Марин Чилић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Марин Чилић

Марин Чилић
Марин Чилић


Професионална каријера:
од 2005.
Држава: Застава Хрватске Хрватска
Пребивалиште: Монте Карло, Монако
Датум рођења: 28. септембар 1988. (1988-09-28) (25 год.)
Место рођења: Међугорје, СФР Југославија
Висина: 1,98 m
Маса: 87 kg
Игра: Десном руком; дворучни бекхенд
Зарада: 4.856.821 $
Тренер Боб Брет
АТП профил
Појединачно
Победе–порази: 252-145
Освојени турнири: 7
Изгубљена финала: 7
Најбољи пласман: 9. (22. фебруар 2010)
Тренутни пласман: 18.
Успех на гренд слем турнирима
Аустралија Отворено првенство Аустралије ПФ (2010)
Француска Ролан Гарос 4. коло (2009)
Уједињено Краљевство Вимблдон 4. коло (2008)
Сједињене Америчке Државе Отворено првенство САД ЧФ (2009)
Олимпијске игре
Olympic rings with white rims.svg Олимпијске игре 2К (2008)
Парови
Победе–порази: 53-54
Освојени турнири: 0
Изгубљена финала: 1
Најбољи пласман: 60. (7. новембар 2011)
Тренутни пласман: 99.

Подаци од дана, 15. јуна 2012.

Портал Portal icon.svg Тенис

Марин Чилић (рођен 28. септембра 1988) је професионални хрватски тенисер, који тренутно заузима 18. место на АТП листи најбољих тенисера света.[1]

Приватни живот[уреди]

Марин Чилић рођен је 28. септембра 1988. у Међугорју, Босна и Херцеговина (тада СФР Југославија) као трећи од четири сина Зденка и Ковиљке Чилић.[2] Има два старија брата, Горана и Винка, и млађег Милета.[2] Тенис је почео да игра са седам година.[2][3]

Чилић је велики љубитељ фудбала и ватрени је навијач хрватског националног тима и ФК Милана, а омиљени играчи су му Кака и Робињо.[3] Када је био дете, идоли у тенису били су му Горан Иванишевић и Иван Љубичић.[3]

Стил игре[уреди]

Чилић воли да игра на свим подлогама, али истиче да се боље осећа на брзим подлогама, као што су тврда и травната, због његовог стила игре.[3] Свој бекхенд сматра својим најјачим оружјем,[3] а узори су му Горан Иванишевић и Иван Љубичић.[3] Тренира га Аустралијанац Боб Брет, и често вежба у Бретовој тениској академији у Сан Рему.[3]

Каријера[уреди]

2004—2007.[уреди]

Чилић је 2004. године почео да игра на турнирима за јуниоре, организованим од стране Међународне тениске федерације. Играо је и на једном фјучерс турниру у Хрватској, и завршио годину као 1463. играч на АТП листи најбољих тенисера света. 2005. године освојио је Отворено првенство Француске у јуниорској конкуренцији, успут победивши Ендија Марија у полуфиналу, а достигао је и четвртфинала остала три гренд слем турнира.[3] Тако је постао први хрватски тенисер који је освојио неки јуниорски гренд слем турнир у 21. веку. 2005. годину завршио је као други јуниор света, а исте године по први пут је играо на једном АТП турниру, у Умагу.

Први јуниор света постао је први јуниор света. Такође је освојио неколико фјучерса и чаленџера, а играо је и неколико АТП турнира, на којима му је најбољи резултат било полуфинале у Гаштаду. 2006. је по први пут заиграо и у Дејвис купу, заменивши у репрезентацији Хрватске Ивана Љубичића. Годину је завршио међу двеста најбољих тенисера света на АТП листи. 2007. достигао је своје прво АТП полуфинале у каријери, на турниру у Квинс Клабу, Лондон, у којем га је резултатом 6–4, 7–5 победио некадашњи први тенисер света Енди Родик. На путу до полуфинала савладао је љубимца домаће публике, Тима Хенмана. Крајем сезоне ушао је у још једно полуфинале, у Санкт Петербургу, а играо је и за Хрватску у првом колу Дејвис купа 2007. против Немачке, победивши Бенјамина Бекера и омогућивши Хрватској пролазак у даље фазе такмичења. Сезону, у којој је остварио две победе над четвртим играчем света Николајем Давиденком, завршио је на 71. месту АТП листе.

2008.[уреди]

2008. годину отвара наступом у индијском Ченаију, где је достигао полуфинале и у појединачној и у конкуренцији парова. У првом колу је савладао Виктора Троицког са 3–6, 7–6(6), 6–1, Николу Маија са 6–2, 6–4 у другом и Робина Хасеа у четвртфиналу са 4–6, 6–2, 6–3. У полуфиналу га је савладао Михаил Јужни резултатом 6–2, 6–3. На Отвореном првенству Аустралије достигао је четврто коло, елиминишући два носиоца, укључујући и прошлогодишњег финалисту турнира Фернанда Гонзалеса. Чилића је у четвртом колу поразио Џејмс Блејк резултатом 6–3, 6–4, 6–4. Након овог турнира Чилић је заузео 39. место на АТП листи, и по први пут у каријери се нашао међу четрдесет најбољих тенисера света.

