Борис Бекер

Из Википедије, слободне енциклопедије
Борис Бекер

Борис Бекер
Борис Бекер


Професионална каријера:
1984 — 1999.
Надимак/ци: Бум-бум Бекер
Држава: Застава Западне Немачке Западна Немачка
Застава Немачке Немачка
Пребивалиште: Швиц, Швајцарска
Датум рођења: 22. новембар 1967. (1967-11-22) (47 год.)
Место рођења: Лајмен, Западна Немачка
Висина: 1,90 m
Маса: 85 kg
Игра: Десном руком
Зарада: 25.080.956 $
АТП профил
Појединачно
Победе–порази: 713–214 (76,91%)
Освојени турнири: 49
Изгубљена финала: 28
Најбољи пласман: 1. (28. јануар 1991)
Успех на гренд слем турнирима
Аустралија Отворено првенство Аустралије П (1991, 1996)
Француска Ролан Гарос ПФ (1987, 1989, 1991)
Уједињено Краљевство Вимблдон П (1985, 1986, 1989)
Сједињене Америчке Државе Отворено првенство САД П (1989)
Парови
Победе–порази: 254–136
Освојени турнири: 15
Изгубљена финала: 12
Најбољи пласман: 6. (22. септембар 1986)
Успех на гренд слем турнирима
Аустралија Отворено првенство Аустралије ЧФ (1985)
Француска Ролан Гарос 1К (1984)
Уједињено Краљевство Вимблдон 2К (1985)
Сједињене Америчке Државе Отворено првенство САД 2К (1985)
Олимпијске игре
Olympic rings with white rims.svg Олимпијске игре Gold medal.svg Злато (1992)
Тимска такмичења
Davis Cup.jpg Дејвис куп П (1988, 1989)
Hopman Cup.jpg Хопман куп П (1995)
Светско екипно првенство у тенису лого 2012.jpeg Светско екипно првенство П (1989, 1998)
Портал Portal icon.svg Тенис
Освојене медаље
Тенис
Олимпијске игре
Злато 1992. Барселона Парови

Борис Франц Бекер (нем. Boris Franz Becker, 22. новембар 1967) бивши је немачки тенисер. Победио је на шест Гренд слем турнира у појединачној конкуренцији и освојио је златну медаљу на Олимпијским играма у Барселони. Најмлађи је победник турнира у Вимблдону, титулу је освојио када је имао 17 година и 227 дана. Играо је на осам АТП финала а победио је на три. Магазин Тенис (енгл. Tennis) га је сврстао на 18. место међу 40 најбољих тенисера у периоду од 1965. до 2005.[1] Од децембра 2013. Бекер је први тренер српског тенисера Новака Ђоковића.[2]

Биографија[уреди]

Детињство[уреди]

Борис Бекер је рођен у Лајмену у ондашњој Западној Немачкој, као син јединац Карла и Елвире Бекер, одгајан је као католик.[3][4]

Тениска каријера[уреди]

1980-е[уреди]

Борис Бекер је постао професионални тенисер 1984. Први турнир је освојио у Минхену у конкуренцији парова, тренер му је био Гинтер Бош док му је Јон Циријак био менаџер. Први АТП турнир је освојио у јуну 1985. у Квинс клубу, да би две недеље касније, 7. јула, победио у појединачној конкуренцији на турниру у Вимблдону. Тиме је постао први Немац и први тенисер који није био носилац победник овог турнира, у финалу је победио Кевина Курена у четири сета. У то време је са 17 година и 227 био најмлађи освајач неког Гренд слем турнира. Тај рекорд је 1989. надмашио Мајкл Ченг освојивши Ролан Гарос.

Наредне године, Бекер је одбранио титулу у Вимблдону, победивши ондашњег првог играча света Ивана Лендл у три сета. Године 1987. је као други играч света изгубио у другом колу Вимблдона од Питера Дуана. Исте године у Дејвис купу, Борис Бекер и Џон Макенро су одиграли један од најдужих мечева у историји тениса. Бекер је победио резултатом 4-6, 15-13, 8-10, 6-2, 6-2 (у то време није било тај-брека у Дејвис купу). Меч је трајао 6 сати и 22 минута.

У финалу Вимблдона 1988. је изгубио у четири сета од Стефана Едберга у мечу који означио почетак великог ривалства на Вимблдону. Исте године Бекер је помогао Немачкој да по први пут освоји Дејвис куп. На крају сезоне победио је на АТП финалу у Њујорку победивши, петоструког победника овог турнира, Ивана Лендла у финалу.

