Михај Румунски

Из Википедије, слободне енциклопедије
Михај Румунски

Mihai.jpg

Датум рођења 25. октобар 1921.
Место рођења Синаја (Краљевина Румунија)
Титула Краљ Румуније
Период 20. јул 19278. јун 1930; 6. септембар 194030. децембар 1947.
Претходник/ци Фердинанд
Карол II
Наследник/ци Карол II
функција укинута
Порекло и породица
Династија Хоенцолерн-Сигмаринген
Супружник/ци Ана од Бурбон-Парме

Краљ Михај Румунски (25. октобар 1921) био је краљ Румуније у периоду од 1927. до 1930, и затим као последњи румунски краљ од 1940. до 1947. године.

Биографија[уреди]

Рођен је као син Карола II (тада принц-регент Румуније) и Елене од Грчке. Регент Карол је 1925. упао у љубавну аферу, због чега се привремено одрекао престола. Тако је децембра 1925. Михај проглашен за наследника престола.

Први краљевски мандат[уреди]

Након смрти његовог деде Фердинанда у јулу 1927, шестогодишњи Михај крунисан је за новог краља. Уместо њега је владало регентско намесништво, чији су чланови били његов ујак принц Никола, патријарх Мирон Криста и главни срески судија.

Године 1930, Карол II се вратио у Румунију на позив политичара незадовољних владавином регентског намесништва и преузео престо од малолетног Михаја. Михај је након тога добио титулу принца-регента, односно следећег наследника престола. Када је напунио 18 година, добио је место у Румунском сенату, јамчено уставом из 1938. године[1].

Други краљевски мандат[уреди]

Септембра 1940. године, профашистички премијер, генерал Јон Антонеску, извршио је државни удар, срушивши с власти Карола II. Антонеску је успоставио диктатуру и за новог краља устоличио 18-годишњег Михаја[2] (иако је устав враћен 1944, а парламент почео с радом 1946. године, Михај није полагао заклетву накнадно, нити му је парламент потврдио власт над Румунијом). Иако је по теорији био врховни заповедник војске и имао задатак да поставља министра, све до августа 1944. године био је само марионета у рукама осталих политичара.

До августа 1944. године, јединице Црвене армије биле су све ближе граници с Румунијом, а Антонеску је још увек држао власт. Дана 23. августа, Михај, просавезнички оријентисани политичари, група официра и наоружани комунисти извели су пуч против Антонескуа. Михај је затим преко радија прогласио прекид ватре, прогласио сврставање Румуније уз Савезнике и објавио рат Немачкој.

На крају рата, Михај је био одликован Легијом за заслуге од стране Харија Трумана[3] и Орденом победе од Јосифа Стаљина „због заслуга око рушења профашистичке владе, проглашења рата Немачкој и сврставања уз Савезнике у тренутку када још није био известан крај рата“.

Марта 1945. године, Михај је под притисцима са свих страна био принуђен да призна просовјетску владу на челу с Петруом Грозом. Наредне две године није имао никакву власт и више је био фигура у политици.

Румунија је до 1947. године била последња монархија у Источном блоку. Дана 30. децембра 1947, Михај је био присиљен да потпише абдикацију[4][5][6]. Истог дана, влада је прогласила трајно укидање монархије и успостављање Народне републике[7].

Егзил[уреди]

Дана 3. јануара 1948. године, Михај је напустио Румунију. Пет месеци касније, у Атини се оженио принцезом Аном од Бурбон-Парме. Испрва су живели у Енглеској[8], а затим су се преселили у Швајцарску. Румунске власти су му 1948. одузеле румунско држављанство.

Рехабилитација[уреди]

Дана 30. децембра 1990. године, Михај и неколико чланова краљевске породице посетили су Румунију с једнодневном визом. Међутим на путу до гробова својих предака у катедрали Куртеа де Аргеш, пресрела их је полиција и отпратила натраг на аеродром да чим пре напусте земљу[9].

Године 1992, Михају је допуштено да посети Румунију на дан Ускрса. Пошто га је дочекало више од милион људи[10], влада Јона Илијескуа забранила му је долазак у Румунију наредних пет година.

Године 1997, након пораза Илијескуове владе, Константинескуова влада вратила му је румунско држављанство и допустила улазак у Румунију. Од тада, Михај повремено живи у Швајцарској и у двору Сарвашин код Арада, за који је влада предвидела да буде резиденција за бивше владаре државе.

Учествовао је у паради победе у Моксви 2010. године, као последњи живи врховни заповедник неке европске државе током Другог светског рата.

У анкети спроведеној у јануару 2012. године, Михај је завршио на првом месту као јавна особа којој румунски грађани највише верују, на далеко вишој лествици од било којег тадашњег политичара[11].

Октобра 2012. године, током прославе Михајевог 91. рођендана, трг у Букурешту је прозван по њему[12].

Породица[уреди]

Родитељи[уреди]

име слика датум рођења датум смрти
Краљ Карол II
King Carol II of Romania young.jpg
15. октобар 1893. 4. април 1953.
Краљица Јелена
Queen Helen of Romania.jpg
2. мај/3. мај 1896. 28. новембар 1982.

Супружник[уреди]

име слика датум рођења
Краљица Ана
Anna Burbon Parmeńska.JPG
18. септембар 1923.

Деца[уреди]

име слика датум рођења супружник
Принцеза Маргарета
Princess Margarita of Romania.JPG
26. март 1949. Раду Дуда
Принцеза Јелена 15. новембар 1950. Робин Медфорт-Милс; Александер Филипс Никсон Мекатир
Принцеза Ирина 28. фебруар 1953. Џон Кројгер; Џон Вокер
Принцеза Софија 29. октобар 1957. Ален Мишел Леонс Бјарни; развели се 2002.
Принцеза Марија 13. јул 1964. Казимјеж Вјеслав Мистковски; развели се 2003.

Извори[уреди]

  1. ^ "Ce citeau românii acum 68 de ani?", Ziua, 29 November 2007.
  2. ^ "The Joys of Suffering," Volume 2, "Dialogue with a few intellectuals", by Rev. Fr. Dimitrie Bejan – "Orthodox Advices" website as of 9 June 2007
  3. ^ "Cuvintele lui Harry S. Truman", Romanian, Prince Radu's blog, includes scan of citation, 23 June 2011
  4. ^ "King Michael between the ascension to the throne and abdication – VII", Ziarul financiar, 24 June 2001
  5. ^ "The Republic was installed by way of the gun", undated interview with H.M. King Michael in Ziua, as of 15 October 2008
  6. ^ Mircea Ionnitiu : "30 December 1947", site dedicated to HM King Mihai I of Romania and to the Romanian Monarchy as of 15 October 2008
  7. ^ Friends & Enemies, Presidents & Kings by Tammy Lee McClure, Accendo Publishing, page 99. Another account comes from the Romanian anti-communist dissident Paul Goma's "Skipped Diary" ("Jurnal pe sarite"), page 57., Приступљено 8. 4. 2013.
  8. ^ "EX-KING MICHAEL OF RUMANIA BECOMES MARKET GARDENER, 1953", British Pathe, as retrieved on 17 October 2009
  9. ^ „Expelling Former King, Romanians Cite 'Stunt', ''New York Times'', 27 decembrie 1990“. Nytimes.com. 27. 12. 1990. Приступљено 3.11. 2012. 
  10. ^ Kings Without Crowns Michael of Romania, Danish Norsk Television
  11. ^ Romanians Have the Highest Confidence in King Mihai I. Retrieved 2012-07-31.
  12. ^ Bucharest square to be named after Romania's King Michael on his 91st birthday. Retrieved 2012-10-25.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Михај Румунски



Претходник:
Фердинанд
Краљ Румуније
19271930.
Наследник:
Карол II
Претходник:
{{{пре2}}}
{{{списак2}}} Наследник:
{{{после2}}}
Претходник:
{{{пре3}}}
{{{списак3}}} Наследник:
{{{после3}}}
Претходник:
{{{пре4}}}
{{{списак4}}} Наследник:
{{{после4}}}
Претходник:
{{{пре5}}}
{{{списак5}}} Наследник:
{{{после5}}}
Претходник:
{{{пре6}}}
{{{списак6}}} Наследник:
{{{после6}}}
Претходник:
{{{пре7}}}
{{{списак7}}} Наследник:
{{{после7}}}
Претходник:
{{{пре8}}}
{{{списак8}}} Наследник:
{{{после8}}}



Претходник:
Карол II
Краљ Румуније
19401947.
Наследник:
-
Претходник:
{{{пре2}}}
{{{списак2}}} Наследник:
{{{после2}}}
Претходник:
{{{пре3}}}
{{{списак3}}} Наследник:
{{{после3}}}
Претходник:
{{{пре4}}}
{{{списак4}}} Наследник:
{{{после4}}}
Претходник:
{{{пре5}}}
{{{списак5}}} Наследник:
{{{после5}}}
Претходник:
{{{пре6}}}
{{{списак6}}} Наследник:
{{{после6}}}
Претходник:
{{{пре7}}}
{{{списак7}}} Наследник:
{{{после7}}}
Претходник:
{{{пре8}}}
{{{списак8}}} Наследник:
{{{после8}}}