Вишијевска Француска

Вишијевска Француска, или Вишијевски режим, је била влада Француске од јула 1940. до августа 1944. Наследила је Трећу Републику. Француску државу (фр. L'État Français), како је називала себе као супротност Француској републици је прогласио маршал Филип Петен, након пораза Француске од стране нацистичке Немачке током Другог светског рата, и парламент је 10. јула, 1940, дао ванредна овлашћења Петену, који је носио титулу председник савета, уместо титуле председник Француске.

Окупационе зоне Француске. Вишијевска Француска је означена плавом бојом

Вишијевска Француска је имала судску и законодавну власт и у северном делу Француске, коју је окупирао немачки Вермахт, и у неокупираној јужној слободној зони, где се налазио и административни центар — Виши. Јужна зона је остала под контролом Вишија до савезничког искрцавања у северној Африци, новембра 1942.

Петен и режим у Вишију су вољно сарађивали са Нацистичком Немачком у великој мери. Француска полиција је организовала рације за заробљавање Јевреја и других за Немце непожељних и у северној и у јужној зони.

Легитимност Вишијевске Француске и Петеново вођство је оспоравао генерал Шарл де Гол, који је тврдио да он носи легитимитет и континуитет Француске. Након савезничког искрцавања у Француској током операције Оверлорд, де Гол је прогласио привремену владу Француске Републике (ГПРФ), јуна 1944. Након ослобођења Париза у августу, ГПРФ се сместила у Паризу 31. августа. Савезници су признали ГПРФ као легитимну владу Француске 23. октобра, 1944.

Када је наступило ослобођење Француске у августу и септембру, званичници из Вишија, и поборници режима су прешли у Зигмаринген, француску енклаву у Немачкој, и тамо успоставили владу у изгнанству, коју је до априла 1945. водио Петен.