Енди Родик

Из Википедије, слободне енциклопедије
Енди Родик

Енди Родик
Енди Родик


Професионална каријера:
од 2000. до 2012.
Надимак/ци: Еј-Род
Држава: Застава Сједињених Америчких Држава САД
Пребивалиште: Остин, Тексас
Датум рођења: 30. август 1982. (1982-08-30) (32 год.)
Место рођења: Омаха, Небраска
Висина: 1,88 m
Маса: 88 kg
Игра: Десном руком дворучни бекхенд
Зарада: 20.637.390 $
АТП профил
Званична презентација
Појединачно
Победе–порази: 612–213 (74,18 %)
Освојени турнири: 32
Изгубљена финала: 20
Најбољи пласман: 1. (3. новембра 2003)
Тренутни пласман: 25.
Успех на гренд слем турнирима
Аустралија Отворено првенство Аустралије ПФ (2003, 2005, 2007, 2009)
Француска Ролан Гарос 4. коло (2009)
Уједињено Краљевство Вимблдон Ф (2004, 2005, 2009)
Сједињене Америчке Државе Отворено првенство САД П (2003)
Парови
Победе–порази: 67–50 (57,26 %)
Освојени турнири: 4
Изгубљена финала: 4
Најбољи пласман: 50. (11. јануар 2010)
Тренутни пласман: 1054.
Тимска такмичења
Davis Cup.jpg Дејвис куп П (2007)

Подаци од дана, 31. децембра 2012.

Портал Portal icon.svg Тенис

Ендру Стивен „Енди“ Родик (енгл. Andrew Steven "Andy" Roddick; 30. август 1982. у Омахи, Небраска) је бивши амерички тенисер, некада најбољи тенисер планете. До прве позиције на АТП листи дошао је 3. новембра 2003, а исте године је освојио своју прву и једину гренд слем титулу, Отворено првенство Америке. Свој последњи меч одиграо је 2012. године, на истом гренд слему, када га је у четвртом колу победио Хуан Мартин Дел Потро. Једна од главних карактеристика овог играча је била специфична техника сервирања, захваљујући којој је званично био и најбољи сервер света.[1]

Родик је један од најпопуларнијих спортиста у САД, понајвише међу женама. То колико је привлачан лепшем полу, говоре бројни магазини и анкете спровођене у целом свету, а децембра 2003. понео је титулу најсексипилнијег спортисте планете по избору магазина People. 31. марта 2008. Родик и његова вишегодишња девојка, модел Бруклин Декер, венчали су се 17. априла 2009. године.[2]

Тениска каријера[уреди]

2000—2003.[уреди]

Енди Родик је наговестио успешну каријеру још од јуниорске конкуренције, у којој је био скоро ненадмашан. Био је први јуниор света 2000. године. Исте године, освојио је престижни турнир за јуниоре Банана Боул у Сао Паулу, а такође је освојио и Отворено првенство Аустралије у јуниорској конкуренцији, победивши у финалу Марија Анчића.

2000. године Родик је одиграо свој први меч на једном професионалном АТП турниру, на Мајами Мастерсу. Добио је свој први меч, али је био лак залогај за Андреа Агасија, са којим се сусрео у другом колу. Такође је дошао до свог првог четвртфинала, на турниру у Вашингтону, где га је поново победио Агаси. Захваљујући успешним резултатима у 2000. години, постао је најмлађи тенисер међу 200 најбољих тенисера света, и то са само осамнаест година.

Током 2001. године Родик је освојио своју прву титулу, на турниру у Атланти. Такође је освојио и турнире у Хјустону и Вашингтону, и тако постао најмлађи играч међу најбољих двадесет тенисера света. 2001. је дебитовао за Дејвис куп репрезентацију САД и то веома успешно. Постао је најбољи играч по проценту убаченог првог сервиса (чак 90 процената) и по броју спасених брејк лопти (72). Такође је остварио победу над тада најбољим тенисером света, Питом Сампрасом. 2002. године, Родик је освојио две титуле, у Мемфису и Хјустону, и ушао међу десет најбољих тенисера планете.

У 2003. години Родик је наставио серију добрих резултата и достигао полуфинале Отвореног првенства Аустралије. Те године је освојио чак шест титула, међу којима су два из АТП Мастерс серијеКанада Мастерс и Синсинати Мастерс — и један гренд слем турнир, Отворено првенство Америке. Такође је достигао и полуфинале Вимблдона, у којем га је поразио Роџер Федерер. 3. новембра 2003. Енди Родик заузима прву позицију на АТП ранг листи, поставши најмлађи број један у историји тениса, након Лејтона Хјуита. Родик је постао први амерички тенисер од Андреа Агасија 1999. године који је годину завршио на првом месту АТП листе. За своја достигнућа у 2003. години, Родик добија награде Асоцијације тениских професионалаца и Међународне тениске федерације за најбољег тенисера године.

