Карол II Румунски

Из Википедије, слободне енциклопедије
Карол II Румунски

CarolofRomania.jpg

Датум рођења 15. октобар 1893.
Место рођења Синаја (Краљевина Румунија)
Датум смрти 4. април 1953.
Место смрти Есторил (Португалија)
Титула Краљ Румуније
Период 8. јун 19306. септембар 1940.
Претходник/ци Михај
Наследник/ци Михај
Порекло и породица
Династија Хоенцолерн-Сигмаринген
млади краљ Карол

Краљ Карол II Румунски (15. октобар 18934. април 1953) био је краљ Румуније од 1930. до 1940. године.

Биографија[уреди]

краљ Карол за време Првог светског рата
Краљ Карол са дугогодишњом љубавницом, а после абдикације трећом венчаном супругом Магдом Лупеску

Био је син краља Фердинанда и краљице Марије од Саксен-Кобурга и Готе, кћерке војводе од Единбурга Алфреда од Саксен-Кобурга и Готе.

Био је познат по свом бурном љубавном животу, а не толико по владарским способностима. Први брак је склопио у Одеси у Украјини 31. августа 1918. с Иваном Маријом Валентином Ламбрином, познатијом као Зизи Ламбрино, кћерком румунског генерала, с којом је добио сина Мирчеу Грегора Карол Ламбрина. Брак је био у супротности с краљевским законом, па га је суд поништио 1919. године.

Други брак је склопио с грчком принцезом Јеленом 10. марта 1921. године у Атини. Брак је пропао 1928. године због краљеве везе с католкињом Магдом Лупеску, кћерком јеврејског лекара и мајке католкиње, која је исто тако имала иза себе пропали брак. Због скандала, у децембру 1925. године, одрекао се права на престо у корист сина Михаја из брака с принцезом Јеленом, те је отишао у егзил у Париз с Магдом. Карло је имао сина и кћер и с љубавницом средњошколком Маријом Мартино. Михај је као петогодишњак наследио деду Фердинанда 1927. године, а уместо њега је владало регентско намесништво.

Карол се изненада 6. јуна 1930. вратио у Румунију, на позив политичара незадовољних владавином регентуре, обећавши им развод од Магде Лупеску. Већ је 8. јуна 1930. био крунисан за румунског краља. Краљ је, користећи супротности између Националне либералне странке и Сељачке странке, те антисемитских групација, покушавао да утиче на политички живот државе.

Увео је личну диктатуру 10. фебруара 1938. године, како би спречио стварање владе, коју су требали да оформе министри из фашистичког покрета Гвоздене гарде. Жестоки сукоби између гардиста и других политичких група умало су довели до избијања грађанског рата. Краљ је забранио Гвоздену гарду, коју је подупирао и сам Адолф Хитлер, а раније и он сам. Дао је да се ухапси и вођа Гарде, Корнелију Кодреану. С циљем сузбијања утицаја Гарде, краљ је почео да јача сопствени култ личности, па је тако између осталог основао паравојну организацију младих, Отаџбинска стража.

Убрзо се показало да Румунија не може да сачува велике територијалне добитке након Првог светског рата. Румунија је била окружена претендентима на територију и без јаких савезника. Румунија је након распада Чехословачке добила јамства Велике Британије о територијалном интегритету, но Британци су били заузети на западном фронту. Румунија је 1940. године примила ултиматум Совјетског Савеза, којим је тражио уступање северне Буковине и Бесарабије. Затим су и друге државе изнеле своје територијалне захтеве, па је Бугарској уступљена јужна Добруџа, а Мађарској северна и источна Трансилванија. Краљ је морао да пристане на све те захтеве како би спречио рат на два фронта, а за премијера је 4. септембра 1940. именовао дотадашњег министра рата Јона Антонескуа. То је било једино решење да спречи Гвоздену гарду да преузме власт у држави, јер је Антонеску могао да ју контролише. Карол је затим по други пут абдиковао у корист свог сина Михаја и отишао у егзил у Португалију.

Дана, 3. јуна 1947. године, Карол је оженио Магду Лупесцу у Рију де Жанеиру, а она је узела наслов принцезе Елене Хоенцолерн. Након што је и његов син Михај прогнан из Румуније 1947. године, одбио је да икад посети свог оца[1]. Карол је умро у изгнанству 1953. године.

Године 2003, његови посмртни остаци враћени су у Румунију и сахрањени у манастиру Куртеа де Аргеш, али изван истоимене катедрале у којој су сахрањени остали румунски краљеви.

Породица[уреди]

Родитељи[уреди]

име слика датум рођења датум смрти
Краљ Фердинанд
King Ferdinand of Romania.jpg
24. август 1865. 20. јул 1927.
Краљица Марија
Queen Mary of Romania.jpg
29. октобар 1875. 18. јул 1938.

Први брак[уреди]

Супружник[уреди]

име слика датум рођења датум смрти
Јоана (Зизи) Ламбрино 3. октобар 1898. 11. март 1953.

Деца[уреди]

име слика датум рођења датум смрти супружник
Принц Мирча Карол
HRH Prince Carol Mircea ASR Printul Carol Mircea al Romaniei.jpg
8. август 1920. 27. јануар 2006. Хелена Хенријета Нагавицине; Телма Вилијамс; Антонија Колвил

Други брак[уреди]

Супружник[уреди]

име слика датум рођења датум смрти
Краљица Јелена
Queen Helen of Romania.jpg
2. мај/3. мај 1896. 28. новембар 1982.

Деца[уреди]

име слика датум рођења супружник
Краљ Михај
Mihai.jpg
25. октобар 1921. Краљица Ана

Трећи брак[уреди]

Супружник[уреди]

име слика датум рођења датум смрти
Елена Магда Лупеску
Magda Lupescu, Rumunii Karola II.jpg
15. септембар 1895. 29. јун 1977.

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Карол II Румунски



Претходник:
Михај
Краљ Румуније
19301940.
Наследник:
Михај
Претходник:
{{{пре2}}}
{{{списак2}}} Наследник:
{{{после2}}}
Претходник:
{{{пре3}}}
{{{списак3}}} Наследник:
{{{после3}}}
Претходник:
{{{пре4}}}
{{{списак4}}} Наследник:
{{{после4}}}
Претходник:
{{{пре5}}}
{{{списак5}}} Наследник:
{{{после5}}}
Претходник:
{{{пре6}}}
{{{списак6}}} Наследник:
{{{после6}}}