Током 1989. Борис Бекер је освојио две Гренд слем титуле, Вимблдон и Ју-Ес опен, док је на Ролан Гаросу изгубио у полуфиналу. Са Немачком је поново освојио Дејвис куп а према избору АТП изабран је за најбољег тенисера на свету иако није био први на АТП ранг листи.

1990-е[уреди]

Године 1990. се по трећи пут узастопно састао са Стефаном Едбергом у финалу Вимблдона али је овог пута изгубио у пет сетова. На Ју-Ес опену га је у полуфиналу победио Андре Агаси. Наредне године се по први пут пласирао у финале Аустралијан опена и победио Ивана Лендла. Након овог тријумфа по први пут је постао број један на АТП листи. Исте године је изгубио у полуфиналу Ролан Гароса од Андреа Агасија. Током ове године био је дванаест недеље на првом месту АТП листе али није успео да сезону заврши на овој позицији. Током 1992. победио је на седам турнира укључујући и победу на АТП финалу. На Олимпијским играма у Барселони освојио је у пару са Михаелом Штихом златну медаљу.

Током 1993. и 1994. није имао успеха на Гренд слем турнирима да би 1995. по седми пут играо у финалу Вимблдона. Ту је поражен од Пита Сампраса резултатом 3-1 у сетовима. Исте године је по трећи пут победио на АТП финалу у Франкфурту. Свој последњи Гренд слем турнир је освојио 1996. када је победио Мајкла Ченга у финалу Аустралијан опена. Исте године је по четврти пут победио на турниру у Квинсу.

На АТП финалу те године Бекер је изгубио у финалу од Пита Сампраса. После пораза у четвртфиналу Вимблдона од Пита Сампраса 1997. Бекер се зарекао да више неће играти на овом турниру, међутим играо је и 1999. када је поражен у четвртом колу од Патрика Рафтера. Бекер је најбоље резултате постизао на брзим подлогама, посебно на трави и на тепиху, на ком је освојио 26 титула. Неколико пута се пласирао у финала турнира на шљаци али никада није успео да победи. Његови најбољи резултати на Ролан Гаросу су полуфинала 1987, 1989. и 1991.

Стил игре[уреди]

Бекерова игра је била заснована на брзом и добро пласираном сервису, због чега је добио надимак „Бум Бум“,[5] и одличним волејима на мрежи. Атлетске способности у комбинацији са сервис – волеј игром су биле заштитни знак Бориса Бекера током каријере. Његова игра се такође одликовала и снажним форхендом и ретерном.

Приватан живот[уреди]

Борис Бекер има два сина, Ноу Габријела и Елијаса Балтазара, са глумицом и дизајнерком Барбаром Фелтус. Такође има и дете са Анђелом Јермаковом.

Успеси[уреди]

Победе на турнирима (64)[уреди]

