Илије Настасе (рум. Ilie Năstase, 19. јул 1946) је бивши румунски тенисер. Вишеструки је победник гренд слем турнира у појединачној и у игри парова. Настасе је између 23. августа 1973. и 2. јуна 1974. био први на АТП листи. Један је од пет тенисера у историји који је успео да освоји више 100 АТП титула (57 у појединачној конкуренцији и 45 у игри парова).[1] Освојио је седам гренд слем титула, две у појединачној конкуренцији, 3 у игри парова и 2 у игри мешовитих парова. Такође је четири пута победио на Тенис мастерс купу. Магазин Тенис га је 2005. године поставио на 28. место најбољих тенисера у периоду 1965-2005.
Каријера [уреди]
На почетку каријере 1966. Илије Настасе је путовао по свету и такмичио се са својим добрим пријатељем Јоном Циријаком. Њих двојица су се такмичили за Румунију у Дејвис купу, са којом су три пута били финалисти (1969, 1971, 1972). Своју прву титулу у појединачној конкуренцији Настасе је освојио у Кану 16. априла 1967. Настасе је 1970. године постао један од најбољих играча на свету а велики број тениских стручњака га је рангирао на шесто место иза Род Лејвера, Кена Роузвола, Џона Њукома, Тонија Роуча и Артура Еша. Настасеов високи пласман је био резултат његових победа у Риму и у Селисберију. Те године је са Циријаком је победио у игри парова на Ролан Гаросу. Наредне године, Настасе је изгубио у финалу Ролан Гароса од Јана Кодеша. На крају сезоне освојио је свој први Тенис мастерс куп.
Године 1972. је постао другопласирани тенисер на свету, првенствено захваљујући победи на Ју-Ес опену. Овај турнир је био једини у сезони на ком су учествовали сви најбољи тенисери на свету. Два месеца раније на Вимблдону је поражен од Стена Смита у чувеном финалу[2] у пет сетова. Иако је Смит победио Настасе је побрао симпатије публике.[2] Исте године поражен је од Смита у финалу Дејвис купа које је одржано у Букурешту али му се зато реванширао на Тенис мастерс купу где је освојио своју другу узастопну титулу. Током сезоне 1973. био је у изванредној форми[2] јер је победио на 17 турнира, укључујући Ролан Гарос, такође је освојио и титулу у игри парова на Вимблдону а био је поново најбољи на Тенис мастерс купу, ту сезону је завршио на првом месту АТП листе. Те године је победио на седам од осам мечева у Дејвис купу а Ролан Гарос је освојио без изгубљеног сета. Такође је победио и у Риму, Квинсу, резултат који нико није поновио у опен ери. У наредне две сезоне највећи успеси Илије Настасеа су финала Тенис мастерс купа, 1974. је поражен у финалу од Гиљерма Виласа док је 1975. победио у финалу Бјерна Борга.
У првој половини 1976. Настасе је освојио четири турнира, није се такмичио на Аустралијан опену, на Ролан Гаросу није играо због учествовања у такмичењу World TeamTennis. У другом делу сезоне поражен је од Борга у финалу Вимблдона и у полуфиналу Ју-Ес опена. Сезону је завршио на трећем месту АТП листе, иза Џимија Конорса и Бјерна Борга. У сезони 1977. играо је четвртфинале Вимблдона и Ролан Гароса, сезону је завршио као девети на АТП листи. Током наредних година није остварио значајније резултате. Повукао се у октобру 1985. као 39-огодишњак.
Стил игре [уреди]
Илије Настасе се сматра за једног од најталентованијих тенисера у историји, био је запажен како по свом тениском умећу тако и по забављању публике својим лудоријама и имитацијама. Чак је и током пресудних тренутака меча био у стању да направи неку лудорију, којом би забавио гледаоце.[2] Због тога је добио надимак „букурештански лакрдијаш“. Настасе је без проблема играо и са основне линије као и сервис-волеј игру.[3] Био је један од најбржих тенисера у то време а запамћен је и по одличним лоб ударцима и ретернима.
Гренд слем финала [уреди]
Појединачно: 5 (2–3) [уреди]
| Исход |
Година |
Турнир |
Подлога |
Противник у финалу |
Резултат |
| Финалиста |
1971. |
Ролан Гарос |
шљака |
Јан Кодеш |
8–6, 6–2, 2–6, 7–5 |
| Финалиста |
1972. |
Вимблдон |
трава |
Стен Смит |
4–6, 6–3, 6–3, 4–6, 7–5 |
| Победник |
1972. |
Ју-Ес опен |
Трава |
Артур Еш |
3–6, 6–3, 6–7(1:5), 6–4, 6–3 |
| Победник |
1973. |
Ролан Гарос |
шљака |
Никола Пилић |
6–3, 6–3, 6–0 |
| Финалиста |
1976. |
Вимблдон (2) |
Трава |
Бјерн Борг |
6–4, 6–2, 9–7 |
Парови: 5 (3–2) [уреди]
| Исход |
Година |
Турнир |
Подлога |
Партнер |
Противници у финалу |
Резултат |
| Финалиста |
1966. |
Ролан Гарос |
шљака |
Јон Циријак |
Кларк Гребнер
Денис Ралстон |
6–3, 6–3, 6–0 |
| Победник |
1970. |
Ролан Гарос |
шљака |
Јон Циријак |
Артур Еш
Чарли Пасарел |
6–2, 6–4, 6–3 |
| Финалиста |
1973. |
Ролан Гарос |
шљака |
Џими Конорс |
Џон Њуком
Том Окер |
6–1, 3–6, 6–3, 5–7, 6–4 |
| Победник |
1973. |
Вимблдон |
Трава |
Џими Конорс |
Џон Купер
Нил Фрејзер |
3–6, 6–3, 6–4, 8–9(3), 6–1 |
| Победник |
1975. |
Ју-Ес опен |
Трава |
Џими Конорс |
Том Окер
Марти Рисен |
6–4, 7–6 |
Мешовити парови: 3 (2–1) [уреди]
Тенис мастерс куп[4] [уреди]
Појединачно: 5 (4–1) [уреди]
| Исход |
Година |
Турнир |
Подлога |
Противник у финалу |
Резултат |
| Победник |
1971. |
Париз |
бетон (дворана) |
Стен Смит |
5–7, 7–6(4), 6–3 |
| Победник |
1972. |
Барселона |
бетон (дворана) |
Стен Смит |
6–3, 6–2, 3–6, 2–6, 6–3 |
| Победник |
1973. |
Бостон |
тепих |
Том Окер |
6–3, 7–5, 4–6, 6–3 |
| Финалиста |
1974. |
Мелбурн |
Трава |
Гиљермо Вилас |
7–6(6), 6–2, 3–6, 3–6, 6–4 |
| Победник |
1975. |
Стокхолм |
тепих |
Бјерн Борг |
6–2, 6–2, 6–1 |
Спољашње везе [уреди]