Цариградски бедеми

Карта Цариграда са означеним бедемима

Цариградски бедеми представљају један од најмонументалнијих и најбољих примера фортификационе архитектуре на свету. Сматра се да су практично неосвојиви у случају када у граду има довољно бранилаца да их опслуже, а током своје миленијумске улоге у заштити Цариграда поклекли су само два пута:

• пред крсташима IV крсташког похода током 1203. односно 1204. године(види:Пад Цариграда (1204))
• и, коначно, пред Турцима који су 1453. године заузели град и уништили Византијско царство. (види: Пад Цариграда (1453))

Због њиховог значаја УНЕСКО је копнени део бедема уврстио на своју листу светске баштине 1980. године.

Делови Цариградских бедема

Цариградске бедеме формира 5 засебних целина:

1. Бедем Акропоља - Бедеми античког Византиона
2. Унутрашњи бедем - Константинов бедем
3. Морски бедем
4. Копнени бедеми - Двоструки бедеми Теодосија II и Влахернски бедем
5. Бедеми градских четврти - Бедеми који су опасивали градска насеља:Фанар, Петрион и Псаматију

• Бедеми Пере - Бедеми који су опасивали Перу (Галату) која се налазила на другој обали Златног рога.
• Дуги бедем Тракије - Анастасијев бедем који је Анастасије I подигао на удаљености од око 65km од града и који су се простирали од Црног до Мраморног мора у дужини од око 50km.

Материјали коришћени у градњи Цариградских бедема

Капија (Деутероу или Београдска) на Теодосијевим бедемима

За изградњу бедема коришћена је комбинација камених блокова са циглама, док је као везиво коришћен кречни малтер. Поред тога, доста често је у градњи коришћен мермер који је узиман са рушевина из доба антике којих је било по граду или из каменолома са обала Мраморног мора који су њиме, очигледно, били богати.

Камени блокови су рађени од терцијарног кречњака вађеног у каменоломима, који су се налазили око 5km западно од Златне капије. Цигле су печене у близини града, иако до данас нису пронађени остаци циглана из доба Византије. Дужина цигала је варирала од 30cm до 36cm са око 6cm у ширину. На њима се понекад могло видети име њиховог ктитора, произвођача или тренутног цара. Малтер је прављен мешањем креча са комадићима или прашином насталим од цигала. Сам малтер је након сушења, постајао је веома тврд.

Сам зид је грађен од спољашњег и унутрашњег дела. Са спољних страна се налази десет редова материјала:

• 9 редова камених блокова
• 1 ред у коме се налази 5 редова цигала.

Унутрашњост зида је испуњена деловима цигала и камених блокова повезаних малтером.

Хронологија најзначајнијих догађаја

• 324. Константин Велики оснива Цариград као Нови Рим
• 325. Окончана градња заштитног бедема новог града, знаног као Константинов бедем
• 378. Битка код Хадријанопоља
• 405. Антемије, преторијански префект Истока, отпочиње градњу нових бедема ради проширивања површине града

Већи део бедема је данас рушевина

• 408. Теодосије II ступа на власт
• 413. Завршена је градња нових спољашњих бедема, знаних као Двоструки бедеми Теодосија II
• 447. Велики земљотрес разара бедеме, након чега су поправљени и појачани трећом линијом уз шанац
• 626. Велика опсада Цариграда од стране Авара и Персијанаца
• 627. Ираклије проширује бедеме на Влахерну, подигавши тзв. Ираклијев бедем
• 674-678. Прва арапска опсада Цариграда
• 714. Друга арапска опсада Цариграда
• 813. Лав V Јерменин ојачава Влахернски бедем
  • 813. Крумова опсада Цариграда
• 860. Руска опсада Цариграда
• 1043. Георгије Маниакис напада Цариград
• 1047. Лав Торникис опседа Цариград
• 1071. Битка код Манцикерта
• 1081. Алексије I Комнин улази у Цариград и преузима власт
• 1097. Први крсташки поход пролази кроз Цариград
• 1143-1180. Манојло Комнин довршава Влахернски бедем
• 1203-1204. Крсташи IV крсташког похода освајају Цариград
• 1261. Михајло VIII Палеолог ослобађа Цариград и обнавља Византију
• 1345. Значајна обнова копнених бедема
• 1351. Обнова морских бедема
• 1389. Битка на Косову пољу
• 1390. Јован VII уз помоћ Бајазита заузима Цариград и власт, користећи по први пут барут у борбама око Цариграда
• 1396. Прва турска опсада Цариграда под Бајазитом
  • 1396. Битка код Никопоља
• 1422. Друга турска опсада Цариграда под Муратом II
• 1444. Битка код Варне
• 1453. Турци освајају Цариград

Цариградски бедеми данас

Данас је копнени део бедема једини остао у свом приближном стању и спорадично се ради на његовој рестаурацији и конзервацији као дела светске културне баштине. Морски бедем на Златном рогу практично не постоји. Ту и тамо има остатака морских бедема на обали Мраморног мора.

Види још

• Византијски Цариград

Спољашње везе

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Цариградски бедеми

• Одбране Цариграда (колекција слика Цариградских бедема) ((en))
• Античка историја:Бедеми Цариграда ((en))

 Цариградски бедеми

Бедем Акропоља
Септимијев бедем
Константинов бедем
Морски бедем
Копнени бедеми
† Влахернски бедем †
† Дворац Порфирогенита †
† Двоструки бедеми Теодосија II †
† Мраморна кула †
Бедеми градских четврти
Бедеми Пере
Види још:
Дуги бедем Тракије

(Анадолијски хисар • Румелијски хисар)

 

Тврђава
Шанац Бедем   Кула   Капија
Врсте тврђава Каструм - Каштел - Чардак - Паланка - Цитадела