Појединачно (49)[уреди]
Легенда
Гренд слем (6)
Тенис мастерс куп (3)
АТП мастерс серија (5)
АТП турнир (35)
Титуле по подлогама
чврста (16)
трава (7)
шљака (0)
тепих (26)
Бр. Датум Турнир Подлога Противник у финалу Резултат
1. 16. јуни 1985. Лондон трава Јужноафричка Република Јохан Крик 6:2, 6:3
2. 7. јули 1985. Вимблдон трава Flag placeholder.svg Кевин Курен 6:3, 6:7, 7:6, 6:4
3. 25. август 1985. Синсинати тврда Шведска Матс Виландер 6:4, 6:2
4. 30. март 1986. Чикаго тепих Чешка Иван Лендл 7:6, 6:3
5. 6. јули 1986. Вимблдон трава Чешка Иван Лендл 6:4, 6:3, 7:5
6. 17. август 1986. Торонто тврда Шведска Стефан Едберг 6:4, 3:6, 6:3
7. 19. октобар 1986. Сиднеј тврда Чешка Иван Лендл 3:6, 7:6, 6:2, 6:0
8. 26. октобар 1986. Токио тепих Шведска Стефан Едберг 7:6, 6:1
9. 2. новембар 1986. Париз тепих Шпанија Серђо Касал 6:4, 6:3, 7:6
10. 22. фебруар 1987. Индијан Велс тврда Шведска Стефан Едберг 6:4, 6:4, 7:5
11. 5. април 1987. Милано тепих Чешка Мирослав Мечир 6:4, 6:3
12. 15. Jun 1987. Лондон трава Сједињене Америчке Државе Џими Конорс 6:7, 6:3, 6:4
13. 6. март 1988. Индијан Велс тврда Шпанија Емилијо Санчез Викарио 7:5, 6:4, 2:6, 6:4
14. 2. април 1988. Далас тепих Шведска Стефан Едберг 6:4, 1:6, 7:5, 6:2
15. 12. јун 1988. Лондон трава Шведска Стефан Едберг 6:1, 3:6, 6:3
16. 7. август 1988. Индијанаполис тврда Сједињене Америчке Државе Џон Макенро 6:4, 6:2
17. 23. октобар 1988. Отворено првенство Токија тепих Аустралија Џон Фицџералд 7:6, 6:4
18. 6. новембар 1988. Стокхолм тврда Шведска Петер Лундгрен 6:4, 6:1, 6:1
19. 5. децембар 1988. Тенис мастерс куп тепих Чешка Иван Лендл 5:7, 7:6, 3:6, 6:2, 7:6
20. 19. фебруар 1989. Милано тепих Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република Александар Волков 6:1, 6:2
21. 26. фебруар 1989. Филаделфија тепих Сједињене Америчке Државе Тим Мејот 7:6, 6:1, 6:3
22. 9. јул 1989. Вимблдон трава Шведска Стефан Едберг 6:0, 7:6, 6:4
23. 10. септембар 1989. Отворено првенство САД тврда Чешка Иван Лендл 7:6, 1:6, 6:3, 7:6
24. 5. новембар 1989. Париз индор тепих Шведска Стефан Едберг 6:4, 6:3, 6:3
25. 18. фебруар 1990. Брисел тепих Немачка Карл Уве Штеб 7:5, 6:2, 6:2
26. 25. фебруар 1990. Штутгарт индор тепих Чешка Иван Лендл 6:2, 6:2
27. 19. август 1990. Индијанаполис тврда Шведска Петер Лундгрен 6:3, 6:4
28. 7. октобар 1990. Сиднеј индор тврда Шведска Стефан Едберг 7:6, 6:4, 6:4
29. 28. октобар 1990. Стокхолм тепих Шведска Стефан Едберг 6:4, 6:0, 6:3
30. 27. јануар 1991. Отворено првенство Аустралије тврда Чешка Иван Лендл 1:6, 6:4, 6:4, 6:4
31. 27. октобар 1991. Стокхлолм тепих Шведска Стефан Едберг 3:6, 6:4, 1:6, 6:2, 6:2
32. 16. фебруар 1992. Брисел тепих Сједињене Америчке Државе Џим Куријер 6:7, 2:6, 7:6, 7:6, 7:5
33. 1. март 1992. Ротердам тепих Русија Александар Волков 7:6, 4:6, 6:2
34. 4. октобар 1992. Базел тврда Чешка Петр Корда 3:6, 6:3, 6:2, 6:4
35. 8. новембар 1992. Париз индор тепих Француска Ги Форже 7:6, 6:3, 3:6, 6:3
36. 22. новембар 1992. Тенис мастерс куп тепих Сједињене Америчке Државе Џим Куријер 6:4, 6:3, 7:5
37. 10. јануар 1993. Доха тврда Хрватска Горан Иванишевић 7:6, 4:6, 7:5
38. 14. фебруар 1993. Милано тепих Шпанија Сержи Бругера 6:3, 6:3
39. 13. фебруар 1994. Милано тепих Чешка Петр Корда 6:2, 3:6, 6:3
40. 7. август 1994. Лос Анђелес тврда Аустралија Марк Вудфорд 6:2, 6:2
41. 21. август 1994. Њу Хејвен тврда Швајцарска Марк Росе 6:3, 7:5
42. 30. октобар 1994. Стокхолм тепих Хрватска Горан Иванишевић 4:6, 6:4, 6:3, 7:6
43. 12. фебруар 1995. Марсељ тепих Чешка Данијел Вачек 6:7, 6:4, 7:5
44. 19. новембар 1995. Тенис мастерс куп тепих Сједињене Америчке Државе Мајкл Ченг 7:6, 6:0, 7:6
45. 28. јануар 1996. Отворено првенство Аустралије тврда Сједињене Америчке Државе Мајкл Ченг 6:2, 6:4, 2:6, 6:2
46. 16. јун 1996. Лондон трава Шведска Стефан Едберг 6:4, 7:6
47. 13. октобар 1996. Беч тепих Холандија Јан Симеринк 6:4, 6:7, 6:2, 6:3
48. 27. октобар 1996. Штутгарт тепих Сједињене Америчке Државе Пит Сампрас 3:6, 6:3, 3:6, 6:3, 6:4
49. 8. децембар 1996. Гренд Слем куп тепих Хрватска Горан Иванишевић 6:3, 6:4, 6:4
Дубл (15)[уреди]
Легенда
Гренд Слем (0)
олимпијске игре (1)
АТП мастерс серија (2)
АТП турнир (12)
Титуле по подлогама
чврста (5)
трава (0)
шљака (3)
тепих (7)
Бр. Датум Турнир Подлога Партнер Противник Резултат
1. 20. мај 1984. Минхен шљака Пољска Војћех Фибак Румунија Флорин Сегарчану
Сједињене Америчке Државе Ерик Фром
6:4, 4:6, 6:1
2. 23. март 1986. Брисел тепих Југославија Слободан Живојиновић Аустралија Џон Фицџералд
Flag placeholder.svg Томаш Шмид
7:6, 7:5
3. 19. октобар 1986. Сиднеј индор тврда Аустралија Џон Фицџералд Аустралија Питер Макнамара
Аустралија Пол Макнами
6:4, 7:6
4. 29. март 1987. Брисел тепих Југославија Слободан Живојиновић Сједињене Америчке Државе Чип Хупер
Сједињене Америчке Државе Мајк Лич
7:6, 7:6
5. 5. април 1987. Милано тепих Југославија Слободан Живојиновић Шпанија Серђо Касал
Шпанија Емилио Санчез Викарио
3:6, 6:3, 6:4
6. 15. новембар 1987. Франкфурт на Мајни тепих Немачка Патрик Кинен Сједињене Америчке Државе Скот Дејвис
Сједињене Америчке Државе Дејвид Пејт
6:4, 6:2
7. 21. фебруар 1988. Милано тепих Француска Ерик Јелен Чешка Мирослав Мечир
Flag placeholder.svg Томаш Шмид
6:3, 6:3
8. 6. март 1988. Мастерс Индијан Велс тврда Француска Ги Форже Мексико Хорге Лозано
Сједињене Америчке Државе Тод Витскен
6:4, 6:4
9. 19. март 1989. Индијан Велс тврда Швајцарска Јакоб Хласек Јужноафричка Република Кевин Карен
Сједињене Америчке Државе Дејвид Пејт
7:6, 7:5
10. 11. март 1990. Мастерс Индијан Велс тврда Француска Ги Форже Сједињене Америчке Државе Џим Граб
Сједињене Америчке Државе Патрик Макенро
4:6, 6:4, 6:3
11. 16. фебруар 1992. Брисел тепих Сједињене Америчке Државе Џон Макенро Француска Ги Форже
Швајцарска Јакоб Хласек
6:3, 6:2
12. 26. април 1992. Монте Карло шљака Немачка Михаел Штих Чешка Петр Корда
Чешка Карел Новачек
6:4, 6:4
13. 8. август 1992. Олимпијске игре 1992 шљака Немачка Михаел Штих Јужноафричка Република Вејн Фереира
Јужноафричка Република Пиет Норвал
7:6, 4:6, 7:6, 6:3
14. 10. јануар 1993. Доха тврда Немачка Патрик Кинен Сједињене Америчке Државе Шелби Кенон
Сједињене Америчке Државе Скот Мелвил
6:2, 6:4
15. 19. фебруар 1995 Милано тепих Француска Ги Форже Чешка Петр Корда
Чешка Карел Новачек
6:2, 6:4