2004—2006.[уреди]

2004. године Родик је освојио четири титуле, укључујући и Мајами Мастерс. Такође је по први пут стигао до финала Вимблдона, у коме га је Роџер Федерер поразио у четири сета (4–6, 7–5, 7–6, 6–4). Достигао је четвртфинала Отвореног првенства Аустралије и Америке, док је на Ролан Гаросу изгубио већ у другом колу. Достигао је треће коло на Олимпијским играма 2004. године у Атини, када је изгубио од Фернанда Гонзалеса, који је касније освојио бронзану медаљу. Родик је такође играо за Дејвис куп репрезентацију САД, заједно са Мардијем Фишом и Бобом и Мајком Брајаном. Поражени су у финалу од Шпаније.

1. фебруара 2004. године, Роџер Федерер је заузео прву позицију на АТП листи, на којој се задржао невероватних 237 узастопних недеља. 18. августа 2008. ту позицију је заузео Рафаел Надал. Родик се никада више није вратио на ту позицију.

2005. Родик осваја пет титула, и то на све четири подлоге — турнире у Сан Хозеу и Вашингтону на тврдој, у Лондону на травнатој, у Хјустону на шљаци, и у Лиону на тепиху. На Ролан Гаросу и Отвореном првенству Америке изгубио је у раним фазама, али је достигао полуфинале Отвореног првенства Аустралије (поразио га Лејтон Хјуит) и још једно финале Вимблдона (поразио га Федерер). На крају сезоне је био трећи играч планете, иза Федерера и Рафаела Надала. Упркос добрим резултатима те године, -{TENNIS Magazine} и други медији критиковали су Родика због „лоше игре“ у 2005. години.

2006. године, Родик губи у раним фазама на три од четири гренд слем турнира — Отвореном првенству Аустралије (4. коло), Ролан Гаросу (1. коло) и Вимблдону (3. коло). Али, зато је достигао финале Отвореног првенства Америке, у којем га је победио Федерер у четири сета (6–2, 4–6, 7–5, 6–1). Те године, Родик је освојио само једну титулу, Синсинати Мастерс. Квалификовао се за Тенис мастерс куп, али га је Федерер поразио већ у првом мечу. На крају сезоне 2006, Родик је заузимао 6. позицију на АТП листи.

2007.[уреди]

Енди Родик на турниру у Вашингтону (август 2007).

Родик је био шести носилац на Отвореном првенству Аустралије. Након маратонског меча у првом колу, победио је Француза Жо-Вилфреда Цонге у четири сета. У трећем колу је поразио 26. носиоца Марата Сафина, у четвртом 9. Марија Анчића, а у четвртфиналу Мардија Фиша. У полуфиналу га је савладао први носилац Роџер Федерер, са 6-4, 6-0, 6-2. Након Отвореног првенства Аустралије, играо је за репрезентацију САД у првом колу Дејвис купа, победивши у оба меча против Ива Минара и Томаша Бердиха.

Као и претходне године, Енди Мари га је савладао у полуфиналу турнира у Сан Хозеу, а затим је Родик победио Марија у полуфиналу турнира у Мемфису. У финалу га је поразио Томи Хас са 6-3, 6-2. Упркос добрим резултатима, Николај Давиденко је заузео треће место на АТП листи, што је било први пут од 6. марта 2006. да се Родик не налази у топ 3. На првом турниру из АТП Мастерс серије, Индијан Велс Мастерсу, Родик је достигао полуфинале, у ком га је поразио Рафаел Надал са 6-4, 6-3. Родик је затим играо у четвртфиналу Мајами Мастерса, али је због повреде тај меч предао Ендију Марију.

Захвљаујући Родиковој победи над Фернандом Вердаском, САД се пласирала у полуфинале Дејвис купа, победом на Шпанијом. Ипак, током играња Дејвис купа, Родик је поново повредио леву бутину, и морао да откаже учешће на турниру у Хјустону и Монте Карло Мастерсу. Након опоравка, играо је на Рим Мастерсу, где га је у трећем колу поразио Хуан Игнасио Ћела. Није играо на Хамбург Мастерсу услед припрема за Отворено првенство Француске. На другом гренд слему у сезони га је поразио Игор Андрејев већ у првом колу.

По четврти пут у каријери, Родик је освојио титулу у Квинс Клабу. На Вимблдону 2007. Родик је био трећи носилац, иза Федерера и Надала. Достигао је четвртфинале, изгубивши од Ришара Гаскеа, упркос томе што је добио прва два сета. Меч је завршен резултатом 4–6, 4–6, 7–6(2), 7–6(3), 8–6. Играјући на турнирима у САД, Родик је достигао полуфинале турнира у Индијанаполису, четвртфинале Канада Мастерса и треће коло Синсинати Мастерса, и освојио је титулу у Вашингтону. У четвртфиналу Отвореног првенства Америке, Родик се у четвртфиналу по петнаести пут састао са Роџером Федерером, који је тријумфовао по четрнаести пут у њиховим међусобним сусретима, са 7–6(5), 7–6(4), 6–2. Две недеље касније, играо је за Дејвис куп репрезентацију САД, која се, захваљујући победом на Шведском, пласирала у финале Дејвис купа.

