Dom Pérignon

С Википедије, слободне енциклопедије
За монаха погледајте страницу Дом Перињон (монах).
За лек паронимног имена погледајте страницу домперидон.
Врсташампањац
ПроизвођачLVMH
ЗемљаФранцуска
Пласиран
  • 1921. (1921) (први винтиџ [en])
  • 1936. (1936) (први пут продато)
Веб-сајтwww.domperignon.com

Дом Перињон (франц. Dom Pérignon; IPA: /dɔ̃ pe.ʁi.ɲɔ̃/ [за француски]) бренд је винтиџ шампањца који производи шампањара Моет е Шандон, чији је најпрестижнији шампањац. Назван је по Дому Перињону, бенедиктинском монаху који је био важан пионир на пољу квалитета ове врсте вина, али који није — насупрот више популарних митова — открио метод прављења пенушавог вина шампањац.[1]

Историја[уреди | уреди извор]

Дом Пјер Перињон (1638—1715) био је монах и управник подрума бенедиктинске опатије у Отвилеру. Постао је пионир бројних винарских техника око 1670. године — исте укључују прво мешање грожђа на начин којим се побољшава квалитет вина, балансира један елемент са другима како би се направила боља целина и решио низ постојећих несавршености; усавршавање уметности производње чистих белих вина од црног грожђа паметном манипулацијом преса; повећавање тенденције свих вина-шампањаца да задрже свој природни шећер како би се природно изазвала секундарна ферментација у пролеће; принцип за тачно одлучивање када да се ова вина разливају у боце како би се задржали мехурићи. Такође је у процес увео плуто (којим је замењено дрво) које се причвршћавало за боце врпцом од конопље намоченом у уље како би вина дуже остала свежа и пенушава, те користио дебље стакло како би се боце ојачале (пре тога у то време су биле склоне да експлодирају).[2] Унапређивање производње пенушавих вина као главног стила производње у индустрији шампањца јавља се постепено у 19. веку, више од века од смрти Дома Перињона.

Цртеж Перињона, стоји и у левој руци држи боцу вина
Дом Пјер Перињон, бенедиктнски монах

Дом Перињон је у производњу шампањца увео први престижни киве (франц. cuvée), идеју коју је предложио енглески винар Лоренс Вен.[3] Први винтиџ Дом Перињон потиче из 1921. године, а у продају је изашао тек 1936. године — када је отпловио за Њујорк на лајнеру (путничком броду) СС Норманди.[4] Бренд, неексплоатисан, шампањара Мерсје је дала Моету 1927. године за венчање чланова две породице.

Отпакована флаша и паковање шампањца Дом Перињон на столу
Флаша Дом Перињона

Године 1935, 300 флаша винтиџа из 1926. који је претеча Дом Перињона продато је Сајмон бросу (енгл. Simon Bros. & Co.), компанији која је увозила Моет у Уједињено Краљевство и делила по две боце сваком сваком од својих 150 најбољих купаца у знак обележавања стогодишњице оснивања. Иако су ове воце биле готово идентичне наредним издањима Дом Перињона, на њима није било приказано име Дом Перињон него натпис „Шампањац специјално достављен бродом за стогодишњицу Сајмон брадерса 1835—1935” (енгл. Champagne specially shipped for Simon Brothers & Co's Centenary 1835–1935). Вино је моментално задобило пажњу у маркетима и око 100 кутија винтиџа из 1921. допремљено је у УК недуго након првих 300 боца, сада са именом Дом Перињон.[5] Џејмс Бјуканан Дјук, милијардер који је основао Америчку дуванску компанију, за себе је наручио 100 боца. 17 боца продатих на аукцији у Кристису (Њујорк Сити) јуна 2004. је део ове наруџбе (Дорис Дјук, милијардерова ћерка, чувала их је у свом подруму). Тренутни (2017) управник подрума Дом Перињона, Ричард Џефрој — који је шеф де кав за Дом Перињон још од 1990, винтиџ из 1921. године (први комерцијални Дом Перињон) описао је фебруара 2004. на следећи начин:

1921, митски винтиџ за прво комерцијално издање Дом Перињона. Мали усев (због озбињног пролећног мраза), након излагања дугом, врелом лету, дао је један од најбољих винтиџа икад. Изузетно бледо за своје доба, вино показује интригантан буке пржене сандаловине, ваниле, меда, пралине и марципана. [...] Кључна одлика је огромна истрајност сувих орашастих окуса. Свеукупно, модел баланса и концентрације.[6]

Све до винтиџа из 1943, Дом Перињон се производио из регуларних винтиџа шампањаре Моет е Шандон која је прешла на специјалне флаше у стилу 18. века након што је проширила подруме. Према томе је ово ефективно онотек издање винтиџ шампањца Моет и Шандон у различитим боцама. Од бербе за винтиџ 1947, Дом Перињон се производио засебно од почетка.[7]

Године 1971, шах Ирана (Мохамед Реза Пахлави) наручио је неколико боца првог винтиџа Дом Перињон розе (1959) за Прославу 2.500 година Персијске империје. Боца овог шампањца, из ове наруџбе, продата је на аукцији 2008. године за 24.758 евра.[8]

