Језици Европске уније

Из Википедије, слободне енциклопедије

Језици Европске уније су говорни језици земаља чланица Европске уније. Службени језици држава чланица су и службени језици администрације Европске уније, укупно 23 језика. Европска унија пружа активну подршку мултијезичности. У складу са тим уведена је функција европског комесара за мултијезичност. На тој функцији тренутно се налази Леонард Орбан.

Службени језици[уреди]

Табла на улазу у Европски парламент на свим званичним језицима ЕУ

Службених језика ЕУ је двадесет и три:

Језик Држава Од
бугарски Застава Бугарске Бугарска 2007.
чешки Застава Чешке Републике Чешка
Застава Словачке Словачка1
2004.
дански Застава Данске Данска
Застава Немачке Немачка2
1973.
холандски Flag of the Netherlands Холандија
Застава Белгије Белгија
1958.
енглески Застава Ирске Ирска
Застава Малте Малта
Уједињено Краљевство Велика Британија
1973.
естонски Застава Естоније Естонија 2004.
фински Застава Финске Финска 1995.
француски Застава Белгије Белгија
Застава Француске Француска
Застава Италије Италија3
Застава Луксембурга Луксембург
1958.
немачки Застава Аустрије Аустрија
Застава Белгије Белгија
Застава Данске Данска4
Застава Немачке Немачка
Застава Италије Италија5
Застава Луксембурга Луксембург
1958.
грчки Застава Кипра Кипар
Застава Грчке Грчка
Застава Италије Италија6
1981.
мађарски Застава Мађарске Мађарска
Застава Аустрије Аустрија7
Застава Румуније Румунија8
Застава Словачке Словачка1
Застава Словеније Словенија9
2004.
ирски Застава Ирске Ирска
Уједињено Краљевство Велика Британија10
2007.
италијански Застава Италије Италија
Застава Словеније Словенија11
1958.
летонски Застава Летоније Летонија 2004.
литвански Застава Литваније Литванија 2004.
малтешки Застава Малте Малта 2004.
пољски Застава Пољске Пољска 2004.
португалски Застава Португалије Португал 1986.
румунски Застава Румуније Румунија 2007.
словачки Застава Словачке Словачка
Застава Чешке Републике Чешка
2004.
словеначки Застава Словеније Словенија
Застава Аустрије Аустрија12
Застава Италије Италија13
2004.
шпански Застава Шпаније Шпанија 1986.
шведски Застава Шведске Шведска
Застава Финске Финска14
1995.

Број службених језика ЕУ је мањи од броја држава чланица. Разлог томе је што се неки језици користе у више земаља:

немачки је службени језик у Немачкој, Аустрији, Белгији и у Луксембургу;
енглески у Уједињеном Краљевству, Републици Ирској и на Малти;
француски у Француској, Белгији и Луксембургу;
грчки у Грчкој и на Кипру;
холандски у Холандији и Белгији (фламански);
шведски у Шведској и Финској.

Сви језици ЕУ су истовремено и радни језици органа Европске уније. Институције и грађани појединци држава чланица могу се обраћати институцијама ЕУ на било ком од службена 23 језика. Органи ЕУ су им дужни доставити одговор на језику поднеска. Сви акти институција ЕУ издају се на свим службеним језицима.

Изузеци[уреди]

Нису ни сви службени језици држава чланица добили статус службеног језика ЕУ: луксембуршки и турски језик, који је један од два службена језика на Кипру.

Остали званични језици ЕУ институција[уреди]

Од 2005. године, каталонски, галицијски и баскијски језик се званично могу користити у европским институцијама.

Мањински језици[уреди]

Мањински језици који имају званични статус унутар држава чланица ЕУ су албански (Румунија[1]), арапски (Сеута [2]), јерменски (Кипар), берберски (Мелиља), бретонски (Француска), корзикански (Француска), хрватски (Аустрија, Мађарска), кипарски маронитски арапски (Кипар), фризијски (Холандија, Немачка), фурлански (Италија), луксембуршки (Луксембург), окситански (Француска), ромски (Аустрија, Немачка, Холандија, Пољска, Румунија, Словачка, Словенија, Шведска), руски (Пољска), сами (Финска, Шведска), сардински (Италија), шкотски гелски језик (Шкотска), српски (Мађарска), турски (Бугарска), украјински, валонски (Белгија), велшки (Велика Британија), јидиш (Холандија, Пољска, Румунија, Шведска)

Вишејезичност[уреди]

ЕУ подржава грађане да буду вишејезични; посебно их охрабрује да поред свог матерњег науче још два друга језика. Огромна средства се улажу у спровођење ове политике, али државе чланице саме стварају своје образовне системе, а тиме и начела унапређења вишејезичности.

Распрострањеност појединих језика у Европској унији
Језик Чланица ЕУ Матерњи језик Као други језик Могу говорити
(% становника ЕУ)
енглески Велика Британија, Ирска, Малта 13 38 51
немачки Немачка, Аустрија, Луксембург, Белгија 18 14 32
француски Француска, Белгија, Луксембург 12 14 26
италијански Италија 13 3 16
шпански Шпанија 9 6 15
пољски Пољска 9 1 10
руски 1 6 7
холандски Холандија, Белгија 5 1 6
шведски Шведска, Финска 2 1 3
грчки Грчка, Кипар 3 0 3
чешки Чешка 2 1 3
португалски Португал 2 0 2
мађарски Мађарска 2 0 2
словачки Словачка 1 1 2
каталонски Шпанија, Француска 1 1 2

Извор: [1], до проширења ЕУ 2007. године.

Коментари[уреди]

1Има статус службеног у општинама у којима мањинско становништво прелази 20%.

2Шлезвиг-Холштајн

3Долина Аосте

4Јужни Јутланд

5Болцано (округ)

6Апулија и Ређо ди Калабрија (округ)

7Бургенланд

8Може се користити поред румунског у свим општинама где мађарско становништво чини више од 20%.

9Прекомурје

10Северна Ирска

11Истра

12Корушка and Штајерска

13Фурланија-Јулијска крајина

14Званичан за Финску и обалне општине на југу и јужној Остроботнији.

Референце[уреди]

  1. ^ Romanian law no. 282/2007, Приступљено 4. 5. 2013.
  2. ^ Council of Europe publishes report on minority languages in Spain Monday 15 December 2008, by Conseil de l’Europe "The Spanish authorities are also encouraged to clarify the status of Galician in Castile and León, Portuguese in the town of Olivenza, Berber in the Autonomous City of Melilla and Arabic in the Autonomous City of Ceuta, and take appropriate steps to protect these languages in co-operation with the speakers."