Вангел Тодоровски

вангел тодоровски
Вангел Тодоровски Мајоро
Лични подаци
Датум рођења	1920.
Место рођења	Битољ, Краљевина СХС
Датум смрти	април 1942. (22 год.)
Место смрти	Битољ, Краљевина Бугарска
Професија	фризерски радник
Деловање
Члан КПЈ од	1940.
Учешће у ратовима	Народноослободилачка борба
Херој
Народни херој од	2. августа 1952.

Вангел Тодоровски Мајоро (Битољ, 1920 — Битољ, април 1942), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија

Рођен је 1920. године у Битољу, у сиромашној занатлијској породици. После завршене основне школе, учио је фризерски занат. Међу омладином се истицао својим револуционарним ставовима и читао је марксистичку литературу. Нарочито је био запажен његов рад у УРС-овим сндикатима, због чега је постао секретар подружнице фризерских радника и члан међуструковног одбора. Члан Комунистичке партије Југославије постао је 1940. године.

Полиција је од раније пратила његов рад, те је исте године ухапшен. У постаји је био мучен, али није признао да се бави револуционарним радом. После изласка из затвора наставио је партијски рад и постао члан Месног комитета КПЈ у Битољу. После окупације земље наставио је партијски рад, чији је циљ био припремање за оружани устанак. Радио је у групи која је добила задатак да сакупља и крије оружје, муницију и други ратни материјал, који је остао после капитулације југословенске војске.

У јесен 1941. године, бугарска окупаторска војска позвала га је на одслужење војног рока. Није хтео да служи окупатору, па је по одобрењу КПЈ прешао у илегалност и наставио да ради на припремама за формирање партизанског одреда. Ускоро је од Месног комитета добио задатак да ради са партијском техником.

У априлу 1942. године, бугарска полиција је успела да открије скровиште технике којом је руководио Вангел. Када су упали у седиште технике заједно са обласним начелником полиције, Вангел их је дочекао са револвером. Отворио је ватру на полицајце и смртно ранио начелника полиције. У размени ватре, Вангел је ранио још једног полицајца. Кад је видео да не може да се пробије, последњим метком је пуцао себи у слепоочницу, да не би жив пао у руке непријатељу.

Указом Президијума Народне скупштине Федеративне Народне Републике Југославије, 2. августа 1952. године, проглашен је за народног хероја.

Литература

• Народни хероји Југославије. Београд: Младост. 1975.