Пређи на садржај

Ема Дероси Бјелајац

С Википедије, слободне енциклопедије
ема дероси-бјелајац
Лични подаци
Датум рођења(1926-05-03)3. мај 1926.
Место рођењаШтрмац, код Лабина, Краљевина Италија
Датум смрти20. јун 2020.(2020-06-20) (94 год.)
Место смртиЗагреб, Хрватска
Професијадруштвено-политички радник
Деловање
Члан КПЈ од1944.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаНОВ и ПО Југославије
Председник Председништва
СР Хрватске
Период20. новембар 198510. мај 1986.
ПретходникПеро Цар
НаследникАнте Марковић

Ема Дероси Бјелајац (Штрмац, код Лабина, 3. мај 1926Загреб, 20. јун 2020) била је учесница Народноослободилачке борбе и друштвено-политичка радница СФР Југославије и СР Хрватске. Од 20. новембра 1985. до 10. маја 1986. године обављала је функцију председнице Председништва СР Хрватске.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођена је 3. маја 1926. године у Штрмцу код Лабина, Истра.

Ступила је у Народноослободилачки покрет 1943. године, а за време рата била је члан Котарског комитета Савеза комунистичке омладине Југославије и Народноослободилачког одбора лабинског котара те сарађивала у пулском Окружном пропагандном одељењу. Године 1944. примљена је у Комунистичку партију Југославије.

Након ослобођења радила је у Агитпропу Окружног комитета Комунистичке партије Хрватске за Истру и била чланица пулског Градског комитета КПХ од 1946. до 1948. године и Бироа обласног комитета КПХ за Ријеку од 1948. до 1953. године.

Завршила је Вишу политичку школу „Ђуро Ђаковић“ 1951. у Београду и Високу управну школу 1959. у Загребу, где је на Правном факултету магистрирала управно-политичком темом 1965. године.

Од 1953. до 1959. године била је главна уредница „Гласа Истре“ и директорица публицистичког предузећа „Отокар Кершовани“. На загребачкој Вишој управној школи била је изабрана за асистента 1959. и доцента 1966, а на Правном факултету предавала је на Катедри наука о управи од 1968. до 1974. године.

Била је чланица Централног комитета СКЈ од 1964. до 1969. године и Извршног комитета Централног комитета СКХ од 1969. до 1974. године, председница Универзитетске организације СК Загреб од 1968. до 1970. године и чланица председништва Градског комитета СКХ Загреб од 1980. до 1982. године.

Неколико пута је била заступница у Сабору СР Хрватске и његова потпредседница од 1978. до 1982. године. За члана Председништва СР Хрватске изабрана је 1982. године. Функцију председнице Председништва СР Хрватске у истом временском мандату, обављала је од 20. новембра 1985. до 10. маја 1986. године, након чега одлази у пензију.

Више је година била председница угледне истарске културне организације Чакавски сабор.

Преминула је у Загребу 20. јуна 2020. године.[1]

Литерарни рад

[уреди | уреди извор]

Радовима с подручја управних наука сарађивала је у зборницима и магазинима „Наша законитост“ (1961, 1979, 1985), „Управа“ (1962), „Зборник ВУШ“ (1966-1968), „Encyclopaedia moderna“ (1968), „Самоуправљање“ (1973) и „Зборник Правног факултета“ (1974). Политичке радове штампала је у магазинима „Жена“ (1968), „Наше теме“ (1972, 1974, 1982, 1988), „Погледи“ (1979-1980) и зборницима „Идејни основи социјалистичког самоуправљања“ (Београд 1977) и „Учешће жена у процесима друштвеног одлучивања“ (Београд 1982).

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Хрватски биографски лексикон (књига трећа). „Лексикографски завод Мирослав Крлежа“, Загреб 1993. година.
  • Југословенски савременци: Ко је ко у Југославији. „Хронометар“, Београд 1970. година.

Референце

[уреди | уреди извор]