Финале УЕФА Лиге Европе 2022.

С Википедије, слободне енциклопедије
Финале УЕФА Лиге Европе 2022.
2022 UEFA Europa League Final
Постер за финале
ДогађајУЕФА Лига Европе 2021/22.
Ајнтрахт Франкфурт Рејнџерс
Њемачка Шкотска
1 1
Након продужетака
Ајнтрахт Франкфурт бољи у извођењу једанаестераца (5 : 4)
Датум18. мај 2022. (2022-05-18)
СтадионРамон Санчез Писхуан, Севиља
Играч утакмицеКевин Трап
(Ајнтрахт Франкфурт)
СудијаСлавко Винчић (Словенија)
Посећеност38.842
Времеделимично облачно
31 °C
влажност ваздуха: 32%
← 2021.
2023. →

Финале УЕФА Лиге Европе 2022. била је завршна утакмица Лиге Европе у сезони 2021/22, 51. сезоне другог по јачини европског клупског фудбалског такмичења које се одржава под окриљем УЕФА и 13. сезоне од када је оно преименовано из Куп УЕФА у УЕФА Лига Европе. Финале се играло 18. маја 2022. године, на Стадиону Рамон Санчез Писхуан у Севиљи у Шпанији, између немачког Ајнтрахта из Франкфурта и шкотског Рејнџерса.[1]

Првобитно је требало да се овогодишње финале одигра на Пушкаш арени у главном граду Мађарске, Будимешти. Међутим, због пандемије ковида 19 током 2020. године, дошло је до одлагања и премештања тадашњег финала будући да је УЕФА од домаћина финала Лиге шампиона и Лиге Европе затражила да их одложе у својим градовима за годину дана. Као резултат тога, Будимпешта ће, уместо 2022, угостити финалисте Лиге Европе 2023. године.[2]

Ајнтрахт Франкфурт је добио меч пошто је био успешнији у пенал-серији резултатом 5 : 4, након што је резултат после продужетака био 1 : 1. Ајнтрахт је тако по други пут у својој историји подигао трофеј Купа УЕФА, односно Лиге Европе, и постао је прва екипа из Немачке још од 1997. године која је освојила ово такмичење. Као победник, Ајнтрахт ће имати прилику да учествује у УЕФА суперкупу 2022. против првака Лиге шампиона 2021/22. и такође му је обезбеђено место у групној фази Лиге шампиона наредне сезоне.

Учесници[уреди | уреди извор]

Такмичење је носило назив Куп УЕФА до 2009, а назив УЕФА Лига Европе користи се од 2010.

Тим Наступи у претходним финалима (подебљана година означава победника те године)
Њемачка Ајнтрахт Франкфурт 1 (1980)
Шкотска Рејнџерс 1 (2008)

Пут до финала[уреди | уреди извор]

За више информација погледајте: УЕФА Лига Европе 2021/22. и УЕФА Лига шампиона 2021/22.

Напомена: Резултати финалиста су наведени на првом месту (Д — домаћин; Г — гост).

Њемачка Ајнтрахт Франкфурт Фаза такмичења Шкотска Рејнџерс
Лига Европе Лига шампиона
— Квалификације (ЛЕ, ЛШ) Противник Укупно Први меч Други меч
Треће коло квалификација Шведска Малме 2 : 4 1 : 2 (Г) 1 : 2 (Д)
Лига Европе
Коло плеј-офа Јерменија Алашкерт 1 : 0 1 : 0 (Д) 0 : 0 (Г)
Противник Резултат Групна фаза Противник Резултат
Турска Фенербахче 1 : 1 (Д) Прво коло Француска Олимпик Лион 0 : 2 (Д)
Белгија Ројал Антверпен 1 : 0 (Г) Друго коло Чешка Спарта Праг 0 : 1 (Г)
Грчка Олимпијакос 3 : 1 (Д) Треће коло Данска Брендби 2 : 0 (Д)
Грчка Олимпијакос 2 : 1 (Г) Четврто коло Данска Брендби 1 : 1 (Г)
Белгија Ројал Антверпен 2 : 2 (Д) Пето коло Чешка Спарта Праг 2 : 0 (Д)
Турска Фенербахче 1 : 1 (Г) Шесто коло Француска Олимпик Лион 1 : 1 (Г)
Првопласирани групе Д
Клуб У П Н И ДГ ПГ ГР Б
Њемачка Ајнтрахт Франкфурт 6 3 3 0 10 6 +4 12
Грчка Олимпијакос 6 3 0 3 8 7 +1 9
Турска Фенербахче 6 1 3 2 7 8 −1 6
Белгија Ројал Антверпен 6 1 2 3 6 10 −4 5
Поредак у групној фази Другопласирани групе А
Клуб У П Н И ДГ ПГ ГР Б
Француска Олимпик Лион 6 5 1 0 16 5 +11 16
Шкотска Рејнџерс 6 2 2 2 6 5 +1 8
Чешка Спарта Праг 6 2 1 3 6 9 −3 7
Данска Брендби 6 0 2 4 2 11 −9 2
Противник Укупно Први меч Други меч Елиминациона фаза Противник Укупно Први меч Други меч
— Бараж за елиминациону фазу Њемачка Борусија Дортмунд 6 : 4 4 : 2 (Г) 2 : 2 (Д)
Шпанија Реал Бетис 3 : 2 2 : 1 (Г) 1 : 1 (п. с. н.) (Д) Осмина финала Србија Црвена звезда 4 : 2 3 : 0 (Д) 1 : 2 (Г)
Шпанија Барселона 4 : 3 1 : 1 (Д) 3 : 2 (Г) Четвртфинале Португалија Брага 3 : 2 0 : 1 (Г) 3 : 1 (п. с. н.) (Д)
Енглеска Вест Хем јунајтед 3 : 1 2 : 1 (Г) 1 : 0 (Д) Полуфинале Њемачка РБ Лајпциг 3 : 2 0 : 1 (Г) 3 : 1 (Д)

