Refrain (песма)

С Википедије, слободне енциклопедије

Швајцарска Refrain
Песма Евровизије 1956.
Држава  Швајцарска
Извођач(и)Лис Асија
Језикфранцуски
Жанршансона
МузикаЖео Вумар
ТекстЕмил Гардац
ДиригентФернандо Пађи
Коначни пласман
Финале1. место
Ф. поенинепознато
Хронологија
L'enfant que j'étais (1957) ►

Refrain (срп. Рефрен) је песма швајцарске певачице Лис Асије на француском језику. Песма је представљала Швајцарску на првој Песми Евровизије 1956. године у Лугану и постала је први победник овог такмичења.[1] Аутори песме су швајцарски текстописац Емил Гардац и Жео Вумар, швајцарски пијаниста и композитор.[2]

Песма је написана и компонована као класична шансона, а изражава тугу због изгубљених љубави певачице током њене младости тј. њених адолесцентних година. Оригинални француски текст говори о vingt ans, односно на српком, реч је о двадесетим годинама.

Организатор такмичења Европска радиодифузна унија дозволила је први и једини пут да свака од седам земља има по два представника. Лис Асија је своју земљу представљала са обе песме. Поред ње, само је Луксембург послао једног представника за два наступа. Лис Асија се пласирала на Песму Евровизије са швајцарског националног финала на којем су изабране обе њене интерпретације између једанаест песама које су изводили различити певачи на званичним језицима Швајцарске.

Земље су наступиле истим редоследом током оба круга, а Асија је претходно извела песму нем. Das alte Karussell на немачком језику као другу песму вечери. Песма Refrain је тако изведена девета по реду, након Холандије коју је представљала Кори Брокен са песмом Voorgoed voorbij, а пре Белгије и Мони Марк са песмом Le plus beau jour de ma vie. Након краће паузе, Refrain је проглашена као победник, при чему нису откривани поени или освојена места других песама.

Гласање[уреди | уреди извор]

Резултат је одредио окупљени жири састављен од по два жирија из сваке земље, при чему је сваки члан жирија рангирао сваку песму између 1 и 10 поена. На крају догађаја проглашени су само победничка земља Швајцарска и песма Лис Асије, а резултати преосталих учесника нису познати.

Постојале су одређене тврдње да је управо ова песма победила као резултат процедура које су укључивале тајно гласање, са могућношћу да жири одређене државе гласа за песме своје земље, уз додатну дозволу швајцарском жирију да гласа уместо Луксембурга који није могао да пошаље жири.[3]

Независно од тога, у издању италијанског листа La Stampa од 25. маја 1956. године, које је објављено дан након такмичења, наведи се да је победничка песма Refrain освојило 102 поена, што је представљало 72,8% теоретског максимума бодова доступних за сваку песму. Ово се базира на тврдњи да је сваки члан жирија рангирао сваку песму од 1 до 10 поена, што значи да је свака песма могла да освоји максимално између 120 и 140 поена, у зависности од тога да ли су чланови жирија гласали и за песме своје земље.[4]

По проглашењу резултата, као победник, Лис Асија се вратила на сцену ради репризе победничке песме како би се завршило емитовање.[5] Иако је емитован на телевизији и радију преко мреже Евровизије у десет земаља, није познато да ли постоји сачуван видео снимак догађаја, а једини доступни видео снимак је реприза извођења независног архивара. Током репризног извођења победничке песме, Асија је постала емотивна и заборавила текст песме, након чега је замолила да оркестар песму почне испочетка.[5]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Lys Assia – Switzerland – Lugano 1956”. European Broadcasting Union. Архивирано из оригинала 8. 4. 2022. г. Приступљено 18. 7. 2022. 
  2. ^ „Géo Voumard, a Founder of the Montreux Jazz Festival, Dies at 87”. The New York Times. Agence France-Presse. 8. 8. 2008. Приступљено 2008-09-11. 
  3. ^ Jan Feddersen: Ein Lied kann eine Brücke sein. 1. Auflage. Hoffmann und Campe Verlag, Hamburg. Feddersen, Jan (2002). Ein Lied kann eine Brücke sein: Die deutsche und internationale Geschichte des Grand Prix Eurovision. Hoffmann und Campe. стр. 374. ISBN 3-455-09350-7. .
  4. ^ „Canzoni tristi al concorso di Lugano” (PDF). eurofestivalitalia.net (на језику: италијански). 25. 3. 1956. Приступљено 27. 4. 2020. 
  5. ^ а б Roxburgh, Gordon (2012). Songs for Europe: The United Kingdom at the Eurovision Song Contest. One: The 1950s and 1960s. Prestatyn: Telos Publishing. стр. 96—100. ISBN 978-1-84583-065-6.