSCHER, L.: Židia v slovenskom štáte 1939-1945. Bratislava 1992, s.18
  80. ^ а б Frankl, Michal (2019). „Země nikoho 1938. Deportace za hranice občanství”. Forum Historiae. 13: 92—115. S2CID 201508858. doi:10.31577/forhist.2019.13.1.7. 
  81. ^ а б Rajcan, Vanda (2018b). "Veľký Kýr". In Megargee, Geoffrey P.; White, Joseph R.; Hecker, Mel (eds.). Camps and Ghettos under European Regimes Aligned with Nazi Germany. Encyclopedia of Camps and Ghettos. 3. The United States Holocaust Memorial Museum Encyclopedia of Camps and Ghettos, 1933–1945, Volume III: Camps and Ghettos under European Regimes Aligned with Nazi Germany. Bloomington: United States Holocaust Memorial Museum. 21. 4. 2018. стр. 885—887. ISBN 978-0-253-02373-5. 
  82. ^ а б Segal, Raz (2016). Genocide in the Carpathians: War, Social Breakdown, and Mass Violence, 1914-1945. Genocide in the Carpathians: War, Social Breakdown, and Mass Violence, 1914-1945. Stanford: Stanford University Press. 18. 5. 2016. ISBN 978-0-8047-9897-6. 
  83. ^ а б Ward, J. M. (2015). „The 1938 First Vienna Award and the Holocaust in Slovakia”. Holocaust and Genocide Studies. 29: 76—108. ISSN 8756-6583. doi:10.1093/hgs/dcv004. 
  84. ^ Osterloh, Jörg (2015). "Sudetenland". In Gruner, Wolf; Osterloh, Jörg (eds.). The Greater German Reich and the Jews: Nazi Persecution Policies in the Annexed Territories 1935–1945War and Genocide. Translated by Heise, Bernard. The Greater German Reich and the Jews: Nazi Persecution Policies in the Annexed Territories 1935-1945. New York: Berghahn Books. јануар 2015. стр. 75—76. ISBN 978-1-78238-444-1. 
  85. ^ а б Hallon, Ľudovít (2007). „Aryanization in Slovakia 1939-1945”. Acta Oeconomica Pragensia. 15 (7): 148—160. ISSN 1804-2112. doi:10.18267/j.aop.187. 
  86. ^ Johnson, O. V. (2005). „Zidovska komunita na Slovensku medzi ceskoslovenskou parlamentnou demokraciou a slovenskym statom v stredoeuropskom kontexte, Eduard Niznansky (Presov, Slovakia: Universum, 1999), 292 pp., 200 crowns (Slovak)”. Holocaust and Genocide Studies. 19 (2): 314—317. doi:10.1093/hgs/dci033. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Dojc, Yuri; Krausová, Katya (2011). Last Folio: Textures of Jewish Life in Slovakia. Indiana University Press. ISBN 978-0-253-22377-7. 
  • Láníček, Jan (2013). Czechs, Slovaks and the Jews, 1938–48: Beyond Idealisation and Condemnation. New York: Springer. стр. 35. ISBN 978-1-137-31747-6. 
  • Lorman, Thomas (2019). The Making of the Slovak People's Party: Religion, Nationalism and the Culture War in Early 20th-Century Europe. London: Bloomsbury Publishing. ISBN 978-1-350-10938-4. 
  • Ward, James Mace (2013). Priest, Politician, Collaborator: Jozef Tiso and the Making of Fascist Slovakia. Ithaca: Cornell University Press. стр. 12. ISBN 978-0-8014-6812-4. 
  • Nižňanský, Eduard (1998). "Deportácie Židov v novembri 1938 zo Slovenska v hláseniach styčných dôstojníkov". Studia Historica Nitriensia (in Slovak). 7: 259–285. ISBN 80-8050-227-7.
  • Nižňanský, Eduard (1999). "Prvé deportácie židov z územia Slovenska v novembri 1938 a úloha Jozefa Falátha a Adolfa Eichmanna" [The First Deportation of Jews from Slovakia in November 1938 and the Role of Jozef Faláth and Adolf Eichmann]. Židovská komunita na Slovensku medzi československou parlamentnou demokraciou a slovenským štátom v stredoeurópskom kontexte [The Jewish Community in Slovakia between Czechoslovak Parliamentary Democracy and the Slovak State in the Central European Context] (in Slovak). Prešov: Universum. ISBN 978-80-967753-3-0.
  • NIŽÒANSKÝ, E. (1999). Židovská komunita na Slovensku medzi èeskoslovenskou parlamentnou demokraciou a slovenským štátom v stredoeurópskom kontexte. Pre- šov : Universum, 1999.
  • NIŽÒANSKÝ, E. (2001). Holokaust na Slovensku. Obdobie autonómie (6. 10. 1938–14. 3. 1939) – Dokumenty. Bratislava : 2001.
  • NIŽÒANSKÝ, E.; KAMENEC, I. (2003). Holokaust na Slovensku, 2., Prezident, vláda, Snem SR, Štátna rada o idovskej otázke (1939–1945). Zvolen – Bratislava : Nadácia Milana Šimeèku; idovská náboenská obec, 2003.
  • NIŽÒANSKÝ, E. (2003). Holokaust na Slovensku, 4., Dokumenty nemeckej proveniencie (1939–1945). Zvolen – Bratislava : Klemo, Nadácia Milana Šimeèku, Židovská náboenská obec, 2003.
  • NIŽÒANSKÝ, E.; BAKA, I.; KAMENEC, I. (2004). Holokaust na Slovensku, 5., idovské pracovné tábory a strediská na Slovensku 1938–1944. Zvolen – Bratislava :Klemo, Nadácia Milana Šimeèku, Židovská náboenská obec, 2004.
  • KAMENEC, I.(1991). Po stopách tragédie. Bratislava : Archa, 1991.
  • JANÈÍK, D.; KUBÙ, E. (2005). „Arizace“ a arizátoøi. Drobný a støední idovský majetek v úvìrech Kreditanstalt der Deutschen (1939–1945). Praha : Karolinum, 2005.
  • JAMES, H. (2001). Die Deutsche Bank und Arisierung. München : Beck, 2001.
  • ZIEGLER, D. (2006). Die Dresdner Bank und die deutschen Juden. München, Oldenburg : 2006.
  • WIXFORTH, H. (ed.) (2006). Die Expansion der Dresdner Bank im Europa. München, Oldenburg : 2006.
  • LIPTÁK, ¼. (1960). Ovládnutie slovenského priemyslu nemeckým kapitálom. Bratislava : Vydavate¾stvo Slovenskej akadémie vied, 1960.
  • CAMBEL, S. (1996). Slovenská dedina 1938–1944 Bratislava:Slovak Academic Press, 1996.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Депортације_Јевреја_из_Словачке_1938.&oldid=27689538”