Пређи на садржај

Кириши

Координате: 59° 27′ 00″ С; 32° 01′ 00″ И / 59.45° С; 32.016667° И / 59.45; 32.016667
С Википедије, слободне енциклопедије
Кириши
Кириши
Спортски центар Нефтјаник у Киришију
Административни подаци
Држава Русија
Федерални округСеверозападни
Област Лењинградска област
РејонКиришки рејон
Основанпрви помен 1693.
Статус града1965.
Стара именаКиреши, Киреш
Становништво
Становништво
 — 2015.52.494
 — густина1.381,42 ст./km2
Географске карактеристике
Координате59° 27′ 00″ С; 32° 01′ 00″ И / 59.45° С; 32.016667° И / 59.45; 32.016667
Временска зонаUTC+3
Апс. висина29 m
Површина38 km2
Кириши на карти Русије
Кириши
Кириши
Кириши на карти Русије
Кириши на карти Лењинградске области
Кириши
Кириши
Кириши на карти Лењинградске области
Остали подаци
Поштански број187110–187115
Позивни број(+7) 81368
Регистарска ознака47
ОКАТО код41 425
ОКТМО код41 624 101 001
Веб-сајт
old.gorod-kirishi.ru/

Кириши (рус. Кириши) насељено је место са административним статусом града на северозападу европског дела Руске Федерације. Налази се у јужном делу Лењинградске области и административно припада Киришком рејону чији је уједно и административни центар.

Према проценама националне статистичке службе за 2015. у граду је живело 52.494 становника.

Административни статус града носи од 1965. године. Град је познат као важно седиште нафтне индустрије.

Географија

[уреди | уреди извор]

Град Кириши налази се у јужном делу Лењинградске области, уз саму границу са Новгородском облашћу. Лежи на десној обали реке Волхов, на око 155 километара југоисточно од Санкт Петербурга.

Уже градско средиште обухвата територију површине 38 км², а сам градски центар лежи на надморској висини од 29 m.

Историја

[уреди | уреди извор]
Споменик „Заштитници Киришија 1941–1943“

У писаним изворима насеље Кириши се по први пут помиње 1693. године као село уз десну облау реке Волхов. Међутим на карти Санкт Петербуршке губерније из 1792. године исто насеље се помиње под именом Киреши,[1] да би се три деценије касније на карти појавило поново под садашњим именом, и то као село са 24 сеоска домаћинства.[2]

До интензивнијег развоја насеља долази током 1920-их година када је кроз тадашње село прошла линија железничке пруге ЛењинградМгаСонково, саграђен је мост преко Волхова, те отворена железничка станица у селу. Око станице је убрзо почело да се развија радничко насеље, отворена је и прва пилана, те фабрика за производњу шибица. Године 1931. село Кириши је постало рејонским центром Киришког рејона.

Током Другог светског рата насеље се налазило на првој линији борбених дејстава и доживело је огромна разарања због чега је рејонски центар премештен у оближњи Будогошч.

Насеље је било готово замрло све до 1961. године када је започела градња рафинерије нафте, насеље је убрзано кренуло да се развија и већ 1965. добија административни статус града и рејонског центра.

Демографија

[уреди | уреди извор]

Према подацима са пописа становништва 2010. у граду је живело 52.309 становника, док је према проценама националне статистичке службе за 2015. град имао 52.494 становника.[3]

Кретање броја становника
1959.1970.1979.1989.2002.2010.2015.
61527.25244.24653.014[4]55.634[5]52.309[6]52.494

Привреда и саобраћај

[уреди | уреди извор]
Управна зграда КИНЕФ-а (Киришке рафинерије нафте)

Град Кириши је важан индустријски центар чија индустријска производња почива на преради нафте која се нафтоводима транспортује са уралских налазишта. Нафта се у град транспортује нафтоводом АљметјевскНижни НовгородЈарослављ— Кириши. У плану је изградња још једне високомодернизоване рафинерије која би са радом требало да почне 2017. године.

У непосредној близини града ради Киришка термоелектрана капацитета 2.595 mWh часова електричне енергије. Електрана је отворена 1965. године, а као погонско гориво раније је користила мазут, док се данас користи природни гас.

Кроу град пролази важна железничка пруга која повезује Санкт Петербург са Москвом. најзнаћајнији друмски правци су магистрала А115 која иде дуж леве обале реке Волхов (Зујево—Кириши—ВолховНова Ладога), локални друмски правац Н33 уз десну обалу Волхова (стари волховски пут) и Н126 Кириши—БудогошчКрестци—Смолино.

Река Волхов која је пловна у овом делу тока код Киришија је премоштена са два моста, железничким и друмским. Све до 1970-их година одвија се редован путнички саобраћај реком са Новгородом.

Најважнији спорт у граду је ватерполо, а локални женски тим вишеструки је првак Русије у том спорту. У локалној спортској дворани одржавају се и међународна такмичења у ватерполу.

Партнерски градови

[уреди | уреди извор]

Град Кириши има потписане уговоре о партнерству и сарадњи са следећим градовима и општинама:

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ «Карта окружности Петербурга» А. М. Вильбрехта. 1792 г. Архивирано на сајту Wayback Machine (12. новембар 2013)
  2. ^ „Топографическая карта Санкт-Петербургской губернии. 5-и верстка. Шуберт. 1834 гг.”. Архивирано из оригинала 26. 06. 2015. г. Приступљено 19. 06. 2015. 
  3. ^ Ленинградская область. Оценка численности постоянного населения на 1 января 2009-2015 гг. Архивирано на сајту Wayback Machine (5. март 2016)
  4. ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012. 
  5. ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 
  6. ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]