Национални парк Бузулукшки бор
| Национални парк Бузулукшки бор | |
|---|---|
IUCN категорија II (национални парк) | |
 Река Боровка у Бузулукшкој шуми | |
.jpg)  | |
| Мјесто | Самарска и Оренбуршка област  Русија |
| Најближи град | Самара |
| Координате | 53° 0′ 59.812″ N 52° 5′ 21.221″ E / 53.01661444° С; 52.08922806° И |
| Површина | 1067,88 km² |
| Основано | 9. јануар 2008. године |
| Управљачко тијело | Министарство природних ресурса и животне средине Русије |
Национални парк Бузулукшки бор (рус. Национальный парк Бузулукский бор) је један од млађих националних паркова Русије. Парк обухвата Бузулукшку борову шуму, која је највећа шума изолованих високих борова на свету.[1] Око парка преовлађују степе, на Руској равници, источно од реке Волге и западно од подножја Урала. Ова локација парка чини га важним стаништем за научно истраживање и налази се на почетку подручја за управљање шумама у Русији.
Национални парк Бузулукшки бор налази се на 112,6 km источно од града Самаре и 15 km западно од града Бузулука у Оренбуршкој области. Површина читавог парка износи 1067,88 km², а већи део отпада на шумска подручја.[2] Парк се простире преко Самарске и Оренбуршке области подједнако. Статут националног парка добио је 9. јануара 2008. године, а пре тога је био подручје управљања шуме, основано почетком 19. века.
Топографија[уреди | уреди извор]
Парк се на југу граничи са реком Самаром, а са других страна окружен је степама. Кроз Бугзулукшку шуму тече река Боровка, југозападно кроз средину шуме, пре него што се улије у реку Самару, на јужном крају. Током поплава, река Боровка се поприлично излије и тако напаја водом потоке и језера у парку.[3]
Парк се налази на простору палеоарктичке зоне, Понтијско-каспијских степи, а обухватају га и предели саване. Сама шума је због своје околине добро очувана и садржи велики број четинарских и листопадних стабала.[4]
Клима[уреди | уреди извор]
У националном парку преовлађује континентална клима, са топлим летима и хладним зимама. Климу у парку карактерише велике разлике између средње годишње температуре ваздуха у зимском периоду. У јануару просечна температура је -13,8 °C, док током лета у јулу месецу, просечна температура износи 20,4 °C. Просечна количина падавина је 530 мм годишње, док је просечна дужина задржавања снежног покривача 169. дана и обично траје од средине новембра до средине априла.[3]
Због окружености сувих степа, шума ствара посебну мезоклиму у њеној околини
Студије су показале да околна регија националног парка доживљава ниже температуре, има влажније земљиште, већу разноликост вегетације и већу покривеност шума. Око ефекти се јављају до 20 км од ивице националног парка.[1]
Историја[уреди | уреди извор]
До почетка 19. века на овом подручју налазио се велики број мочвара, које су се исушиле и на месту њих данас се налазе шуме.
