Гаково
| Гаково |
|
|---|---|
|
|
|
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија |
| Покрајина |  Војводина |
| Управни округ | Западнобачки |
| Општина | Сомбор |
| Становништво | |
| Становништво (2011) | 2201 |
| Густина становништва | 48 ст/km² |
| Положај | |
| Координате | |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 96 m |
| Површина | 45,8 km² |
 Гаково
Гаково на мапи Србије
|
|
| Остали подаци | |
| Поштански број | 25282 |
| Позивни број | 025 |
| Регистарска ознака | SO |
Координате: 45° 54′ 07" СГШ, 19° 03′ 29" ИГД
Гаково је насеље у Србији у општини Сомбор, у Западнобачком управном округу. Налази се у близини мађарске и хрватске границе, на надморској висини од 92 m.
Према попису становништва из 2002. године, у Гакову је живело 2.201 становника, док је према претходном попису из 1991. године у насељу било 2.073 становника.
Садржај |
Положај насеља [уреди]
Гаково се налази на северозападу Бачке, између Сомбора на југу, Крушевља, Станишића и Риђице на североистоку, Растине на северу, и Бачког Брега, Колута и Бездана на западу. У административном смислу, насељу Гаково припада и насеље Крушевље.
Име [уреди]
Српски назив насеља Гаково усвојили су и Немци и Мађари, који су га користили у облицима Gakowa (немачки) и Gákova (мађарски), мада су се у овим језицима користили и називи Gaumarkt (немачки) и Gádor (мађарски).
Историја [уреди]
На овом терену се од 1658. године помиње истоимена пустара. Село је формирано вероватно у првој половини 18. века и према подацима из 1728. године било је настањено Србима. Године 1748. овамо се досељавају Немци из Апатина и Крушевља. Један број колониста досељен је и 1764. године. У Гакову су 1787. године живела 1.522 становника, а до 1910. године број становника се попео на 2.770. У ово доба, већину становништва у насељу чинили су Немци, а било је и нешто Срба и Мађара.
Након одласка Немаца после Другог светског рата, у селу је остало мало Срба и Хрвата, па је према попису из 1948. године у њему било само 59 становника. Попис није регистровао око 4.000 егејских Македонаца, који су овде привремено боравили. Касније, после исељавања Македонаца, у насеље се досељава становништво пореклом из околине Мркоњић Града и Доње Пецке у Босни, као и из Бенковца, Братишковаца (Кричке) и Доњих Врбљана. Гакову је 1971. године административно припојено и оближње насеље Крушевље.
Демографија [уреди]
У насељу Гаково живи 1746 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,4 година (38,3 код мушкараца и 40,5 код жена). У насељу има 694 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,17.
Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године).
|
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[2] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 1.805 | 82,00% | ||
| Хрвати | 101 | 4,58% | ||
| Југословени | 101 | 4,58% | ||
| Мађари | 46 | 2,08% | ||
| Македонци | 17 | 0,77% | ||
| Црногорци | 14 | 0,63% | ||
| Буњевци | 10 | 0,45% | ||
| Роми | 6 | 0,27% | ||
| Немци | 4 | 0,18% | ||
| Бошњаци | 4 | 0,18% | ||
| Муслимани | 3 | 0,13% | ||
| Украјинци | 2 | 0,09% | ||
| Словаци | 1 | 0,04% | ||
| Албанци | 1 | 0,04% | ||
| непознато | 1 | 0,04% | ||
| м | ж | |||
| ? | 0 | 0 | ||
| 80+ | 7 | 21 | ||
| 75-79 | 26 | 31 | ||
| 70-74 | 46 | 56 | ||
| 65-69 | 59 | 83 | ||
| 60-64 | 72 | 81 | ||
| 55-59 | 49 | 68 | ||
| 50-54 | 70 | 85 | ||
| 45-49 | 101 | 77 | ||
| 40-44 | 86 | 64 | ||
| 35-39 | 92 | 71 | ||
| 30-34 | 73 | 76 | ||
| 25-29 | 76 | 68 | ||
| 20-24 | 79 | 77 | ||
| 15-19 | 70 | 57 | ||
| 10-14 | 74 | 80 | ||
| 5-9 | 51 | 75 | ||
| 0-4 | 58 | 42 | ||
| просек | 38.3 | 40.5 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 906 | 293 | 548 | 42 | 23 | - |
| Женски | 915 | 182 | 549 | 154 | 30 | - |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 532 | 314 | - | - | 80 | 1 | 57 | 23 | 13 | 17 |
| Женски | 344 | 143 | - | - | 92 | - | 4 | 39 | 4 | 3 |
| Оба | 876 | 457 | - | - | 172 | 1 | 61 | 62 | 17 | 20 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 1 | - | 13 | 6 | 4 | 3 | - | - | - | |
| Женски | 3 | - | 4 | 20 | 25 | 6 | 1 | - | - | |
| Оба | 4 | - | 17 | 26 | 29 | 9 | 1 | - | - |
Карактеристике насеља [уреди]
Насеље је настало у првој половини 18. века, када у Војводини још нису строго диференцирани принципи планске градње. Кроз њега је тада пролазио колски пут, који је био најкраћа веза Сомбора и Баје, и дуж тог пута је формирана главна улица. Каснијим ширењем, изграђене су три уже попречне улице, као и једна улица паралелна са главном. Центар села је у средини главне улице, а у њему се налазе неке од јавних служби, управа земљорадничке задруге и црква. Основна школа је лоцирана источно од главне улице. Село има своју месну кацеларију, пошту, здравствену станицу, зубну амбуланту, банку, сопствени водовод и асфалтиране улице.
Привреда [уреди]
У насељу постоји пољопривредно предузеће А. Д. „Граничар“, које се бави ратарском и сточарском производњом. Гаково је претежно аграрна средина, а по попису из 2002. године пољопривредна занимања ангажовала су 52,2% активног становништва у насељу. Мање од половине радника ради ван села, а једино индустријско предузеће у насељу је циглана. Пољопривредно становништво Гакова претежно је запослено у локалном пољопривредном комбинату, којем припадају готово све обрадиве површине у околини. У насељу ради и десетак угоститељских и трговачких објеката.
Спорт [уреди]
У Гакову делује фудбалски клуб „Граничар“, који се такмичи у подручној лиги.
Манифестације [уреди]
Највећа манифестација у Гакову је сеоска слава, која се одржава 2. августа.
Саобраћај [уреди]
Кроз село пролази локални пут, који повезује Сомбор са још два насеља сомборске општине, Растином и Крушевљем. Уз југоисточну ивицу Гакова је железничка пруга Сомбор - Риђица - Баја, која је изграђена 1895. године. После Првог светског рата на њој је саобраћај одржаван само до Риђице, а 1988. године је потпуно обустављен.
Референце [уреди]
- ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
- ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
Литература [уреди]
- Др Слободан Ћурчић, Насеља Бачке - географске карактеристике, Нови Сад, 2007.
Види још [уреди]
Спољашње везе [уреди]
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
- Сателитска мапа (Wikimapia)
- Гугл сателитска мапа (Maplandia)
- План насеља на мапи (Mapquest)
| Насељена места града Сомбора |
|---|
|
Алекса Шантић • Бачки Брег • Бачки Моноштор • Бездан • Гаково • Дорослово • Кљајићево • Колут • Растина • Риђица • Светозар Милетић • Сомбор • Станишић • Стапар • Телечка • Чонопља |