Извори[уреди]

  1. ^ „40 Greatest Players of the Tennis Era (17–20)“. TENNIS Magazine. 17. 5. 2006. Приступљено 23. 9. 2011.. 
  2. ^ Blic:Legendarni Boris Beker novi glavni trener Novaka Đokovića!, Приступљено 22. 12. 2013.
  3. ^ Mills, Eleanor (5. 12. 1999.). „Becker Not quite ready to retire Boris Becker talks to ELEANOR MILLS“. New Straits Times Приступљено 23. 9. 2011.. 
  4. ^ Green, Nick (6 November 2005). „Boris Becker: 'When I heard they wanted to send me to prison, I thought only of my children. I went home and prayed to God'“. The Observer (UK) Приступљено 23. 9. 2011.. 
  5. ^ Ian Thomsen (2. 7. 1997.). „Boom Boom Leads German Triple Threat“. International Herald Tribune. Archived from the original on 5. 12. 2012. Приступљено 23. 9. 2011.. 

Литература[уреди]

  • Boris Becker: Augenblick, verweile doch … Bertelsmann, München 2003, ISBN 3-570-00780-4 (Autobiographie)
  • Boris Becker: Was Kinder stark macht Zabert Sandmann, München 2007, ISBN 3-89883-194-9 (Ratgeber)

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :