Пређи на садржај

Александар Зарин

С Википедије, слободне енциклопедије
Александар Зарин
Лични подаци
Датум рођења1923.
Место рођењаСрпска Црња, Краљевина СХС
Датум смрти1998.
Место смртиБеоград, СР Југославија

Александар Зарин (Српска Црња, 1923. — Београд, 1998) био је српски вајар. Ликовну академију и специјални курс је завршио у Београду. Био је доцент Академије за ликовне уметности у Београду.

Стваралаштво

[уреди | уреди извор]

Први пут излагао 1950. године. Извео је више јавних споменика. Самосталне изложбе:

Излагао на колективним изложбама у земљи са Удружењем ликовних уметника Србије, Групом Самостални, Групом Простор 8, на изложбама СЛУЈ-а, Октобарском салону, изложби НОБ у делима ликовних уметника, изложби Савремена српска уметност у Загребу.[1] Један је од десет уметника који су излагали на првом Октобарском салону 1960 године.[2] Учествовао на изложби Савремена југословенска уметност у Лозани 1962. године

Александар Зарин аутор је низа спомен биста посвећених песницима. На свој начин Зарин се одужио Бранку Радичевићу, Ђури Јакшићу, Десанки Максимовић, Јовану Јовановићу Змају, Алекси Шантићу. Током живота, дружио се са Скендером Куленовићем, Стеваном Раичковићем и Душком Радовићем, чије бисте је такође израдио, али их је за живота чувао у свом атељеу, на Топчидеру. Након смрти Зарина, споменик Скендера Куленовића постављен је на Козари, споменик Душку Радовићу на Ташмајдану, а биста Стевана Раичковића на Калемегдану.[3]

Нека његова дела су:

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Savremena srpska skulptura”. Hronologija izlaganja skulpture u Srbiji (на језику: српски). 1957-01-12. Приступљено 2024-01-26. 
  2. ^ „I Oktobarski salon”. Hronologija izlaganja skulpture u Srbiji (на језику: српски). 1960-10-20. Приступљено 2024-01-28. 
  3. ^ Новости; Откривена спомен биста Стевану Раичковићу
  4. ^ „OSNOVNA ŠKOLA ZDRAVKO ČELAR - GALERIJA - SLIKE PRILIKOM PODIZANJA SPOMENIKA ZDRAVKU ČELARU - 1965[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 16. 09. 2016. г. Приступљено 16. 09. 2016.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Револуционарно вајарство. „Спектар“, Загреб 1977. година, 24. стр.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]