Због повреде колена, Родик је отказао учешће на Мадрид Мастерсу. Такође је отказао и учешће на Париз Мастерсу, због чега је морао да плати 22.600 америчких долара.[3] Родик се квалификовао за Тенис мастерс куп, забележивши једну победу и два пораза. Достигао је полуфинале, у којем га је поразио светски број пет Давид Ферер. Након Тенис мастерс купа, Родик се прикључио Дејвис куп репрезентацији САД у финалу Дејвис купа против Русије. Сједињене Државе су тријумфовале са 3-1.

2008.[уреди]

2009.[уреди]

Родик је започео сезону играјући на егзибиционом турниру у Абу Дабију. Његов први професионални АТП турнир у години био је турнир у Дохи, у чијем је финалу изгубио од британског тенисера Ендија Марија (6-4, 6-2). На Отвореном првенству Аустралије 2009, Родик је достигао полуфинале, у ком га је савладао други носилац Роџер Федерер. У четвртфиналу се састао са браниоцем титуле, Новаком Ђоковићем, али је Ђоковић предао меч услед удара сунчанице.

Опрема и спонзори[уреди]

Енди Родик тренутно носи опрему марке Lacoste и користи рекет марке Babolat[4]. Претходно је носио и опрему марке Reebok. Његове Babolat патике, модела Babolat Propulse, његов су заштитни знак.[5]

Родик је промотер сатова Ролекс, америчке аутомобилске компаније Lexus, произвођача софтвера и провајдера SAP AG, и америчке финансијске компаније American Express.

Награде[уреди]

  • 2001: Награда АТП за најбољег новог тенисера
  • 2003: Награда АТП за тенисера године
  • 2003: Награда ИТФ за тенисера године
  • 2004: Награда "ESPY" за најбољег тенисера године

Гренд слем финала[уреди]

Појединачно (4)[уреди]

Победа (1)[уреди]

Година Турнир Противник у финалу Резултат
2003. Отворено првенство САД Шпанија Хуан Карлос Фереро 6–3, 7–6, 6–3

Порази (4)[уреди]

Година Турнир Противник у финалу Резултат
2004. Вимблдон (1) Швајцарска Роџер Федерер 6–4, 5–7, 6–7, 4–6
2005. Вимблдон (2) Швајцарска Роџер Федерер 2–6, 6–7, 4–6
2006. Отворено првенство САД Швајцарска Роџер Федерер 2-6, 6–4, 5–7, 1–6
2009. Вимблдон (3) Швајцарска Роџер Федерер 7–5, 6–7(6), 6–7(5), 6–3, 14–16

Финала АТП Мастерс серије (7)[уреди]

Појединачно (7)[уреди]

Победе (4)[уреди]

Година Турнир Противник у финалу Резултат
2003 Монтреал Аргентина Давид Налбандијан 6–1, 6–3
2003 Синсинати (1) Сједињене Америчке Државе Марди Фиш 4–6, 7–6, 7–6
2004 Мајами Аргентина Гиљермо Корија 6–7, 6–3, 6–1, предат меч
2006 Синсинати (2) Шпанија Хуан Карлос Фереро 6–3, 6–4

Порази (3)[уреди]

Година Турнир Противник у финалу Резултат
2002 Торонто (1) Аргентина Гиљермо Кањас 4–6, 5–7
2004 Торонто (2) Швајцарска Роџер Федерер 5–7, 3–6
2005 Синсинати Швајцарска Роџер Федер 3–6, 5–7

Освојени турнири[уреди]

Освојени турнири у синглу[уреди]

  • 2001. Атланта, Хјустон, Вошингтон
  • 2002. Хјустон, Мемфис
  • 2003. Синсинати, Индијаноплоис, Лондон / Куинс Клаб, Монтреал / Торонто, Ст. Полтн, Отворено првенство Америке
  • 2004. Индијанополис, Лондон / Куинс Клаб, Мајами, Сан Хозе
  • 2005. Хјустон, Лондон / Куинс Клаб, Лион, Сан Хозе, Вошингтон
  • 2006. Синсинати
  • 2007. Лондон / Куинс Клаб, Вошингтон

Освојени турнири у дублу[уреди]

  • 2001. Делреј Бич
  • 2002. Хјустон
  • 2006. Индијанополис

Референце[уреди]

  1. ^ „Fastest Men's Tennis Serves“. Listafterlist.com Приступљено 24. 9. 2011.. 
  2. ^ Triggs, Charlotte (17. 4. 2009.). „Andy Roddick and Brooklyn Decker Tie the Knot - Weddings, Andy Roddick, Elton John“. People.com Приступљено 24. 9. 2011.. 
  3. ^ November 30, 2007 12:00AM (30. 11. 2007.). „Andy Roddick slams $22,600 fine for missing Paris event | Herald Sun“. News.com.au. Archived from the original on 13. 9. 2012. Приступљено 24. 9. 2011.. 
  4. ^ Грешка цитирања Лоша ознака <ref>; нема текста за ref-ове под именом atpworldtour1.; $2
  5. ^ „Babolat Propulse“. Babolat.com Приступљено 24. 9. 2011.. 

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :