Comes sacrarum largitionum
| Византијска управа | ||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 | ||||||||||
| Рани период (395-610) | ||||||||||
|
||||||||||
| Средњи период (610-1081) | ||||||||||
|
||||||||||
| Касни период (1081-1453) | ||||||||||
|
||||||||||
Гроф државне благајне (лат. Comes sacrarum largitionum) била је титула високих чиновника централне администрације позног Римског царства у доба Домината (293-476). После пада Западног римског царства (476), функција се одржала у Византији још неко време. Његова функција била је слична функцији министра финансија.[1]
Позадина[уреди | уреди извор]
Реформе цара Диоклецијана (293-305) и Константина Великог (324-337) имале су за циљ да ојачају централну власт и ослабе власт намесника у провинцијама, чије су побуне и узурпације обележиле цео 3. век и довеле до кризе Римског царства. То је постигнуто одвајањем војне и цивилне власти у провинцијама, дијецезама и префектурама, и формирањем централне државне администрације.[1]
Функција[уреди | уреди извор]
Изграђивањем централне државне управе у доба цара Константина Великог (324-337), на врху централне администрације Царства били су канцелар и министар правосуђа. На челу финансијске управе (министарства финансија) стајали су шефови државне благајне (fiscus) и приватне царске благајне (res privatae), који се од Константиновог времена зову гроф државне благајне (лат. comes sacrarum largitionum) и гроф приватне благајне (лат. comes rerum privatarum). Њихова улога била је донекле ограничена тиме што се у провинцијама основна дажбина - анона (лат. annona), плаћала непосредно префектури преторија.[1]