Харолд Клејтон Јури

Из Википедије, слободне енциклопедије
Харолд Јури

Харолд Јури, око 1963.
Харолд Јури, око 1963.

Пуно име Харолд Клејтон Јури
Општи подаци
Датум рођења 29. април 1893.
Место рођења Волкертон (САД)
Датум смрти 5. јануар 1981.
Место смрти Ла Хоја (САД)
Рад

Харолд Клејтон Јури (енгл. Harold Clayton Urey; Волкертон, 29. април 1893Ла Хоја, 5. јануар 1981) је био амерички физикохемичар. Добио је Нобелову награду за хемију 1934. за откриће деутеријума.

Рани живот[уреди]

Дипломирао је зоологију на универзитету у Монтани. Докторирао је хемију изучавајући термодинамику на универзитету у Берклију. После Берклија отишао је код Нилса Бора у Копенхаген да ради на атомској структури на Институту за теоријску физику. После повратка у САД 1924. предавао је на Џон Хопкинс универзитету, а затим у Колумбији.

Откриће деутеријума[уреди]

Са Артуром Руарком написао је на енглеском језику једну од првих књига о квантној механици и њеној примени на атомске и молекуларне системе. Заинтересовао се за систематику нуклеарних језгара и то га је довело до открића деутеријума.

Деутеријум је изоловао узастопном дестилацијом течног водоника. Заједно са својим сарадницима демонстрирао је 1931. постојање тешке воде. За свој рад на деутеријуму добио је 1934. Нобелову награду за хемију.

Рад на Менхетн пројекту[уреди]

Током Другог светског рата радио је са својим тимом на Колумбији на бројним истраживачким програмима у оквиру Менхетн пројекта, односно развоја атомске бомбе. Развили су метод гасне дифузије, помоћу кога су раздвајали U-235 од U-238, чиме су омогућили процес уранијумског обогаћења. За атомску бомбу је био потребан уранијум 235, кога је било јако мало у природном уранијуму, па је било нужно да се сепарира од уранијума 238. Предводио је са Пеграмом у јесен 1941. дипломатску мисију у Енглеску. Циљ је био да се успостави сарадња на развоју атомске бомбе.

Каснији рад и Милер-Јуријев експеримент[уреди]

После рата је постао професор хемије на Институту за нуклеарна проучавања, затим професор хемије на универзитету Чикаго. Радио је на развоју космохемије. Радио је на кисеонику 18 и развијао је теорије о количини хемијских елемената на земљи и о њиховој количини у космосу и о еволуцији звезда. Свој рад је сумирао у књизи „Планете: порекло и развој " (1952). Претпостављао је састав ране атмосфере Земље био од амонијака, метана и водоника. Стенли Милер из Чикага је показао да ако се таква мешавина изложи ултраљубичастом зрачењу и води, да се тада могу створити аминокиселине (Милер-Јуријев експеримент).

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Харолд Клејтон Јури