Норик

Из Википедије, слободне енциклопедије
Норик као римска провинција

Норик (лат. NORICVM) је била територија илирског племена Норикум у источним Алпима и долинама река Дунав и Драва.

Историја Аустрије
Austria coat of arms official.svg

Овај чланак је део серије о
историји Аустрије

Ова кутијица: погледај  разговор  уреди
Категорија: Историја Аустрије

Норик су у другом веку пре нове ере заузели мањински Келти. Римљани су ову територију звали „Краљевина Норик“ (REGNVM NORICVM). Заузели су је 16. године п. н. е. Цар Август је намеравао да ова област буде зависна држава царства, али су каснији цареви укључили краљевину Норик у царство да би ојачали одбрану од Германа. Њоме је управљао царски прокуратор. Норик је био посебно значајан по производњи челика за римску војску. За време цара Диоклецијана (245-313) Норик је подељен у провинције Норик Рипенсис (Noricum Ripense) на северу и Норик Медитеранеум (Noricum Mediterranum) на југу. Обе су биле у Панонској дијецези, заједно са Далмацијом и Панонијом. Норик је био међу последњим провинцијама које је царство контролисало у време пада цара Ромула Августула 476.

Норик приближно одговара територији данашњих аустријских провинција: Штајерске, Корушке, Салцбурга, Горње и Доње Аустрије, Беча, као и деловима Баварске и источне Словеније. На северу га је ограничавала река Дунав, на западу Реција, на истоку Панонија и на југоистоку Далмација.

Норички језик[уреди]

Норички језик је познат по два фрагментарна натписа из којих се не могу изводити закључци о природи језика. Претпоставља се да је то био континентални келтски језик.

Спољашње везе[уреди]