Позадина[уреди | уреди извор]

Ово је било Ајнтрахтово треће финале у неком Уефином клупском такмичењу. Године 1960, немачки клуб је играо финале Купа европских шампиона 1960. против Реала из Мадрида, које је изгубио, а двадесет година касније, 1980, успео је да освоји Куп УЕФА, победивши у финалу Борусију Менхенгладбах. Ајнтрахт је постао први клуб из Немачке који је успео доћи до финала неког европског клупског такмичења после Бајерна (финале ЛШ 2020) и први је немачки финалиста Купа УЕФА/Лиге Европе још од Вердера (финале Купа УЕФА 2009).

Ово је било Рејнџерсово пето финале у неком Уефином клупском такмичењу. Године 1972, клуб из Глазгова је успео да освоји Куп победника купова, а изгубио је у финалима 1961. и 1967. као и у Европском суперкупу 1972. и у финалу Купа УЕФА 2008. Пласиравши се у овогодишње финале, Рејнџерс је постао први клуб из Шкотске који је успео да се домогне неког европског финала још од 2008. Од 1983. године, Шкотска тражи свог шампиона неког европског клупског такмичења, када је Абердин последњи пут узео неку европску титулу — Европски суперкуп. Такође, ниједан шкотски клуб није успео да освоји нити Куп УЕФА, нити реформисану Лигу Европе.[3]

Две екипе су се досад среле двапут у европским такмичењима — у полуфиналу Купа шампиона 1959/60, када је Ајнтрахт оба пута био успешнији у двомечу.[4]

Утакмица[уреди | уреди извор]

Детаљи[уреди | уреди извор]

„Домаћин” (из административних разлога) изабран је додатним жребом који се одржао након жребова за четвртфинале и полуфинале такмичења.