Четврто коло достигао је и на Вимблдону. У првом колу је победио Јарка Нијеминена резултатом 6–4, 3–6, 6–3, 6–7(6), 7–5, а у другом четрнаестог носиоца Пола-Анрија Матјеа са 6–7(5), 6–3, 6–4, 7–6(6). У четвртом колу га је поразио француски тенисер Арно Клемон. На Мастерсу у Канади је достигао четвртфинале, свој најбољи резултат на АТП Мастерс турнирима у каријери. У трећем колу је однео победу над бившим бројем један Ендијем Родиком, али га је у четвртфиналу савладао Жил Симон. Чилић је затим играо на турниру Пајлот пен тенис у Њу Хејвену, Конектикат, на ком је освојио своју прву АТП титулу. На путу до титуле савладао је Виктора Троицког, Јиргена Мелцера, Игора Андрејева, и у финалу Мардија Фиша резултатом 6–4, 4–6, 6–2.

На Отвореном првенству Америке је достигао треће коло, у ком га је поразио Новак Ђоковић са 6–7(7), 7–5, 6–4, 7–6(0). У првом колу је победио Жилијана Бенетоа у пет сетова, у мечу који је трајао више од четири сата, а у другом домаћег играча Робија Ђинеприја у четири сета, 6–4, 2–6, 6–2, 7–5. Сезону је завршио међу тридесет најбољих тенисера света, на 22. месту.

2009.[уреди]

На турниру у Ченаију, Индија, Чилић је освојио своју другу титулу у каријери и прву у 2009. години.[4] У финалу је победио домаћег тенисера Сомдева Девармана резултатом 6–4, 7–6(3). На Отвореном првенству Аустралије 2009. је достигао четврто коло, након победе над Давидом Ферером у четири сета. У четвртом колу га је победио Хуан Мартин дел Потро, такође у четири сета. Недуго касније, Чилић је освојио турнир у Загребу, победивши саиграча из Дејвис куп репрезентације Марија Анчића 6–3, 6–4, а затим је играо за Хрватску у Дејвис купу 2009. против Чилеа у првом колу светске групе. Победио је у два меча, једном појединачном и у пару са Анчићем.

На Отвореном првенству Француске Чилића је у четвртом колу победио трећи тенисер света Енди Мари резултатом 7–5, 7–6(4), 6–1. Чилић је претходно у трећем колу остварио победу над осамнаестим носиоцем Радеком Штјепанеком у три сета. На турниру у Квинс Клабу, Лондон, поражен је у другом колу од стране Николе Мауа из Француске. На Вимблдону 2009. је у другом колу остварио победу над Семом Кверијем, и то у пет сетова, 4–6, 7–6(3), 6–3, 6–7(4), 6–4. Изгубио је у наредном колу од Томија Хаса у пет сетова, иако је имао неколико меч лопти. На турнирима у Северној Америци остварио је лоше резултате — поражен је у првим колима и у Вашингтону и на Канада мастерсу — али је зато на Отвореном првенству САД 2009. остварио свој најбољи резултат на гренд слем турнирима, четвртфинале. У четвртом колу је савладао другог носиоца и једног од фаворита Ендија Марија у три сета 7–5 6–2 6–2. Хуан Мартин дел Потро га је победио у четвртфиналу резултатом 4–6 6–3 6–2 6–1.

АТП финала[уреди]

Победе појединачно (3)[уреди]

Легенда (пре/од 2009)
Гренд слем (0)
Тенис мастерс куп /
АТП светско финале (0)
АТП Мастерс серија /
АТП Мастерс 1000 серија (0)
АТП златна интернешонал серија /
АТП 500 серија (0)
АТП интернешонал серија /
АТП 250 серија (3)
Титуле по подлогама
Тврда (3)
Шљака (0)
Трава (0)
Тепих (0)
Бр. Датум Турнир Локација Подлога Противник Резултат
1. 23. август 2008. Пајлот пен тенис Њухавен, САД Тврда Сједињене Америчке Државе Марди Фиш 6–4, 4–6, 6–2
2. 11. јануар 2009. Ченаи опен Ченаи, Индија Тврда Индија Сомдев Деварман 6–4, 7–6(3)
3. 8. фебруар 2009. Загреб опен Загреб, Хрватска Тврда Хрватска Марио Анчић 6–3, 6–4

Извори[уреди]

  1. ^ Tennis – ATP World Tour – Tennis Players – Marin Čilić, Приступљено 12. 4. 2013.
  2. ^ а б в ITF Tennis – Men's Circuit – Player Biography – Marin Čilić, Приступљено 12. 4. 2013.
  3. ^ а б в г д ђ е ж Tennis – ATP World Tour – Tennis Players – Marin Čilić – Personal, Приступљено 12. 4. 2013.
  4. ^ „Cilic wins Chennai Open for 2nd career ATP title“. sportsillustrated.cnn.com. 11. 1. 2009. Приступљено 8. 9. 2009.. 

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :