Суботичка бискупија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Суботичка бискупија
Катедрала у Суботици
Латински назив Dioecesis Suboticanus
Статус бискупија
Датум оснивања 1923. године као Бачка апостолска администратура
Датум уздизања на
ниво бискупије
1968.
Припадност надбискупији Београдска надбискупија
Обред римски
Држава где се налази Србија
Број католика цца 289.000
Површина 8042 km 2
Бискуп Иван Пензеш
Подређене јединице Катедрални, бачки, подунавски и потиски архипрезбитерат
Службене странице http://www.suboticka-biskupija.info/index.php
Католичке бискупије у Србији
Деканати бискупује

Суботичка бискупија је римокатоличка бискупија у Бачкој, Војводини, Србији. Седиште бискупије је у граду Суботици. Столна црква је црква Свете Терезије Авилске. Према попису становништва из 2002. године, Суботичка бискупија има око 305.000 верника, 116 жупа, 80 свештеника и 5 ђакона. Тренутни бискуп је Иван Пензеш (мађ. Pénzes János). Светац заштитник бискупије је Свети Павле.

Историја[уреди]

Историја Суботичке бискупије је уско повезана са развојем католичанства на територији данашње Бачке. Суботичка бискупија своје корене има у средњовековној Бачкој набискупији коју је основао угарски краљ Ладислав око 1090. године. Седиште ове надбискупије је било у граду Бачу. 1135. године уједињене су Бачка и Калочка надбискупија (добила име по граду Калочи). Тиме је настала Калочко-бачка надбискупија. Надбискупи ове надбискупије столују наизменично у Бачу и Калочи. Оба града су имала своју катедралу. У средњем веку већину католичких верника Калочко-бачке надбискупије су чинили Мађари.

За време управе османског царства, део надбискупије који се налазио ван османлијских граница је бележио развој, све до Мохачке битке, 1526. године. Са доласком османлија, долази до уништавања самостана и свих католичких споменика, а католичко становништво се углавном исељава са ових простора. Након потпуног избацивања Османлија од стране Хабзбурга са подручја ове надбискупије, обнову бележи само калочки део. Бачки део се слабије опоравља, с обзиром да је углавном био насељен православним српским становништвом, а мањим делом католичким буњевачким и шокачким становништвом. До доласка Буњеваца у Бачку, било је мало католичких верника међу локалним становништвом. Касније, подручје бачког дела Калочко-бачке надбискупије насељавају и Немци и Словаци.

1918. године подручје некадашње Калочко-бачке надбискупије подељено је између Мађарске и Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Будући да је надбискупија била подељена државним границама, седиште се из Калоче 1923. године сели у Суботицу. Тада се формира црквена јединица под именом Бачка апостолска администратура, која је била под директном управом Свете столице. На челу администратуре је био жупник цркве Свете Терезије Авилске Лајчо Будановић. Он је од 1923. године до 1. маја 1927. године био апостолски администратор. Након тога је устоличен за бискупа. Од тада до Другог светског рата, подигнуто је много нових цркава и подигнуто је семениште Паулинум.

За време Другог светског рата, Бачка апостолска администратура се поново административно потчињава Калочкој надбискупији. Истовремено, Бачка апостолска администратура је изгубила трећину верника. Многе цркве су остале без верника и свештеника. Бискуп Будановић већи део рата проводи у затвору. 1956. године Матија Звекановић бива именован за помоћног бискупа. 16. фебруара 1958. бискуп Лајчо Будановић умире и помоћни бискуп Звекановић постаје бискуп. За време бискупа Звекановића, битни догађаји су били реконструкција семеништа Паулинум, изградња свештеничког дома Јозефинум и уређење острва светог Јурја за одмор свештеника. 25. јануара 1968. године папа Павле VI. на територији Бачке апостолске администратуре установљава Суботичку бискупију, а Матија Звекановић постаје први суботички бискуп. Он је био бискуп све до 16. маја 1989. године. Тада, папа Јован Павле II. за новог бискупа поставља Ивана Пензеша (мађ. János Pénzes). Матија Звекановић умире 24. априла 1991. године.