Године 1981, Дом Перињон је одабран за венчање леди Дајане Спенсер и принца Чарлса. Магнуми Дом Перињон винтиџа 1961 служеног тог 29. јула имали су специјалне инсигније направљене само за ову церемонију.[9]

Бербе[уреди | уреди извор]

Дом Перињон је увек винтиџ (винтеџ, вентаж) шампањац, што значи да се не прави током слабородних година и да се све грожђе које се користи за производњу вина бере исте године.[10]

Од 1921. до 2012. године, шампањац Дом Перињон је произведен у 45 берби. Више од две године бербе заредом су биле веома ретка појава; до 2004. ово је забележено само три пута: 1969—70—71; 1998—99—00; 2002—03—04. Година 2005. је била прва кад је произведен четврти узастопни винтиџ.

Винтиџи 1921—2006.[уреди | уреди извор]

45 белих Дом Перињон винтиџа до 2012. године:[11][тражи се бољи извор]

  1. 1921
  2. 1926
  3. 1928
  4. 1929
  5. 1934
  6. 1943
  7. 1947
  8. 1949
  9. 1952
  10. 1953
  11. 1955
  12. 1959
  13. 1961
  14. 1962
  15. 1964
  16. 1966
  17. 1969
  18. 1970
  19. 1971
  20. 1973
  21. 1975
  22. 1976
  23. 1978
  24. 1980
  25. 1982
  26. 1983
  27. 1985
  28. 1988
  29. 1990
  30. 1992
  31. 1993
  32. 1995
  33. 1996
  34. 1998
  35. 1999
  36. 2000
  37. 2002
  38. 2003
  39. 2004
  40. 2005
  41. 2006
  42. 2008
  43. 2009
  44. 2010
  45. 2012

Розе винтиџи 1959—2005.[уреди | уреди извор]

Од 1959. године такође се производи розе верзија Дом Перињона.

24‡ бела Дом Перињон розе винтиџа до 2005. године:

  1. 1959
  2. 1962
  3. 1964
  4. 1966
  5. 1969
  6. 1971
  7. 1973
  8. 1975
  9. 1978
  10. 1980
  11. 1982
  12. 1985
  13. 1986‡
  14. 1988
  15. 1990
  16. 1992
  17. 1993
  18. 1995
  19. 1996
  20. 1998
  21. 2000
  22. 2002
  23. 2003
  24. 2004
  25. 2005[11]

‡ Године 1986. је једини розе винтиџ где бела верзија није произведена.

Ограничена издања[уреди | уреди извор]

Произвођач је током периода пословања сарађивао са разним личностима (уметницима, дизајнерима и сл.); направљена су ограничена издања, са посебним дизајном амбалаже. Попис личности на неким од ограничених издања дат је у табели испод.

Година винтиџа Личност
2000. Енди Ворхол
2002. Енди Ворхол
2003. Дејвид Линч
2004. Ајрис ван Херпен
2004. Џеф Кунс
2006. Мајкл Ридел
2006. Леди Гага
2006. Бјерк и Крис Канингам
2008. Лени Кравиц
2009. Токуџин Јошиока
2010. Леди Гага

Стил[уреди | уреди извор]

Дом Перињон је увек синтеза пино ноар и шардоне грожђа, с тим да коначни састав мења сваки винтиџ: повремено је мешавина била савршено једнаких омера (нпр. розе 1990), повремено 60% шардоне (1982) или 60% пино ноар (1969), а само једном са изнад 60% прве или друге сорте (65% шардоне 1970).[12] Према манифесту и блогу Ричарда Џефроја: „Дом Перињон изражава своју прву пленитуду након седам година у подруму.”; друга пленитуда је 12—15 година након бербе (први онотек излазак), а трећа после око 30—40 година (други онотек излазак).[13][14] Грожђе које улази у мешавину долази из најквалитетнијих, најосунчанијих винограда. Серина Сатклиф каже: „Старењем, Дом Перињон поприма потпуно заводљив буке свежег и кафе, један од најинтригантнијих мириса за шампањац.”[4]

Тренутна производња[уреди | уреди извор]

Број боца које се произведу за поједини винтиџ није прецизно дефинисан и мења се од бербе до бербе (најмање се говори о 2 милиона[15] или 4 милиона уз 800 хиљада розеа).[3][16]

Августа 2017, издање Дом Перињон винтиџа је било из бербе 2006. године (41. по реду) а Дом перињон розе винтиџа из бербе 2005. године (25. по реду).[11]

Аукцијско тржиште[уреди | уреди извор]

Дом Перињон се често продаје на винским аукцијама. Недавни талас постављања рекорда аукцијских цена почео је 2004. године, продајом колекције Дорис Дјук у познатој њујоршкој кући Кристис (енгл. Christie's). Три флаше Дом Перињона 1921 продате су за 24.675 долара. Године 2008, две аукције које је одржао Акер Мерал ен Кондит такође су оставиле трага у богатој историји Дом Перињона; три магнума (1,5 L) Дом Перињон онотека (1966, 1973 и 1976) продате су за 93.260 долара у Хонгконгу, а пар боца легендарног Дом Перињон винтиџа 1959 продат је за 84.700 долара у Њујорку. Произведено је само 306 боца Дом Перињон розе винтиџа 1959, а ниједна није продата. Године 1971, шампањац је служен у Персеполису на раскошним свечаностима поводом обележавања 2500. годишњице оснивања Персијске империје (Кир Велики је 550. п. н. е. основао династију Прву Персијску империју покоривши Мидију, Лидију и Вавилонију).[17]