Ајнтрахт Франкфурт Њемачка1 : 1 (п. с. н.)Шкотска Рејнџерс
 Извештај
Пенали
 5 : 4
Гледалаца: 38.842[5]
Ајнтрахт Франкфурт
Рејнџерс
Г 1 Њемачка Кевин Трап
О 35 Бразил Тута Изашао из игре — замењен 58’
О 18 Мали Алмами Туре
О 2 Француска Еван Ндика Изашао из игре — замењен 100’
С 36 Њемачка Ансгар Кнауф
С 8 Швајцарска Џибрил Соу Изашао из игре — замењен 106’
С 17 Њемачка Себастијан Роде (к) Изашао из игре — замењен 90’
С 10 Србија Филип Костић
С 29 Данска Јеспер Линдстрем Изашао из игре — замењен 70’
С 15 Јапан Даичи Камада
Н 19 Колумбија Рафаел Сантос Боре
Замене:
Г 31 Њемачка Јенс Грал
О 22 Сједињене Америчке Државе Тимоти Чендлер
О 24 Њемачка Дени да Коста
О 25 Њемачка Кристофер Ленц Ушао у игру 100’
С 6 Хрватска Кристијан Јакић Ушао у игру 90’
С 7 Аустралија Ајдин Хрустић Ушао у игру 106’
С 20 Јапан Макото Хасебе Ушао у игру 58’
С 23 Норвешка Јанс Петер Хаве Ушао у игру 70’
С 27 Мароко Ајмен Баркок
Н 9 Холандија Сам Ламерс
Н 21 Њемачка Рагнар Ахе
Н 39 Португалија Гонсало Пасијенсија
Тренер:
Аустрија Оливер Гласнер
Г 1 Шкотска Алан Макгрегор
О 2 Енглеска Џејмс Таверније (к)
О 6 Енглеска Конор Голдсон
О 3 Нигерија Калвин Басеј
О 31 Хрватска Борна Баришић Изашао из игре — замењен 117’
С 8 Шкотска Рајан Џек Изашао из игре — замењен 74’
С 4 Енглеска Џон Лундстрам
Н 14 Енглеска Рајан Кент
С 23 Шкотска Скот Рајт Жути картон 73’ Изашао из игре — замењен 74’
Н 18 Финска Глен Камара Изашао из игре — замењен 91’
Н 17 Нигерија Џо Арибо Жути картон 62’ Изашао из игре — замењен 101’
Замене:
Г 28 Шкотска Роби Макрори
Г 33 Шкотска Џон Маклохлин
О 26 Нигерија Леон Балогун
О 43 Шкотска Леон Кинг
С 10 Северна Ирска Стивен Дејвис Ушао у игру 74’
С 16 Велс Арон Ремзи Ушао у игру 117’
С 19 Сједињене Америчке Државе Џејмс Сендс Ушао у игру 101’
С 37 Канада Скот Арфилд Ушао у игру 91’
С 51 Шкотска Алекс Лаури
Н 9 Обала Слоноваче Амад Дијало
Н 25 Јамајка Кемар Руф Ушао у игру 117’
Н 30 Замбија Фешн Сакала Ушао у игру 74’ Изашао из игре — замењен 117’
Тренер:
Холандија Ђовани ван Бронкхорст

Играч утакмице:
Њемачка Кевин Трап (Ајнтрахт Франкфурт)[6]

Помоћне судије:[7]
Словенија Томаж Кланчник
Словенија Андраж Ковачић
Четврти судија:[7]
Србија Срђан Јовановић
ВАР:[7]
Холандија Пол ван Букел
Помоћне судије за ВАР-ом:[7]
Словенија Јуре Прапротник
Шпанија Алехандро Ернандез Ернандез
Шпанија Роберто Дијаз Перез дел Паломар

Правила:[8]

  • Регуларни део утакмице траје 90 минута;
  • Уколико је резултат нерешен, играју се продужеци у трајању од 30 минута;
  • Уколико је резултат и даље нерешен, изводе се једанаестерци;
  • Сваки тим има дванаест играча на клупи;
  • Дозвољено је укупно извршити пет измена, с тим да се у продужецима може извршити и шеста измена.[а]

Статистике[уреди | уреди извор]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Сваки тим има само три шансе да изврши измене, с четвртом шансом у продужецима, с тим да се не рачунају измене које су обављене током полувремена, пре почетка продужетка и током паузе између два продужетка.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „UEFA Europa Conference League: Who enters and when are the games?”. UEFA.com. Union of European Football Associations. 2. 12. 2020. Приступљено 18. 5. 2022. 
  2. ^ „UEFA competitions to resume in August”. UEFA.com. Union of European Football Associations. 17. 5. 2020. Приступљено 18. 5. 2022. 
  3. ^ „2022 UEFA Europa League Final” (PDF). UEFA.com. 18. 5. 2022. Приступљено 18. 5. 2022. 
  4. ^ „UEFA Europa League final: head-to-head records”. UEFA.com. Union of European Football Associations. 5. 5. 2022. 
  5. ^ „Full Time Summary Final – Eintracht Frankfurt v Rangers” (PDF). UEFA.com. Union of European Football Associations. 18. 5. 2022. Приступљено 19. 5. 2022. 
  6. ^ „Kevin Trapp named official UEFA Europa League final Hankook Player of the Match”. UEFA.com. Union of European Football Associations. 18. 5. 2022. Приступљено 19. 5. 2022. 
  7. ^ а б в г „Referee teams appointed for 2022 UEFA club competition finals”. UEFA.com. Union of European Football Associations. 11. 5. 2022. Приступљено 19. 5. 2022. 
  8. ^ „Regulations of the UEFA Europa League, 2021/22 Season”. UEFA.com. Union of European Football Associations. 2021. Приступљено 30. 4. 2021. 
  9. ^ а б в г „Team statistics” (PDF). UEFA.com. Union of European Football Associations. 18. 5. 2022. Приступљено 18. 5. 2022. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Финале_УЕФА_Лиге_Европе_2022.&oldid=27036073”