Подела бискупије[уреди]

Суботичка бискупија се дели на 4 архипрезбитерата:

Катедрални архипрезбитерат[уреди]

Стари Град[уреди]

Доњи Град[уреди]

Нови Град[уреди]

Бачки архипрезбитерат[уреди]

Бачки деканат[уреди]

Новосадски деканат[уреди]

Подунавски архипрезбитерат[уреди]

Сомборски деканат[уреди]

  • Црква Свете Блажене Дјевице Марије - Телечка
  • Црква Имена Блажене Дјевице Марије - Станишић
  • Црква Краљице Свете Крунице - Крушевље
  • Црква Похођења Блажене Дјевице Марије - Кљајићево
  • Црква Пресветог Тројства - Сомбор
  • Црква Рођења Блажене Дјевице Марије - Светозар Милетић
  • Црква Светог Ивана Крститеља - Колут
  • Црква Светог Мартина бискупа - Гаково
  • Црква Светог Михаела арканђела - Бачки Брег
  • Црква Светог Николе Тавелића - Сомбор
  • Црква Светих Петра и Павла апостола - Бачки Моноштор
  • Црква Светог Николе Тавелића - Сомбор
  • Црква Светих Шимуна и Јуде апостола - Бездан
  • Црква Светог Крижа - Сомбор
  • Црква Свих Светих - Чонопља
  • Црква Узашашћа Господина нашег Исуса Криста - Риђица

Апатински деканат[уреди]

  • Црква Пресветог Срца Исусова - Апатин
  • Црква Свете Ане - Купусина
  • Црква Светог Ивана Крститеља - Пригревица
  • Црква Светог Ладислава Краља - Богојево
  • Црква Светог Ловре мученика - Сонта
  • Црква Светог Мирка - Дорослово
  • Црква Светог Стјепана краља - Свилојево
  • Црква Узнесења Блажене дјевице Марије - Апатин
  • Црква Узнесења Светог крижа - Српски Милетић

Кулски деканат[уреди]

Потиски архипрезбитерат[уреди]

Бечејски деканат[уреди]

Бачко-тополски деканат[уреди]

  • Црква Блажене Дјевице Марије - Стара Моравица
  • Црква Краљице Свете Крунице - Кеви
  • Црква Краљице Свете Крунице - Торњош
  • Црква Криста Спаситеља - Ново Орахово
  • Црква похођења Блажене Дјевице Марије - Гунарош
  • Црква Свете Ане - Мали Иђош
  • Црква Светог Антуна Падованског - Чантавир
  • Црква Узнесења Блажене Дјевице Марије - Бајша
  • Црква Узвишења Светог Крижа - Пачир

Кањишки деканат[уреди]

  • Црква Имена Блажене Дјевице Марије - Мартонош
  • Црква Срца Маријина - Ором
  • Црква Светог Јосипа - Црвено Село
  • Црква Светог Михаела арханђела - Трешњевац

Сенћански деканат[уреди]

  • Црква Похођења Блажене Дјевице Марије - Адорјан
  • Црква Пресветог Срца Исусова - Сента
  • Црква Светих Анђела чувара - Кањижа
  • Црква Светог Антуна Падованског - Сента
  • Црква Светог Фрање Асишког - Сента
  • Црква Светог Јосипа радника - Горњи Брег
  • Црква Светог Павла апостола - Кањижа
  • Црква Светог Стјепана краља - Сента
  • Црква Свете Терезије детета од Исуса - Сента

Службени језици у црквама суботичке бискупије[уреди]

Заступљеност језика у одржавању литургија[уреди]

Језици на којима се одржавају литургије зависе од локалног становништва. У неким црквама постоји више националних заједница који говоре различитим језицима. У таквим црквама недељом се одржава по једна литургија на сваком језику локалног становништва. Великим празницима има једна литургија на којој је по један део обреда на једном од локалних језика.

Катедрални архипрезбитерат[уреди]

Jezici na kojima se sluze liturgije katedralni arhiprezbiterat.JPG

Бачки архипрезбитерат[уреди]

Jezici na kojima se sluze liturgije.JPG

Подунавски архипрезбитерат[уреди]

Jezici na kojima se sluze liturgije Podunavski Arhiprezbiterat.JPG

Потиски архипрезбитерат[уреди]

Jezici na kojima se sluze liturgije Potiski Arhiprezbiterat.JPG

Језици на којима се одржавају литургије[уреди]

Катедрални архипрезбитерат[уреди]

Језик/језици на којима се служе литурије Број цркава
Хрватски, мађарски 13
Мађарски 4
Хрватски 2
Хрватски, мађарски, немачки 1
Непознато 1

Бачки архипрезбитерат[уреди]

Језик/језици на којима се служе литурије Број цркава
Хрватски 8
Хрватски, мађарски 5
Мађарски 4
Хрватски, мађарски, немачки 3
Непознато 4
Хрватски, мађарски, словачки 1
Словачки 1
Хрватски, немачки 1

Подунавски архипрезбитерат[уреди]

Језик/језици на којима се служе литурије Број цркава
Хрватски 8
Хрватски, мађарски 8
Мађарски 8
Хрватски, мађарски, немачки 7
Хрватски, немачки 5
Непознато 1

Потиски архипрезбитерат[уреди]

Језик/језици на којима се служе литурије Број цркава
Мађарски 29
Непознато 2
Хрватски 1

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]