Карантанија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Војводски престо на Госпосветском пољу
Највероватнији обим Карантаније око 800. године

Кнежевина Карантанија је најсевернија јужнословенска држава настала у VI веку и сматра се претечом данашње словеначке државе. Престоница кнежевине био је Крнски град на Госпосветском пољу, на коме се и дан данас налази камени престо.

Прошлост Карантаније[уреди]

Прва словенска држава тзв. Самов племенски савез под кнезом Самом укључивао је и Карантанију на челу са њеним тадашњим кнезом Валуком. После распада савеза Карантанија се суочила, као и остале чланице савеза, са налетима Авара, Бавараца и Франака који су покушали да је покоре. Иако изложена сталним нападима Авара, кнежевина је покушала да се прошири на простор данашње Ломбардије, али се суочила са јаким отпором Лангобарда који су је у томе осујетили. Притисци Авара приморали су кнеза Борута да потражи помоћ у борби против њих. Споразумевши се са, бившим непријатељима, Баварцима о заједничком рату против Авара, Борут и Карантанци, потпомогнути Баварцима, успешно одбијају Аварске нападе и односе победу над њима (744-745). Цена победе над Аварима била је признавање врховне власти Баварске, након чега почиње процес христијанизације Карантанаца и зачетак феудалних односа међу њима који се нарочито појачао током владавине Горазда и Хотимира који су наследили Борута на кнежевском престолу. Карло Велики након дугих борби побеђује Баварце и прикључује 774. године Баварску и Карантанију Франачкој. Поделом Франачке Верденским споразумом 843. године Карантанија улази у састав државе Лудвига I која је била претеча Светог римског царства. Продор Мађара у западну Европу приморао је Отона I да уједини све словеначке земље у једну државу која би била брана Мађарима (попут Војне крајине Турцима). Новостворена област, названа Велика Карантанија, обухватала је простор од Дунава до Јадранског мора и делте Поа. После победе над Мађарима 955. године у бици код Аугзбурга, немачки краљеви нису имали потребу за постојањем Велике Карантаније коју је Отон II (наследник Отона I) поделио на:

  • Источну марку
  • Карантанију.

Процес феудализације у Светом римском царству довео је до разједињења Карантаније које је остало до дана данашњег, тако да данас простор некадашње кнежевине Карантаније чине:

Coat of arms of Slovenia.svg

Овај чланак је део серије о
историји Словеније

Главни чланци
Категорија: Историја Словеније

Бирање кнеза[уреди]

Карантанци су свог кнеза дуго времена, према старом словенском обичају, бирали на народним зборовима који су одржавани на Госпосветском пољу код Крнског града. На тим зборовима народни великаши бирали су код кнежевог камена међу собом најбољег који је потом седао на камени престо, чиме је његово устоличење за кнеза било озваничено.

Овај обичај одржао се и након пада Карантаније под врховну немачку власт. Корушке војводе су, до краја средњег века, формално устоличаване на Госпосветском пољу. Нови војвода се код кнежевог камена појављивао у народном оделу и разговарао са урођеницима на народном језику чиме је опонашано некадашње бирање кнеза који је био неко из народа (одевен у народно одело који говори народним језиком). Нови војвода је након тога седао на камени престо на Госпосветском пољу, чиме је и званично постао владар Корушке.

Види још[уреди]