Стефан Едберг

С Википедије, слободне енциклопедије
Стефан Едберг
Стефан Едберг
Лични подаци
Датум рођења(1966-01-19)19. јануар 1966.(58 год.)
Место рођењаВестервик, Шведска
Држављанство Шведска
Висина1,87 м
Маса77 кг
ПребивалиштеВејхо, Шведска
Информације о каријери
Про. каријера19831996.
ИграДесном руком; једноручни бекхенд
Зарада20.630.941$
Појединачно
Победе—порази806-270
Освојени турнири42
Изгубљена финала36
Најбољи пласманБр. 1 (13. август 1990)
Успех на гренд слем турнирима
ОП АустралијеП (1985, 1987)
Ролан ГаросФ (1989)
ВимблдонП (1988, 1990)
ОП САДП (1991, 1992)
Парови
Победе—порази283-153
Освојени турнири18
Изгубљена финала11
Најбољи пласманБр. 1 (9. јун 1986)
Ажурирано: 18. август 2008..
Освојене медаље
Тенис
Олимпијске игре
Бронзана медаља — треће место Сеул 1988. мушкарци појединачно
Бронзана медаља — треће место Сеул 1988. мушки парови

Стефан Бенгт Едберг (швед. Stefan Bengt Edberg; рођен 19. јануара 1966. у Вестервику, Шведска) је бивши шведски професионални тенисер, који је провео укупно 72 недеља на 1. месту АТП листе.[1] Освојио је шест гренд слем турнира у синглу и три у дублу.

Каријера[уреди | уреди извор]

Едберг се први пут у свету прочуо као јуниорски тенисер. 1983. године је освојио сва четири гренд слем турнира у јуниорској конкуренцији, и постао је први тенисер који је освојио „Јуниорски Гренд слем“. Као професионални тенисер, Едберг је освојио своју прву титулу у дублу, у Базелу 1983. Прву титулу у синглу освојио је у Милану исте године.

Едбергова прва гренд слем титула било је Отворено првенство Аустралије 1985. Тада је у три сета поразио свог земљака Матса Виландера. Две године касније, освојио је још једно Отворено првенство Аустралије, последње које је одржано на травнатом терену. Те године, 1987, освојио је две гренд слем титуле у мушком дублу, Отворено првенство Аустралије и Америке.

1988. достигао је своје треће финале Вимблдона. У сва три је играо против Бориса Бекера. Едберг је, за разлику од претходна два пута, успео да победи 1988. у четири сета. 1989. је тријумфовао Бекер, који је Едберга поразио у три сета. Иван Лендл је 1990. у финалу Аустралије победио Едберга који је меч предао при резултату 4-6, 7-6, 5-2. Предаја Едберга је први пут од Вимблдона 1911. да се играч повуче у финалу неког гренд слем турнира и једини у Опен ери од 1968. године.[2] А онда је Едберг освојио своју другу вимблдонску титулу. Поново је играо против Бекера, а тада је одиграно пет сетова.

Едберг је постао 1. тенисер света 13. августа 1990, након што је освојио Синсинати Мастерс. На том месту задржао се до краја године, а био је 1. и током 1991. и 1992. На 1. месту укупно је провео 72 недеље.[1]

Едбергове последње две гренд слем титуле биле су Отворено првенство Америке, 1991. и 1992. У првом је победио Џима Куријера, а у другом Пита Сампраса. Његово последње гренд слем финале било је Отворено првенство Аустралије 1993, када је у четири сета изгубио од Куријера. 1996. је освојио своју трећу гренд слем титулу у дублу, Отворено првенство Аустралије.

Једини гренд слем који Едберг никада није освојио је Отворено првенство Француске. Најближи освајању овог турнира био је 1989, када је, након пет одиграних сетова, изгубио од 17-огодишњег Американца Мајкла Ченга, који је тако постао најмлађи мушки освајач Гренд слема икада.

Едберг је свој најбољи тенис играо на брзим подлогама. Од шест гренд слем титула, четири је освојио на најбржој, травнатој подлози (ОП Аустралије и Вимблдон), а две на нешто споријој тврдој (ОП Америке).

Године 2004, тада 38-годишњи Едберг је ушао у Хол славних Интернационалне тениске федерације. Такође је освојио две бронзане медаље на Олимпијским играма 1988. у Сеулу, у мушком синглу и дублу. Током своје каријере, освојио је 42 титуле, од тога шест гренд слем и четири Мастерс турнира.

