Рампо Левков

С Википедије, слободне енциклопедије
рампо левков
Рампо Левков Левката
Лични подаци
Датум рођења(1909-01-09)9. јануар 1909.
Место рођењаПрилеп, Османско царство
Датум смрти19. септембар 1942.(1942-09-19) (33 год.)
Место смртиоколина Прилепа, Краљевина Бугарска
Професијаадвокат
Деловање
Члан КПЈ од1933.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
Херој
Народни херој од5. јула 1951.

Рампо Левков Левката (Прилеп, 9. јануар 1909 — околина Прилепа, 19. септембар 1942), адвокат, учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија[уреди | уреди извор]

Биста Левкова у Прилепу.
Биста у Парку Револуције у Прилепу.

Рођен је 9. јануара 1909. године у Прилепу. Основну школу и гимназију завршио је у Прилепу, након чега се уписао на Правни факултет у Београду. У исто време, у Прилепу је био политички активан, где га је због левичарских идеја полиција хапсила. Након завршетка факулрета 1933. године, радио је као адвокат и активист Партијске организације у Прилепу.

Након бугарске окупације 1941. године, власти су му нудиле високе државне положаје, али је он одбио да сарађује с окупатором и остао је да ради на дуванским пољима. Као члан КПЈ, прихватио је директиву Партије да отвори адвокатску канцеларију ради бољег контакта са сељацима и окупљања антифашиста и родољуба. За кратко време положио је адвокатски испит.

Полиција је знала да он ради за Народноослободилачки покрет, али због ауторитета који је уживао међу народом и у жељи да похвата што више људи с њим у контакту, поступала је с њим тактично и опрезно.

Када је 14. септембра 1942. године бугарска окупаторска војска успела да убије део бораца из партизанског одредаДимитар Влахов“, бугарски официри су га извели из његове канцеларије и одвели у касарну. Тамо је било доведено још стотинак активиста из Прилепа и села Дабнице. Рампо је био подвргнут мукама да призна да је активист НОП-а. После четверодневног мучења, војници су га 19. септембра, полумртвог, бацили у јаму неугашеног креча, где је напослетку скончао.

Указом Президијума Народне скупштине ФНР Југославије 5. јула 1951. проглашен је за народног хероја.[1]

Референце[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]