Дана 17. априла 2010. године, постављен је нови рекорд за продају боце вина у Британији — према Дејли телеграфу. Купац је морао да издвоји више од 35.000 фунти за куповиину метузалема (6 L) шампањца Дом Перињон роуз голд [златни розе] 1996. Ова трансакција је обављена у хотелу „Вестбери” на забави која је попратила снимање новог филма, Буги вуги (енгл. Boogie Woogie).[18]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ D. & P. Kladstrup. Champagne. Harper Collins Publisher. стр. 38. ISBN 978-0-06-073792-4. 
  2. ^ Sutcliffe 1988, стр. 13–14
  3. ^ а б Stevenson, Tom (децембар 2007). „Decanter”. The Best A Man Can Get. стр. 65.
  4. ^ а б Sutcliffe 1988, стр. 130
  5. ^ Stevenson, Tom (25. 3. 2014). „Dom Pérignon Oenothèque 1966–1996”. The World of Fine Wine.
  6. ^ „Dom Pérignon—Vintage 1921”. christies.com. Приступљено 13. 8. 2017. »1921, a mythical vintage for the first commercial release of Dom Pérignon. The tiny crop (due to a severe spring frost), after exposure to a long, hot summer, made one of the greatest vintages ever. Exceptionally pale for its age, the wine showcases an intriguing bouquet of toasted sandalwood, vanilla, honey, praline and marzipan. One the palate, one is struck by the life, the energy and the backbone. It remains focused, with a lacy texture. A key feature is the tremendous persistence of dry nutty flavors. Overall, a model of balance and concentration." —Richard Geoffroy, February 2004«
  7. ^ Juhlin, Richard (2008). Champagne Guide. Richard Juhlin Publishing. стр. 315. ISBN 978-91-633-3190-9. 
  8. ^ Goldberg, Howard G. (29. 4. 2008). „Acker Merrall sells 'Shah's Champagne'”. Decanter.com. Приступљено 13. 8. 2017. 
  9. ^ Celeste, Rigel (28. 2. 2010). „Dom Pérignon Wedding”. Luxist.com. Приступљено 13. 8. 2017.
  10. ^ „Commitment to Vintages is Absolute”. domperignon.com. Приступљено 13. 8. 2017.
  11. ^ а б в „Vintage Archives”. Dom Perignon Vintage Archives. 
  12. ^ „Dom Pérignon assemblage”. creatingdomperignon.com. Wine Pulse. април 2010. Архивирано из оригинала 29. 5. 2016. г. Приступљено 13. 8. 2017. 
  13. ^ „Dom Pérignon's Manifesto – 8: Complexity is Based on Slow Maturation”. creatingdomperignon.com. Архивирано из оригинала 25. 7. 2014. г. Приступљено 13. 8. 2017. „Dom Pérignon White and Rosé are both widely recognized for their impressive potential of maturation and complexity. Dom Pérignon expresses its first Plenitude after seven years in the cellar. Dom Pérignon second and third Plenitudes defy the decades.” 
  14. ^ „Plénitudes”. creatingdomperignon.com. 6. 10. 2010. Архивирано из оригинала 25. 7. 2014. г. Приступљено 13. 8. 2017. 
  15. ^ „Guides Vins 2009: Guide Bettane-Desseauve et Guide de la RVF”. gje.mabulle.com. 21. 8. 2008. Приступљено 13. 8. 2017. »En Champagne, on y évite l'ostracisme douteux versus Dom Pérignon dont on ne doit jamais oublier cette capacité inouïe du Domaine à produire autant de bouteilles d'un vin d'exception (on parle facilement de plus de deux millions de bouteilles par an).«
  16. ^ „Dom Pérignon lance sa cuvée Oenothèque Rosé”. idealwine.net. 24. 3. 2010. Приступљено 13. 8. 2017. »Il est de notoriété publique que la production se situe autour de 4 millions de bouteilles en blanc et autour de 800 000 en rosé.«
  17. ^ „Acker Merrall & Condit HK sale shatters all records”. finewine.finewinepress.com. 3. 6. 2008. Приступљено 13. 8. 2017.
  18. ^ „Bottle of vintage Dom Perignon bought in bar for £35,000”. The Daily Telegraph. 17. 4. 2010. Приступљено 13. 8. 2017.

Цитирана библиографија[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  • Stevenson, Tom (2003). World Encyclopedia of Champagne and Sparkling Wine (потпуно рев. и ажур. изд.). South San Francisco, California: The Wine Appreciation Guild. ISBN 978-1-891267-61-1. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Dom Pérignon на Викимедијиној остави.


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Dom_Pérignon&oldid=26429036”