Манастир Светих Кирика и Јулите у Смиловцима

С Википедије, слободне енциклопедије
Манастир Светих Кирика и Јулите у Смиловцима
Манастирска црква
Опште информације
МестоСмиловци
ОпштинаДимитровград
Држава Србија
Координате43° 6′ 29″ N 22° 50′ 53″ E / 43.10806° С; 22.84806° И / 43.10806; 22.84806
Манастир Светих Кирика и Јулите у Смиловцима на карти Србије
Манастир Светих Кирика и Јулите у Смиловцима
Манастир Светих Кирика и Јулите у Смиловцима
Манастир Светих Кирика и Јулите у Смиловцима на карти Србије
Време настанка10. век
Тип културног добраспоменик културе
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе Ниш

Манастир Светих Кирика и Јулите, познат у народу и као манастир Свети Ћирик, је манастир Српске православне цркве у епархији нишкој у близини села Смиловци, општина Димитровград. Проглашен је 1984. године за непокретно културно добро као споменик културе Републике Србије.

Положај манастира[уреди | уреди извор]

Манастир је удаљен четири километра од села Смиловци у правцу севера. Био је на средокраћи села Смиљеваца и Гуленоваца (1880). Налази се на обронцима планине Видлич на надморској висини од 1004 м и један је од манастира на највишој надморској висини у Србији.

Историјат[уреди | уреди извор]

Црква је подигнута крајем 18. века, вероватно на темељима старије грађевине или средњовековног храма који је раније постојао. Око 1800. године попалиле су га крџалије.[1] Манастир је обновљен 1839. године, а градио га је мајстор Никола-Кола из села Бољев Дол. [2] Мада је у другој половини 19. века тај манастир звани "Св. Ћирик"[3] био на гласу у народу, никаквих старина није било у њему 1880. године.

Године 1925. у манастир су дошле монахиње Рускиње. Њих 40 приспело је из Бесерабије и тако је формиран први женски манастир у нишкој Епархији. Манастир је напуштен после Другог светског рата. Поново је обновљен 2006. године и данас у манастиру живе две монахиње, док се манастирска слава слави 28. јула.[4]

Манастирска црква[уреди | уреди извор]

Манастирска црква је једнобродна базилика са олтарском апсидом и певницама. Кубе је осмострано са профилисаним каменим венцем. Храм је зидан ломљеним каменом а углови су изведени тесаником. Црква је покривена каменим плочама. У комплексу манастира данас постоје још три објекта.

Владичански двор и конак са монашким келијама су рестаурирани као и каптажа извора на падини испод манастира.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ "Отаџбина", Београд 1880. године
  2. ^ Србију волимо/Манастир Св. Кирика и Јулите у Смиловцу
  3. ^ "Отаџбина", Београд 1. јул 1880. године
  4. ^ РТС-Енциклопедија за радознале

Литература[уреди | уреди извор]

  • M.Ракоција, Манастири и цркве јужне и истожне Србије, Ниш 2013,

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Манастир_Светих_Кирика_и_Јулите_у_Смиловцима&oldid=27383567”