Гренд слем финала[уреди | уреди извор]

Сингл[уреди | уреди извор]

Победе (6)[уреди | уреди извор]

Година Турнир Подлога Противник у финалу Резултат у финалу
1985. Отворено првенство Аустралије Трава Шведска Матс Виландер 6–4, 6–3, 6–3
1987. Отворено првенство Аустралије (2) Трава Аустралија Пет Кеш 6–3, 6–4, 3–6, 5–7, 6–3
1988. Вимблдон Трава Њемачка Борис Бекер 4–6, 7–6, 6–4, 6–2
1990. Вимблдон (2) Трава Њемачка Борис Бекер 6–2, 6–2, 3–6, 3–6, 6–4
1991. Отворено првенство Америке Тврда Сједињене Америчке Државе Џим Куријер 6–2, 6–4, 6–0
1992. Отворено првенство Америке (2) Тврда Сједињене Америчке Државе Пит Сампрас 3–6, 6–4, 7–6, 6–2

Порази (5)[уреди | уреди извор]

Година Турнир Подлога Противник у финалу Резултат у финалу
1989 Отворено првенство Француске Шљака Сједињене Америчке Државе Мајкл Ченг 6–1, 3–6, 4–6, 6–4, 6–2
1989 Вимблдон Трава Њемачка Борис Бекер 6–0, 7–6, 6–4
1990 Отворено првенство Аустралије Тврда Чехословачка Иван Лендл 4–6, 7–6, 5–2 предаја
1992 Отворено првенство Аустралије Тврда Сједињене Америчке Државе Џим Куријер 6–3, 3–6, 6–4, 6–2
1993 Отворено првенство Аустралије Тврда Сједињене Америчке Државе Џим Куријер 6–2, 6–1, 2–6, 7–5

Дубл[уреди | уреди извор]

Победе (3)[уреди | уреди извор]

Година Турнир Подлога Партнер Противници у финалу Резултат у финалу
1987. Отворено првенство Аустралије Трава Шведска Андерс Јарид Аустралија Питер Духан
Аустралија Лори Вордер
6–4, 6–4, 7–6
1987 Отворено првенство Америке Тврда Шведска Андерс Јарди Сједињене Америчке Државе Кен Флеч
Сједињене Америчке Државе Роберт Сегусо
7–6, 6–2, 4–6, 5–7, 7–6
1996. Отворено првенство Аустралије (2) Тврда Чехословачка Петр Корда Сједињене Америчке Државе Алекс О’Брајен
Канада Себастијен Ларо
7–5, 7–5, 4–6, 6–1

Порази (2)[уреди | уреди извор]

Година Турнир Подлога Партнер Противници у финалу Резултат у финалу
1984. Отворено првенство Америке Тврда Шведска Андерс Јарид Аустралија Џон Фицџералд
Чехословачка Томаш Шмид
7–6, 6–3, 6–3
1986. Отворено првенство Француске Шљака Шведска Андерс Јарид Аустралија Џон Фицџералд
Чехословачка Томаш Шмид
6–3, 4–6, 6–3, 6–7, 14-12

АТП Мастерс финала[уреди | уреди извор]

Победе (4)[уреди | уреди извор]

Година Турнир Противник у финалу Резултат у финалу
1990. Индијан Велс Сједињене Америчке Државе Андре Агаси 6–4, 5–7, 7–6, 7–6
1990 Синсинати Сједињене Америчке Државе Бред Гилберт 6–1, 6–1
1990 Париз Западна Немачка Борис Бекер 3–3 предат меч
1992. Хамбург Њемачка Михаел Штих 5–7, 6–4, 6–1

Порази (5)[уреди | уреди извор]

Година Турнир Противник у финалу Резултат у финалу
1990. Мајами Сједињене Америчке Државе Андре Агаси 6–1, 6–4, 0–6, 6–2
1990 Стокхолм Западна Немачка Борис Бекер 6–4, 6–0, 6–3
1991. Стокхолм Њемачка Борис Бекер 3–6, 6–4, 1–6, 6–2, 6–2
1993. Синсинати Сједињене Америчке Државе Мајкл Ченг 7–5, 0–6, 6–4
1994. Синсинати Сједињене Америчке Државе Мајкл Ченг 6–2, 7–5

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]