Гаково

Из Википедије, слободне енциклопедије
Гаково

Православна црква у Гакову.
Православна црква у Гакову.

Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Покрајина Застава Војводине Војводина
Управни округ Западнобачки
Општина Сомбор
Становништво
Становништво (2011) 2201
Густина становништва 48 ст/km²
Положај
Координате 45°54′07″N 19°03′29″E / 45.902, 19.058166
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 96 m
Површина 45,8 km²
Гаково на мапи Србије
{{{alt}}}
Гаково
Гаково на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 25282
Позивни број 025
Регистарска ознака SO


Координате: 45° 54′ 07" СГШ, 19° 03′ 29" ИГД

Гаково је насеље у Србији у општини Сомбор, у Западнобачком управном округу. Налази се у близини мађарске и хрватске границе, на надморској висини од 92 m.

Према попису становништва из 2002. године, у Гакову је живело 2.201 становника, док је према претходном попису из 1991. године у насељу било 2.073 становника.

Положај насеља[уреди]

Гаково се налази на северозападу Бачке, између Сомбора на југу, Крушевља, Станишића и Риђице на североистоку, Растине на северу, и Бачког Брега, Колута и Бездана на западу. У административном смислу, насељу Гаково припада и насеље Крушевље.

Име[уреди]

Српски назив насеља Гаково усвојили су и Немци и Мађари, који су га користили у облицима Gakowa (немачки) и Gákova (мађарски), мада су се у овим језицима користили и називи Gaumarkt (немачки) и Gádor (мађарски).

Историја[уреди]

На овом терену се од 1658. године помиње истоимена пустара. Село је формирано вероватно у првој половини 18. века и према подацима из 1728. године било је настањено Србима. Године 1748. овамо се досељавају Немци из Апатина и Крушевља. Један број колониста досељен је и 1764. године. У Гакову су 1787. године живела 1.522 становника, а до 1910. године број становника се попео на 2.770. У ово доба, већину становништва у насељу чинили су Немци, а било је и нешто Срба и Мађара.

Након одласка Немаца после Другог светског рата, у селу је остало мало Срба и Хрвата, па је према попису из 1948. године у њему било само 59 становника. Попис није регистровао око 4.000 егејских Македонаца, који су овде привремено боравили. Касније, после исељавања Македонаца, у насеље се досељава становништво пореклом из околине Мркоњић Града и Доње Пецке у Босни, као и из Бенковца, Братишковаца (Кричке) и Доњих Врбљана. Гакову је 1971. године административно припојено и оближње насеље Крушевље.

Демографија[уреди]

У насељу Гаково живи 1746 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,4 година (38,3 код мушкараца и 40,5 код жена). У насељу има 694 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,17.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 62 [1]
1953. 1477
1961. 2022
1971. 2014
1981. 2122
1991. 2073 2059
2002. 2236 2201
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
1.805 82,00%
Хрвати
  
101 4,58%
Југословени
  
101 4,58%
Мађари
  
46 2,08%
Македонци
  
17 0,77%
Црногорци
  
14 0,63%
Буњевци
  
10 0,45%
Роми
  
6 0,27%
Немци
  
4 0,18%
Бошњаци
  
4 0,18%
Муслимани
  
3 0,13%
Украјинци
  
2 0,09%
Словаци
  
1 0,04%
Албанци
  
1 0,04%
непознато
  
1 0,04%


Карактеристике насеља[уреди]

Насеље је настало у првој половини 18. века, када у Војводини још нису строго диференцирани принципи планске градње. Кроз њега је тада пролазио колски пут, који је био најкраћа веза Сомбора и Баје, и дуж тог пута је формирана главна улица. Каснијим ширењем, изграђене су три уже попречне улице, као и једна улица паралелна са главном. Центар села је у средини главне улице, а у њему се налазе неке од јавних служби, управа земљорадничке задруге и црква. Основна школа је лоцирана источно од главне улице. Село има своју месну кацеларију, пошту, здравствену станицу, зубну амбуланту, банку, сопствени водовод и асфалтиране улице.

Привреда[уреди]

У насељу постоји пољопривредно предузеће А. Д. „Граничар“, које се бави ратарском и сточарском производњом. Гаково је претежно аграрна средина, а по попису из 2002. године пољопривредна занимања ангажовала су 52,2% активног становништва у насељу. Мање од половине радника ради ван села, а једино индустријско предузеће у насељу је циглана. Пољопривредно становништво Гакова претежно је запослено у локалном пољопривредном комбинату, којем припадају готово све обрадиве површине у околини. У насељу ради и десетак угоститељских и трговачких објеката.

Спорт[уреди]

У Гакову делује фудбалски клуб „Граничар“, који се такмичи у подручној лиги. Kao и рукометни клуб „Граничар" који се такмичи у другој севернобачкој лиги.

Манифестације[уреди]

Највећа манифестација у Гакову је сеоска слава "Свети Илија", која се одржава 2. августа.

Саобраћај[уреди]

Кроз село пролази локални пут, који повезује Сомбор са још два насеља сомборске општине, Растином и Крушевљем. Уз југоисточну ивицу Гакова је железничка пруга Сомбор - Риђица - Баја, која је изграђена 1895. године. После Првог светског рата на њој је саобраћај одржаван само до Риђице, а 1988. године је потпуно обустављен.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  2. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Литература[уреди]

  • Др Слободан Ћурчић, Насеља Бачке - географске карактеристике, Нови Сад, 2007.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Гаково