Редовно управљање шумама започето је крајем 18. века, а Центар за експериментално шумарство на овом простору настао је 1903. године, када су на овом простору кренули да се одвијају експерименти и испитивање шумске средине. На територији ове шуме функционисао је државни резерват. Дана 9. јануара 2008. године, на основу наредбе Владе Руске Федерација бр. 709-р "О успостављању Националног парка Бузулукшки бор", овај парк је добио статус савезне државне институције, постао национални парк и пребачен је у Федералну службу за надзор.[5]
Јака олуја задесила је парк 2010. године и срушила готово 10% свих борова у шуми.[6] На простору шуме је 20. јуна 2013. године настао велики шумски пожар, 90.1 хектар шуме је оштећен, евакуисано је 200 становника околног села. Штета је износила 1,16 милијарди рубаља.[7]
Парк лежи на великим количинама нафте, чија екстрактација је спроведена у у периоду од педесетих до седамдесетих година прошлог века. Због несреће која се догодила 1971. године дошло је до прекидања даљег бушења у потрази за нафтом. У парку тренутно има око 160 локација у којима се може црпети нафта, а постоје предлози да се поново почне са радом и истраживањем у тој области.[8][9]
Туризам[уреди | уреди извор]
На простору парка постоје планинске стазе и адекватно опремљена места за камповане. Развој и градња у парку је забрањена, као и извлачење природних ресурса и изградња магистралних путева. Лов и риболов су строго забрањени у парку, као и коришћење моторних возила.[3]
Биљни и животињски свет[уреди | уреди извор]
У оквиру парка налази се бора шума, која је највећа шума изолованих високих борова на свету.[1] Поред четинарских, у парку постоји велики број листопадних дрвећа. Због свог разноликог подручја, на којем се налазе шуме, степе и мочварна подручја, као и због разноликости и великог броја биљних врста, подручје парка настањује 55 врста сисара као што су веверица, хрчак, лисица, вук, дабар, ласице и многе друге врсте. Од великих копитара у парку са настањени лос, вапити, дивља свиња и срна. Једна од најкориснијих животиња у парку је јазавац, који сваки дан поједе велики број ларви, које се хране боровима. Даброви су се у парку поново појавили после дужег времена, осамдесетих година 20. века и изградили велики број брана у рекама и језерима парка. На простору шуме пописано је седам врста слепих мишева, као и велики број птица, које мигрирају током зимских месеци.[2]
У парку је пописано 155 врста птица, укључујући и грабљивице као што су орао и јастреб.[2][10]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в Rusanov, A. M.; Shein, E. V.; E. Yu. Milanovskii. „The impact of Buzuluk pine stand on the surrounding landscapes and soil properties”. Eurasian Soil Science, February 2008. Приступљено 1. 8. 2015.
- ^ а б в „Buzuluksky_Bor_National_Park (in Russian)”. Official Park Website. Архивирано из оригинала 1. 8. 2015. г. Приступљено 23. 7. 2015.
- ^ а б в „Buzuluk Pine”. "Protected Areas Russia", an intergovernmental project of the UNDP and federal and local Russian agencies. Protected Areas of Russia. Приступљено 26. 7. 2015.
- ^ „WWF Ecoregions”. "World Wildlife Federal (WWF)" - Ecoregions. World Wildlife Fund (WWF). Приступљено 26. 7. 2015.
- ^ Бузулукский бор передан в ведение Росприроднадзора // Взгляд. — 9. 1. 2008.
- ^ „Trees Killed in Buzuluk Forest”. National Park Buzuluk pine trees killed by the drought 2010. Encyclopedia of Safety. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 1. 8. 2015.
- ^ „Возбуждено дело о пожаре в Бузулукском бору, ущерб превысил 1 млрд рублей”. // gazeta.ru. Архивирано из оригинала 2. 7. 2013. г. Приступљено 2. 7. 2013.
- ^ „Oil Development Buzuluksky”. Oil Companies Would Kill Buzuluksky Pine?. 56 Media, 56orb.ru. Приступљено 1. 8. 2015.
- ^ „Oil in Buzuluk”. Oil production in the Orenburg region Buzuluk forest may cause irreversible consequences: experts. Regnum. Приступљено 1. 8. 2015.
- ^ „IBA (Important Bird Area) Buzuluk Forest”. BirdLife International, Database of IBA's (Important Bird Areas). Birdlife International. Приступљено 26. 7. 2015.
Литература[уреди | уреди извор]
- Кин Н. О. Флора Бузулукского бора Архивирано на сајту Wayback Machine (9. март 2017) (сосудистые растения). — Екатеринбург, 2009.
- Географический атлас Оренбургской области». — М.: Издательство ДИК, 1999. — 96 с.: с ил., карт. — С. 65.
- Орденоносное Оренбуржье». — Челябинск: Южно-Уральское кн. изд-во, 1968. — 392 с. — С. 40—42.
- По родному краю (Краеведческие очерки)». — Чкалов: Чкаловское книжное издательство, 1954.
- Бузулукский бор // Энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона : в 86 т. (82 т. и 4 доп.). — СПб., 1890—1907.
